Стара атичка комедија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{спајање|Грчка комедија}} |
{{спајање|Грчка комедија}} |
||
[[ |
[[Датотека:Thalia sarcophagus Louvre Ma475.jpg|thumb|Муза Талија држи маску комоса]] |
||
[[Стара комедија]] је назив за први период античке Грчке комедије, према канонској подјели александријских граматичара. Најистакнутији драмски писац из овог периода је [[Аристофан]], чија дјела са својом оштром политичком [[Сатира|сатиром]] и јасним [[Алузија|алузијама]] дефинишу комедиографско стваралаштво [[Атина|Атине]] током [[5. век |
[[Стара комедија]] је назив за први период античке Грчке комедије, према канонској подјели александријских граматичара. Најистакнутији драмски писац из овог периода је [[Аристофан]], чија дјела са својом оштром политичком [[Сатира|сатиром]] и јасним [[Алузија|алузијама]] дефинишу комедиографско стваралаштво [[Атина|Атине]] током [[5. век]]а. Он је у својим дјелима исмјевао најважније институције и јавне особе свог времена. Поред многобројних атинских писаца тадашњице,<ref>http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=3828</ref> најзначајнији ривали Аристофона, били су [[Хермип]] и [[Еуполид]]. |
||
==Структура старе комедије== |
== Структура старе комедије == |
||
Основни елементи који су чинили стару комедију јесу: |
Основни елементи који су чинили стару комедију јесу: |
||
*пролог |
* пролог |
||
*парода |
* парода |
||
*агон |
* агон |
||
*парабаза |
* парабаза |
||
*епизодне сцене |
* епизодне сцене |
||
*егзода |
* егзода |
||
==Стара комедија у каснијим облицима== |
== Стара комедија у каснијим облицима == |
||
Европски сљедбеници, као што су [[Франсоа Рабле]], [[Мигел де Сервантес]], [[Сааведра Џонатан Свифт]], и [[Волтер]], искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у [[Saturday Night Live]] скеч комедија шоуу или у британској серији [[Летећи циркус Монтија Пајтона|Летећи циркус]], [[Монти Пајтон|Монтија Пајтона]].<ref>http://www.jedan-nula.com/vesti/evropski-fudbal/naslov/video-leteci-cirkus-montija-pajtona-fudbal</ref> |
Европски сљедбеници, као што су [[Франсоа Рабле]], [[Мигел де Сервантес]], [[Сааведра Џонатан Свифт]], и [[Волтер]], искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у [[Saturday Night Live]] скеч комедија шоуу или у британској серији [[Летећи циркус Монтија Пајтона|Летећи циркус]], [[Монти Пајтон|Монтија Пајтона]].<ref>http://www.jedan-nula.com/vesti/evropski-fudbal/naslov/video-leteci-cirkus-montija-pajtona-fudbal</ref> |
||
==Литература== |
== Литература == |
||
* Комедија античка, Мирон Флашар у Речнику књижевних термина, Београд, Нолит, 1992 |
* Комедија античка, Мирон Флашар у Речнику књижевних термина, Београд, Нолит, {{page|year=1992|id=ISBN 86-19-01962-7|pages=}} |
||
* Др Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1988 |
* Др Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, {{page|year=1988|id=ISBN 86-17-01560-8|pages=}} |
||
==Референце== |
== Референце == |
||
[[Категорија:Комедија]] |
[[Категорија:Комедија]] |
||
Верзија на датум 11. август 2015. у 04:21
 |
Стара комедија је назив за први период античке Грчке комедије, према канонској подјели александријских граматичара. Најистакнутији драмски писац из овог периода је Аристофан, чија дјела са својом оштром политичком сатиром и јасним алузијама дефинишу комедиографско стваралаштво Атине током 5. века. Он је у својим дјелима исмјевао најважније институције и јавне особе свог времена. Поред многобројних атинских писаца тадашњице,[1] најзначајнији ривали Аристофона, били су Хермип и Еуполид.
Структура старе комедије
Основни елементи који су чинили стару комедију јесу:
- пролог
- парода
- агон
- парабаза
- епизодне сцене
- егзода
Стара комедија у каснијим облицима
Европски сљедбеници, као што су Франсоа Рабле, Мигел де Сервантес, Сааведра Џонатан Свифт, и Волтер, искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у Saturday Night Live скеч комедија шоуу или у британској серији Летећи циркус, Монтија Пајтона.[2]
Литература
- Комедија античка, Мирон Флашар у Речнику књижевних термина, Београд, Нолит, 1992. ISBN 86-19-01962-7.
- Др Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1988. ISBN 86-17-01560-8.