Алфонсо VIII од Кастиље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алфонсо VIII од Кастиље
Alfonso VIII de Castilla (Ayuntamiento de León).jpg
Алфонсо VIII од Кастиље
Пуно име Алфонсо VIII од Бургундије
Датум рођења (1155-11-11)11. новембар 1155.
Место рођења Сорија
Краљевина Кастиља
Датум смрти 6. октобар 1214.(1214-10-06) (58 год.)
Место смрти Гутјере-Муњос
Краљевина Кастиља
Династија Бургундска династија
Отац Санчо III од Кастиље
Мајка Бланка од Наваре и Кастиље
Супружник Елеонора Енглеска, краљица Кастиље
Потомство Енрике I од Кастиље
Краљ Кастиље
Период 1158. - 1214.
Претходник Санчо III од Кастиље
Наследник Енрике I од Кастиље

Алфонсо VIII од Кастиље (11. новембар 1155, Сорија - 6. октобар 1214, Гутјере-Муњос) је био краљ Кастиље (1158—1214) из Бургундске династије.

Отац му је био претходни краљ Кастиље Санчо III од Кастиље, а мајка Бланка од Наваре и Кастиље.

Супруга му је била Елеонора Енглеска и са њом је имао само једно дете, сина Енрикеа, који га је и наследио на престолу.

Био је један од најспособнијих ратничких краљева у историји Шпаније. У савезу са својим ујаком краљем Леона, Алфонсо је започео успешан противнапад против Алмохада [1], полудивљих берберских племена, фанатичних приврженика ислама, који су нагрнули из Северне Африке [2]. Они су одмах довели појачања из Африке у сусрет кастиљској војсци. У великој бици која се одиграла Аларкосу 1195. године Алфонсо је био тешко поражен, док је његова војска уништена. Његов ујак и краљ Наваре, који нису успели да му пошаљу снаге које су претходно обећали, искористили су његов пораз да упадну у Кастиљу; ипак, Алфонсо их је протерао из земље и припремио се да још једном нападне муслимане. У наредних десет година обе стране су се спремале за одлучујућу војну. Алмохади су сакупили све снаге муслиманске Шпаније и пребацили свеже трупе из Африке. Папа је прогласио крсташки рат против муслимана и Алфонсовој војсци су се придружили многи европски витезови, које је предводио у Шпанији рођени надбискуп Нарбоне, а такође и јединице свих хришћанских државица, изузев Леона. Две војске су се сусреле 16. јула 1212. године код Лас Навас де Толосе. Била је то надмоћна победа хришћанског оружја и крај моћи Алмохада [1][2].

Кад се сад извојевала победа над муслиманима, Алфонсо је почео борбе са другим хришћанским државицама, што је била његова највећа слабост. Тако да је рат против Алмохада обновљен тек за време његовог унука Фернанда III Светог, који је ујединио Кастиљу и Леон [1].

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Вилијам I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
8. Raymond of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Stephanie
 
 
 
 
 
 
 
4. Алфонсо VII од Леона и Кастиље[3]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Алфонсо VI од Леона и Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
9. Урака од Леона и Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Constance of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
2. Санчо III од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ramon Berenguer II, Count of Barcelona
 
 
 
 
 
 
 
10. Рамон Беренгер III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Maud of Apulia
 
 
 
 
 
 
 
5. Беренгарија од Барселоне[3]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Gilbert I, Count of Gévaudan
 
 
 
 
 
 
 
11. Douce I, Countess of Provence
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Gerberga, Countess of Provence
 
 
 
 
 
 
 
1. Алфонсо VIII од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Sancho Garcés, Lord of Monzón
 
 
 
 
 
 
 
12. Рамиро Санчез, господар Монзона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Constanza
 
 
 
 
 
 
 
6. Гарсија Рамирез од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Родриго Дијаз де Вивар
 
 
 
 
 
 
 
13. Кристина Родригез
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Химена Дијаз
 
 
 
 
 
 
 
3. Бланка од Наваре, Queen of Castile
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Richer de l'Aigle
 
 
 
 
 
 
 
14. Gilbert de l'Aigle
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Judith d'Avranches
 
 
 
 
 
 
 
7. Маргарита од Егла
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Geoffrey II du Perche
 
 
 
 
 
 
 
15. Juliana du Perche
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Beatrix de Montdidier
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Сидни Пејнтер, Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.
  2. 2,0 2,1 А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд
  3. 3,0 3,1 Shadis (2010). стр. xix.

Литература[уреди]

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.