Свјатлана Алексијевич — разлика између измена
Нова страница: {{Књижевник | име = Светлана Алексијевич | боја = | слика = Swetlana Alexijewitsch 2013.jpg | сли… |
Нема описа измене |
||
| Ред 30: | Ред 30: | ||
}} |
}} |
||
'''Светлана Александровна Алексијевич''' ({{јез-рус|Светла́на Алекса́ндровна Алексие́вич}}; {{јез-блр|Святлана Аляксандраўна Алексіевіч}}; рођена [[31. мај]]а [[1948]]. у Станиславу, данас [[Ивано-Франкивск]]) [[белорусија|белоруска]] је новинарка и списатељица која ствара на [[руски језик|руском језику]]. За своје „полифонијско писање, које представља споменик патњи и храбрости нашег доба” [[8. октобра]] [[2015]]. додељена јој је [[Нобелова награда за књижевност]].<ref>-{Blissett, Chelly. "[http://yekaterinburgnews.com/daily-news/author-svetlana-aleksievich-nominated-for-2014-nobel-prize/7457/ Author Svetlana Aleksievich nominated for 2014 Nobel Prize]". ''Yekaterinburg News''. January 28, 2014. Retrieved January 28, 2014.}-</ref><ref name=svd1>{{cite web|last1=Treijs|first1=Erica|title=Nobelpriset i litteratur till Svetlana Aleksijevitj|trans_title=Nobel Prize in literature to Svetlana Aleksijevitj|date=8 October 2015|url=http://www.svd.se/nedrakning-snart-avslojas-nobelpriset-i-litteratur|website=www.svd.se|publisher=Svenska Dagbladet|accessdate=8 October 2015}}<br />[http://www.bbc.com/news/entertainment-arts-34475251 Svetlana Alexievich wins Nobel Literature prize], [[BBC News]] (8 October 2015)</ref> „Користећи изузетан метод, пажљиво уклопљен колаж људских гласова, Алексијевичка продубљује наше разумевање целе једне ере”, наводи се у образложењу Шведске академије. |
|||
'''Светлана Александровна Алексијевич''' |
|||
Њене најпознатије књиге писане су у жанру уметничке и документарне прозе, почев од дебитантског остварења које се бави женама током [[други светски рат|Другог светског рата]] – ''[[Рат нема женско лице]]'' (објављено [[1987]]). Серију ''Гласови утопије'' коју је започела дебитанстким романом завршила је [[2013]]. делом ''[[Време секонд-хенда]]'' које се бави животним питањима обичних људи на постсовјетском простору. Бавила се последицама [[чернобиљска катастрофа|Чернобиљске хаварије]] кроз документарни роман ''[[Чернобиљска молитва]]'' (1997), совјетском улогом у [[Рат у Авганистану (совјетска инвазија)|рату у Авганистану]] у делу ''Дечаци од цинка'' (1990), те дечијим погледима на ратове у делу ''[[Последњи сведоци]]'' (1985). |
|||
Њене књиге, у којима је писала о ратним ужасима у првом лицу, преносећи речи сведока кроз својеврсни колаж монолога, преведене су на 35 језика, али још увек нису објављене у Белорусији. Ћерка сеоских учитеља, Светлана Алексијевич је студирала новинарство у Белорусији, која је у то време била део СССР-а. |
|||
Извесно време је радила у редакцијама локалних листова, а потом и као учитељица у провинцији. Након дванаест година самовољног егзила у [[енглеска|Енглеској]], [[француска|Француској]] и [[немачка|Немачкој]], од 2011. године живи у Минску. |
|||
Добитница је многих награда међу којима се посебно издваја награда за мир Удружења немачких издавача која јој је додељена 2013. године |
|||
Алексијевичева је једна од тек 14 жена које су досад освојиле Нобелову награду за књижевност. Написала је и три позоришна комада и сценарио за 21 документарни филм. |
|||
== Референце == |
|||
{{извори}} |
|||
== Спољашње везе == |
|||
{{Commonscat|Svetlana Alexievich}} |
|||
* {{ру}} {{ен}} {{званичан сајт|http://alexievich.info/}} |
|||
* [http://www.a-z.ru/women/texts/aleksir.htm Одломци из књиге ''Рат нема женско лице''] |
|||
* [http://belarusdigest.com/story/svetlana-alexievich-belarusian-language-rural-and-literary-unripe-14532 Ачексијевичева о белоруском језику] |
