Марија Бугарска — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Инфокутија владар | име = Марија Бугарска | слика = | опис_слике = | пуно_име = Марија | датум_р…
 
мНема описа измене
Ред 32: Ред 32:
Андроник и Марија имали су петоро деце:
Андроник и Марија имали су петоро деце:


* Михаило Дука
* [[Михаило Дука (протостратор)|Михаило Дука]]
* [[Јован Дука (мега дукс)|Јован Дука]]
* [[Јован Дука (мега дукс)|Јован Дука]]
* [[Ирина Дукина]]
* [[Ирина Дукина]]

Верзија на датум 2. јун 2017. у 13:40

Марија Бугарска
Лични подаци
Пуно имеМарија
Датум смртипосле 1081.
Место смртиЦариград, Византијско царство
Породица
СупружникАндроник Дука
Потомствопеторо деце (види доле) укључујући и Ирину.
РодитељиТрајан Бугарски
племкиња из породица Фока и Контостефан
ДинастијаКомитопули

Марија Бугарска (умрла после 1081.) је била протовестијарија, супруга доместика схоле и протовестијара Анроника Дуке. Припадала је бугарској династији Комитопула.

Биографија

Марија је била ћерка Трајана Бугарског, сина последњег бугарског цара Јована Владислава. Мајка јој је била византијска племкиња непознатог имена, која је припадала породицама Контостефан и Фока. Марија се удала за доместика схолу Андроника Дуку око 1066. године. Њен таст био је цезар Јован Дука, значајан византијски државник свога времена. Ташта јој је била Ирина Пелагонитиса. Јован је био нећак Константина X и рођак Михаила VII. Марија је наследила велики земљишни посед око Охридског језера. Приходима са ових поседа финансирала је луксузан живот свога мужа и његове политичке амбиције. Као један од последњих изданака бугарске владајуће породице Комитопула, Марија и њене ћерке Ирина и Ана, наследиле су огромно богатство. Марија је била мајка византијске царице Ирине, супруге цара Алексија. Марија је имала утицај на политички живот у Византији током првих година Алексејеве владавине. Ана Комнина је у својој Алексијади хвалила лепоту и мудрост своје баке.

Потомство

Андроник и Марија имали су петоро деце:

Извори

  • D.I. Polemis, The Doukai, London, 1968.
  • Roderick W. Stuart, Royalty for Commoners