Даница (часопис) — разлика између измена
м додана категорија Српски часописи помоћу справице HotCat |
dopuna |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
}} |
}} |
||
,,Даница” је књижевни часопис који почоње да излази у Новом Саду од 20. фебруара 1860. до 20. августа 1872.године, Часопис је писан новим правописом.Покреће га и уређује виђени књижевник и публициста Ђорђе Поповић који у уводном чланку каже:,,Даница ће доносити чланке и вести о свим стварима, којима је згодније место у забавном, поучном и књижевном листу, но у политичком: али најглавније, што ћу узети у обзир, биће, да Даница буде лист, који ће Српкиње, и нарочито СРПКИЊЕ читати...Да би добиле прилику читати забавне ствари и на свом лепом матерњем језику, доносиће Даница занимљиве приповетке, новеле, па красне песме наших најбољих песника. Осим тога биће у Даници и животописа, путописа, чланака историјских, природописа, а све то не сувопарно већ написано на занимљив начин, како ће га моћи читати свака Српкиња, која је рада провести време забављајући се, а учећи се.” |
|||
'''Даница''' је десетодневни књижевни часопис [[Срби|српског]] [[романтизам|романтизма]]. Излазио је у [[Нови Сад|Новом Саду]] од [[20. фебруар]]а [[1860]]. до [[20. август]]а [[1872]]., с прекидом од [[август]]а [[1871]]. до [[мај]]а [[1872]]. |
|||
И заиста, часопис је имао забавни и дидактички карактер. Колика је била популарност овог часописа најбоље илуструје анегдота која каже да је једна млада Српкиња на самртничкој постељи тражола да јој донесу омиљени лист који јој је толико радости донео. |
|||
Даница је имала одлике правог романтичарског часописа. У њој су се могле наћи песме најугледнијих, и данас признатих, песника романтичара: Јована Јовановића- Змаја, Лазе Костића, Ђуре Јакшића, Јакова Игњатовића, Стевана Каћанског, Косте Руварца, Милана Кујунџића- Абердара, Јована Илића, црногорског кнеза Николе и многих других.Ту су се могле наћи и необјављене песме Бранка Радичевића и Петра Петровића- Његоша. Поред радова наших песника, Даница је објављивала и приче и новеле страних писаца: Едгара Алана Поа, Тургењева, Љермонтова, Пушкина; песме Х. Хајнеа и делове индијског спева Махабхарата. |
|||
Да би покренула своје читаоце на сарадњу, организују се конкурси за најбољу песму или текст посвећену Сави Текелији, поводом стогодишњице рођења. Награда за најбољи текст била је 50 дуката. |
|||
Поред позоришне, била је негована и књижевна критика, а1863. године Јован Андрејевић почиње да објављује чланке који имају естетички садржај под насловом ,,Одломци естетички”. Редовно су излазили актуелне вести и извештаји везани за рад Матице српске, Матице илирске и Матице далматинске. У рубрици ,,О разним стварима” (чланци за сваког) могла су се маћи интересантна размишљања о правди, сујети, истини... |
|||
На крају сваког броја налазио се ,,Подлистак” који је био подељен на два дела: књижевност и гласник. Вести из књижевности садржале су вести из словенских и несловенских књижевности. Вести су пружале корисне информације о премијерама позоришних представа и о новим издањима књига. Понекад се на крају налазила и нека наивна шала и анегдота која је терала девојке да црвене и стидљиво скривају погледе. |
|||
Овако је изгледао часопис који су са великим нестрпљење чекале девојке и младе жене које су биле писмене и образоване , које су проводиле по неколико година у Бечу или Пешти, које су говориле немачки и француски и свирале клавир, али читаоци ,,Данице” биле су и скромне девојке које су по цео дан радиле по кућама и које су ,,боље знале ко је Марко и Лазар од немачког”. Читајући и забављајући се, оне су училе како да буду добре жене, домаћице, како да буду добре Српкиње ( јер лако је бити Србин у Србији), а то је била идеја коју је уредник ,,Данице” и имао. |
|||
== Литературa == |
|||
Југословенски књижевни лексикон, Матица српска,1971; Јован Деретић:,, Историја српске књижевности”; Миодраг Поповић,,Романтизам”, часопис,,Даница” |
|||
Покретач и уредник до [[август]]а [[1871]], био је правник, публициста и књижевник [[Ђорђе Поповић]], који је по имену часописа добио име ''Даничар''. Последњих девет бројева [[31. мај]]а — [[20. август]]а [[1872]]. уредио је [[Ђорђе Рајковић]]. Даница је имала значајну улогу у развоју националног и уметничког реализма (нарочито поетског израза) и окупљању и организовњу ''[[Уједињена омладина српска|Уједињене омладине српске]]'' ([[1866]].). У часопису су сарађивали [[Јаков Игњатовић]], [[Ђура Јакшић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Лаза Костић]], [[Владислав Каћански]], |