|||
* {{imdb|6714046}} |
|||
{{DEFAULTSORT:Алексијевич, Светлана}} |
|||
[[Категорија:Рођени 1948.]] |
|||
[[Категорија:Совјетски књижевници]] |
|||
[[Категорија:Белоруски књижевници]] |
|||
[[Категорија:Руски књижевници]] |
|||
[[Категорија:Белоруски новинари]] |
|||
[[Категорија:Пацифисти]] |
|||
[[Категорија:Нобеловци за књижевност]] |
|||
Верзија на датум 8. октобар 2015. у 15:31
| Светлана Алексијевич | |
|---|---|
 Алексијевичева 2013. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Светлана Александровна Алексијевич |
| Датум рођења | 31. мај 1948. |
| Место рођења |  Станислав, Украјинска ССР, СССР |
| Држављанство | СССР →  Белорусија |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | руски језик |
| Жанр | литература чињеница, приповетка |
| Најважнија дела | Рат нема женско лице Чернобиљска молитва Дечаци од цинка Време секонд-хенда |
| Награде |  Нобелова награда за књижевност 2015. |
| Званични веб-сајт | |
| alexievich.info | |
Светлана Александровна Алексијевич (рус. Светла́на Алекса́ндровна Алексие́вич; блр. Святлана Аляксандраўна Алексіевіч; рођена 31. маја 1948. у Станиславу, данас Ивано-Франкивск) белоруска је новинарка и списатељица која ствара на руском језику. За своје „полифонијско писање, које представља споменик патњи и храбрости нашег доба” 8. октобра 2015. додељена јој је Нобелова награда за књижевност.[1][2] „Користећи изузетан метод, пажљиво уклопљен колаж људских гласова, Алексијевичка продубљује наше разумевање целе једне ере”, наводи се у образложењу Шведске академије.
Њене најпознатије књиге писане су у жанру уметничке и документарне прозе, почев од дебитантског остварења које се бави женама током Другог светског рата – Рат нема женско лице (објављено 1987). Серију Гласови утопије коју је започела дебитанстким романом завршила је 2013. делом Време секонд-хенда које се бави животним питањима обичних људи на постсовјетском простору. Бавила се последицама Чернобиљске хаварије кроз документарни роман Чернобиљска молитва (1997), совјетском улогом у рату у Авганистану у делу Дечаци од цинка (1990), те дечијим погледима на ратове у делу Последњи сведоци (1985).
Њене књиге, у којима је писала о ратним ужасима у првом лицу, преносећи речи сведока кроз својеврсни колаж монолога, преведене су на 35 језика, али још увек нису објављене у Белорусији. Ћерка сеоских учитеља, Светлана Алексијевич је студирала новинарство у Белорусији, која је у то време била део СССР-а.
Извесно време је радила у редакцијама локалних листова, а потом и као учитељица у провинцији. Након дванаест година самовољног егзила у Енглеској, Француској и Немачкој, од 2011. године живи у Минску.
Добитница је многих награда међу којима се посебно издваја награда за мир Удружења немачких издавача која јој је додељена 2013. године
Алексијевичева је једна од тек 14 жена које су досад освојиле Нобелову награду за књижевност. Написала је и три позоришна комада и сценарио за 21 документарни филм.
Референце
- ^ Blissett, Chelly. "Author Svetlana Aleksievich nominated for 2014 Nobel Prize". Yekaterinburg News. January 28, 2014. Retrieved January 28, 2014.
- ^ Treijs, Erica (8. 10. 2015). „Nobelpriset i litteratur till Svetlana Aleksijevitj” [Nobel Prize in literature to Svetlana Aleksijevitj]. www.svd.se. Svenska Dagbladet. Приступљено 8. 10. 2015.
Svetlana Alexievich wins Nobel Literature prize, BBC News (8 October 2015)
Спољашње везе
- (језик: руски) (језик: енглески) Званични веб-сајт
- Одломци из књиге Рат нема женско лице
- Ачексијевичева о белоруском језику
- Свјатлана Алексијевич на сајту IMDb (језик: енглески)