Центуријска скупштина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 15. мај 2015. у 21:24

Центуријска скупштина (лат. comitia centuriata‎) била је скупштина римских грађана у Римској републици. Била је састављена од 193 центурије, организоване по имовинском стању.

Скупштина је сазивана изван градских зидина где су се грађани сакупљали по центуријама — војним и економским разредима под пуном ратном опремом у бојном реду. Свака центурија је носила један глас, а донесена одлука на центуријској скупштини постајала је lex тј. закон. После издавања Хортезијевог закона из 287. п. н. е, одлуке плебса по трибутским скупштинама су изједначене са центуријским.

Центуријска скупштина је бирала конзуле, преторе и цензоре.

Види још

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 '''Центуријска скупштина''' ({{јез-лат|comitia centuriata‎}}) била је скупштина римских грађана у [[Римска република|Римској републици]]. Била је састављена од 193 [[Центурија|центурије]], организоване по имовинском стању.
-Скупштина је сазивана изван градских зидина где су се грађани сакупљали по [[центурија]]ма — војним и економским разредима под пуном ратном опремом у бојном реду. Свака центурија је носила један глас, а донесена одлука на центуријској скупштини постајала је ''-{lex}-'' тј. [[закон]]. После издавања Хортезијевог закона из [[287. п. н. е.|287. п. н. е]], одлуке [[плебс]]а по [[Трибутска скупштина|трибутским скупштинама]] су изједначене са центуријским.
+Скупштина је сазивана изван градских зидина где су се грађани сакупљали по [[центурија]]ма — војним и економским разредима под пуном ратном опремом у бојном реду. Свака центурија је носила један глас, а донесена одлука на центуријској скупштини постајала је ''-{lex}-'' тј. [[закон]]. После издавања Хортезијевог закона из [[287. п. н. е.|287. п. н. е]], одлуке [[плебејци|плебса]] по [[Трибутска скупштина|трибутским скупштинама]] су изједначене са центуријским.
 Центуријска скупштина је бирала [[конзул]]е, [[претор]]е и [[цензор]]е.