|||
[[Јован Илић]], [[Љубомир Ненадовић]] и др. |
|||
== Литература == |
== Литература == |
||
Верзија на датум 25. фебруар 2017. у 13:52
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
 Лист за забаву и књижевност | |
| Уредник | Ђорђе Поповић |
|---|---|
| Оснивање | 20. фебруар 1860. |
| Језик | српски |
| Укидање | 20. август 1872. |
| Седиште | Нови Сад |
,,Даница” је књижевни часопис који почоње да излази у Новом Саду од 20. фебруара 1860. до 20. августа 1872.године, Часопис је писан новим правописом.Покреће га и уређује виђени књижевник и публициста Ђорђе Поповић који у уводном чланку каже:,,Даница ће доносити чланке и вести о свим стварима, којима је згодније место у забавном, поучном и књижевном листу, но у политичком: али најглавније, што ћу узети у обзир, биће, да Даница буде лист, који ће Српкиње, и нарочито СРПКИЊЕ читати...Да би добиле прилику читати забавне ствари и на свом лепом матерњем језику, доносиће Даница занимљиве приповетке, новеле, па красне песме наших најбољих песника. Осим тога биће у Даници и животописа, путописа, чланака историјских, природописа, а све то не сувопарно већ написано на занимљив начин, како ће га моћи читати свака Српкиња, која је рада провести време забављајући се, а учећи се.”
И заиста, часопис је имао забавни и дидактички карактер. Колика је била популарност овог часописа најбоље илуструје анегдота која каже да је једна млада Српкиња на самртничкој постељи тражола да јој донесу омиљени лист који јој је толико радости донео. Даница је имала одлике правог романтичарског часописа. У њој су се могле наћи песме најугледнијих, и данас признатих, песника романтичара: Јована Јовановића- Змаја, Лазе Костића, Ђуре Јакшића, Јакова Игњатовића, Стевана Каћанског, Косте Руварца, Милана Кујунџића- Абердара, Јована Илића, црногорског кнеза Николе и многих других.Ту су се могле наћи и необјављене песме Бранка Радичевића и Петра Петровића- Његоша. Поред радова наших песника, Даница је објављивала и приче и новеле страних писаца: Едгара Алана Поа, Тургењева, Љермонтова, Пушкина; песме Х. Хајнеа и делове индијског спева Махабхарата.
Да би покренула своје читаоце на сарадњу, организују се конкурси за најбољу песму или текст посвећену Сави Текелији, поводом стогодишњице рођења. Награда за најбољи текст била је 50 дуката.
Поред позоришне, била је негована и књижевна критика, а1863. године Јован Андрејевић почиње да објављује чланке који имају естетички садржај под насловом ,,Одломци естетички”. Редовно су излазили актуелне вести и извештаји везани за рад Матице српске, Матице илирске и Матице далматинске. У рубрици ,,О разним стварима” (чланци за сваког) могла су се маћи интересантна размишљања о правди, сујети, истини...
На крају сваког броја налазио се ,,Подлистак” који је био подељен на два дела: књижевност и гласник. Вести из књижевности садржале су вести из словенских и несловенских књижевности. Вести су пружале корисне информације о премијерама позоришних представа и о новим издањима књига. Понекад се на крају налазила и нека наивна шала и анегдота која је терала девојке да црвене и стидљиво скривају погледе. Овако је изгледао часопис који су са великим нестрпљење чекале девојке и младе жене које су биле писмене и образоване , које су проводиле по неколико година у Бечу или Пешти, које су говориле немачки и француски и свирале клавир, али читаоци ,,Данице” биле су и скромне девојке које су по цео дан радиле по кућама и које су ,,боље знале ко је Марко и Лазар од немачког”. Читајући и забављајући се, оне су училе како да буду добре жене, домаћице, како да буду добре Српкиње ( јер лако је бити Србин у Србији), а то је била идеја коју је уредник ,,Данице” и имао.
Литературa
Југословенски књижевни лексикон, Матица српска,1971; Јован Деретић:,, Историја српске књижевности”; Миодраг Поповић,,Романтизам”, часопис,,Даница”
Литература
- Текст др. Душана Попова секретара Матице српске у Новом Саду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1984.