20. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
20. фебруар (20.02) је 51. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 314 дана (315 у преступној години).
Догађаји[уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1631. — Немачки протестантски кнезови склопили су савез са шведским краљем Густавом II, чиме је и Шведска ушла у Тридесетогодишњи рат (1618—1648).
- 1798. — Луј Александр Бертје је збацио са трона папу Пија VI.
- 1809. — Французи су после дуже опсаде заузели Сарагосу, која је одбила Наполеоновог брата Жозефа за краља Шпаније.
- 1813. – Мануел Белграно је поразио ројалистичку војску Пија де Тристана током битке код Салте.
- 1835. — Чилеански град Консепсион је уништен у земљотресу.
- 1846. — Пољски устаници су подигли устанак у Слободном граду Кракову који је Аустријско царство угушило девет дана касније.
- 1860. — У Новом Саду је изашао први број "Данице", најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао Ђорђе Поповић. "Даница" је окупила стотинак српских писаца, међу којима Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, Љубу Ненадовића и друге.
- 1938. — Шеф британске дипломатије Ентони Идн поднео је оставку у знак протеста због попустљиве политике премијера Невила Чемберлена према немачком диктатору Адолфу Хитлеру.
- 1942. — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.
- 1962. — После успешних подорбиталних летова с људском посадом, САД су у орбиту око Земље лансирале свемирски брод "Меркјури-Атлас 6", којим је први амерички астронаут Џон Глен три пута облетео око земље. Лет је трајао четири сата, 55 минута и 23 секунде.
- 1967. — Председник Индонезије Ахмет Сукарно предао је сву извршну власт генералу Сухарту, задржавши само "титулу" председника.
- 1979. — У ерупцији индонежанског вулкана Синира живот је изгубило 175 људи.
- 1985. — У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава.
- 1986. — СССР је ласнирао први део своје свемирске станице Мир.
- 1986. — Верски сукоби између Хиндуса, муслимана и Сика захватили су Индију, а у три индијске државе заведен је полицијски час.
- 1988. — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.
- 1989. — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена.
- 1991. — Усвајањем амандмана 99. на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као самостална држава, Скупштина Словеније покренула је иницијативу за издвајање из СФР Југославије; влада Хрватске поднела је Сабору допуну Устава по коме у Хрватској важе само закони те републике, чиме је суспендован Устав тадашње СФРЈ.
- 1996. — Зетови ирачког председника Садама Хусеина, генерал Хусеин Камел Хасан и његов брат Садам Камел, вратили су се с породицама у Ирак из шестомесечног избеглиштва у Јордану. Ирачки председник их је помиловао, али су три дана касније обојица убијени.
- 1999. — На Косову, на подручјима Подујева, Ораховца и Суве Реке, појачани су оружани сукоби између српских снага безбедности и припадника организације косовских Албанаца Ослободилачке војске Косова (ОВК).
- 2002. — У највећој железничкој несрећи у Египту погинуло је 373 путника, а 66 је повређено, када је избио пожар у возу на линији Каиро-Луксор.
- 2003. — У пожару који је избио на рок концерту групе Грејт Вајт (Great White) у једном ноћном клубу у Вест Ворику, на острву Роуд (САД), погинуло је 100, а повређено око 200 особа.
- 2006. —
Рођења[уреди]
- 1896. — Бела Кун, мађарски револуционар. († 1939.)
- 1899. — Радомир Раша Плаовић, српски глумац. († 1977.)
- 1925. — Роберт Алтман, амерички филмски режисер.
- 1927. — Ибрахим Ферер, кубански певач. († 2005.)
- 1929. — Душан Стошић, српски књижевник.
- 1930. — Миодраг Булатовић, књижевник. († 1991.)
- 1951. — Гордон Браун, премијер Уједињеног Краљевства (2007—2010)
- 1963. — Чарлс Баркли, амерички кошаркаш.
- 1964. — Руди Гарсија, фрнацуски фудбалер и тренер.
- 1966. — Синди Крофорд, америчка глумица и супермодел
- 1967. — Курт Кобејн, певач групе Нирвана
- 1969. — Синиша Михајловић, бивши фудбалер, сада тренер
- 1971. — Јари Литманен, фински фудбалски репрезентативац.
- 1988. — Робин Ријана Фенти, певачица са Барбадоса
- 1988. — Иван Келава, хрватски фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1707. — Аурангзеб, последњи велики могул Индије.
- 1778. — Лаура Баси, италијански научник и прва жена која је званично држала предавања на неком факултету у Европи
- 1790. — Јосиф II, аустријски цар.
- 1896. — Милош Миле Димитријевић, српски правник, политичари председник Матице српске (*1824.)
- 1908. — Симо Матавуљ, писац, члан Српске краљевске академије. (*1852).
- 1980. — Хуго Крас, немачки генерал. (* 1911.)
- 1984. — Михаил Шолохов, руски књижевник, нобеловац. (* 1905.)
- 2000. — Сара Кејн, британска књижевница. (* 1971.)
- 2001. — Миленко Матицки, књижевник, новинар и уредник "Политике". (* 1936.)
- 2002. — Бранко Станковић, фудбалер и тренер. (* 1921.)
- 2017. — Виталиј Чуркин, великан руске дипломатије. (* 1952.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
