Алфонсо VIII од Кастиље — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 29: Ред 29:
Супруга му је била [[Елеонора Енглеска, краљица Кастиље|Елеонора Енглеска]] и са њом је имао само једно дете, сина [[Енрике I од Кастиље|Енрикеа]], који га је и наследио на престолу.
Супруга му је била [[Елеонора Енглеска, краљица Кастиље|Елеонора Енглеска]] и са њом је имао само једно дете, сина [[Енрике I од Кастиље|Енрикеа]], који га је и наследио на престолу.


Био је један од најспособнијих ратничких краљева у историји Шпаније. У савезу са својим ујаком краљем Леона, Алфонсо је започео успешан противнапад против Алмохада <ref name="automatski generisano1">[[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.</ref>, полудивљих берберских племена, фанатичних приврженика ислама, који су нагрнули из Северне Африке <ref name="automatski generisano2">А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Бeоград</ref>. Они су одмах довели појачања из Африке у сусрет кастиљској војсци. У великој бици која се одиграла Аларкосу 1195. године Алфонсо је био тешко поражен, док је његова војска уништена. Његов ујак и краљ Наваре, који нису успели да му пошаљу снаге које су претходно обећали, искористили су његов пораз да упадну у Кастиљу; ипак, Алфонсо их је протерао из земље и припремио се да још једном нападне муслимане. У наредних десет година обе стране су се спремале за одлучујућу војну. Алмохади су сакупили све снаге муслиманске Шпаније и пребацили свеже трупе из Африке. Папа је прогласио крсташки рат против муслимана и Алфонсовој војсци су се придружили многи европски витезови, које је предводио у Шпанији рођени надбискуп Нарбоне, а такође и јединице свих хришћанских државица, изузев Леона. Две војске су се сусреле 16. јула 1212. године код Лас Навас де Толосе. Била је то надмоћна победа хришћанског оружја и крај моћи Алмохада <ref name="automatski generisano1">[[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.</ref> <ref name="automatski generisano2">А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Бeоград</ref>.
Био је један од најспособнијих ратничких краљева у историји Шпаније. У савезу са својим ујаком краљем Леона, Алфонсо је започео успешан противнапад против Алмохада <ref name="automatski generisano1">[[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.</ref>, полудивљих берберских племена, фанатичних приврженика ислама, који су нагрнули из Северне Африке <ref name="automatski generisano2">А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Бeоград</ref>. Они су одмах довели појачања из [[Африка|Африке]] у сусрет кастиљској војсци. У великој бици која се одиграла Аларкосу 1195. године Алфонсо је био тешко поражен, док је његова војска уништена. Његов ујак и краљ Наваре, који нису успели да му пошаљу снаге које су претходно обећали, искористили су његов пораз да упадну у Кастиљу; ипак, Алфонсо их је протерао из земље и припремио се да још једном нападне муслимане. У наредних десет година обе стране су се спремале за одлучујућу војну. Алмохади су сакупили све снаге муслиманске Шпаније и пребацили свеже трупе из Африке. Папа је прогласио крсташки рат против муслимана и Алфонсовој војсци су се придружили многи европски витезови, које је предводио у Шпанији рођени надбискуп [[Нарбона|Нарбоне]], а такође и јединице свих хришћанских државица, изузев [[Леон]]а. Две војске су се сусреле 16. јула 1212. године код Лас Навас де Толосе. Била је то надмоћна победа хришћанског оружја и крај моћи Алмохада <ref name="automatski generisano1">[[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.</ref> <ref name="automatski generisano2">А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Бeоград</ref>.


Кад се сад извојевала победа над муслиманима, Алфонсо је почео борбе са другим хришћанским државицама, што је била његова највећа слабост. Тако да је рат против Алмохада обновљен тек за време његовог унука Фернанда III Светог, који је ујединио Кастиљу и Леон <ref name="automatski generisano1">[[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.</ref>.
Кад се сад извојевала победа над муслиманима, Алфонсо је почео борбе са другим хришћанским државицама, што је била његова највећа слабост. Тако да је рат против Алмохада обновљен тек за време његовог унука Фернанда III Светог, који је ујединио Кастиљу и Леон <ref name="automatski generisano1">[[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.</ref>.

Верзија на датум 2. април 2015. у 20:31

Алфонсо VIII од Кастиље
Алфонсо VIII од Кастиље
Лични подаци
Пуно имеАлфонсо VIII од Бургундије
Датум рођења11. новембар 1155.
Место рођењаСорија, Краљевина Кастиља
Датум смрти6. октобар 1214.
Место смртиГутјере-Муњос, Краљевина Кастиља
Породица
СупружникЕлеонора Енглеска, краљица Кастиље
ПотомствоЕнрике I од Кастиље
РодитељиСанчо III од Кастиље
Бланка од Наваре и Кастиље
ДинастијаБургундска династија
Краљ Кастиље
Период1158. - 1214.
ПретходникСанчо III од Кастиље
НаследникЕнрике I од Кастиље

Алфонсо VIII од Кастиље (11. новембар 1155, Сорија - 6. октобар 1214, Гутјере-Муњос) је био краљ Кастиље (1158 - 1214) из Бургундске династије.

Отац му је био претходни краљ Кастиље Санчо III од Кастиље, а мајка Бланка од Наваре и Кастиље.

Супруга му је била Елеонора Енглеска и са њом је имао само једно дете, сина Енрикеа, који га је и наследио на престолу.

Био је један од најспособнијих ратничких краљева у историји Шпаније. У савезу са својим ујаком краљем Леона, Алфонсо је започео успешан противнапад против Алмохада [1], полудивљих берберских племена, фанатичних приврженика ислама, који су нагрнули из Северне Африке [2]. Они су одмах довели појачања из Африке у сусрет кастиљској војсци. У великој бици која се одиграла Аларкосу 1195. године Алфонсо је био тешко поражен, док је његова војска уништена. Његов ујак и краљ Наваре, који нису успели да му пошаљу снаге које су претходно обећали, искористили су његов пораз да упадну у Кастиљу; ипак, Алфонсо их је протерао из земље и припремио се да још једном нападне муслимане. У наредних десет година обе стране су се спремале за одлучујућу војну. Алмохади су сакупили све снаге муслиманске Шпаније и пребацили свеже трупе из Африке. Папа је прогласио крсташки рат против муслимана и Алфонсовој војсци су се придружили многи европски витезови, које је предводио у Шпанији рођени надбискуп Нарбоне, а такође и јединице свих хришћанских државица, изузев Леона. Две војске су се сусреле 16. јула 1212. године код Лас Навас де Толосе. Била је то надмоћна победа хришћанског оружја и крај моћи Алмохада [1] [2].

Кад се сад извојевала победа над муслиманима, Алфонсо је почео борбе са другим хришћанским државицама, што је била његова највећа слабост. Тако да је рат против Алмохада обновљен тек за време његовог унука Фернанда III Светог, који је ујединио Кастиљу и Леон [1].

Извори

  1. ^ а б в Сидни Пејнтер, Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.
  2. ^ а б А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Бeоград

Литература

  • Сидни Пејнтер, Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.
  • А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфонсо_VIII_од_Кастиље&oldid=10867619”