Охридско језеро
| Охридско језеро | |
|---|---|
Црква Свети Јован Канео и Охридско језеро | |
| Координате | 41° 01′ 50″ С; 20° 43′ 03″ И / 41.030556° С; 20.7175° И 41° 01′ 50″ С; 20° 43′ 03″ И / 41.030556° С; 20.7175° И |
| Тип | природно |
| Отоке | Црни Дрим |
| Земље басена | |
| Макс. дужина | 30,8 km |
| Макс. ширина | 14,8 km |
| Површина | 358,2 km2 |
| Прос. дубина | 144 m |
| Макс. дубина | 289 m |
| Запремина | 93 km3 |
| Над. висина | 695 m |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Охридско језеро (мак. Охридско Езеро, алб. Liqeni i Ohrit) је језеро у југозападном делу Северне Македоније и источном делу Албаније. Оно покрива површину од 358,2km². Највећа ширина износи 14,8 km, а дужина језера је 30,8 km.
Назив
[уреди | уреди извор]У античком периоду назив је гласио Лихнидско језеро (грч. Λυχνιδία λίμνη), са значењем: бистро или светло језеро. Стари словенски назив, који је гласио Бело језеро, посведочен је у појединим изворима из средњовековног периода.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Охридско језеро се убраја у ред већих европских језера, уз Балатонско које се налази у Мађарској, Женевско, Боденско и др. На југу Европе, то је свакако једно од највећих, а истовремено и једно од најдубљих језера. Његова дубина достиже до 289 m.
Језеро је смештено у дубокој и затвореној котлини. Са свих страна, а посебно са западне и источне окружују га високе планине. На истоку је планина Галичица (2255 m), а на западу Мокра Планина и Јабланица (1945 m).
Језеро се налази на надморској висини од 695 метара.
Сливу Охридског језера припада 40 река, од којих 23 на албанској и 17 на македонској територији.
Охридско језеро се одликује јединственим екосистемом, богатим ендемским и ретким биљним и животињским врстама. Посебност језера настала је услед географске изолације и велике геолошке старости. Такође и слив Охридског језера се одликује богатим биодиверзитетом и има неколико биљних врста ендемичних за Балканско полуострво.
Обале Охридског језера су биле насељене од праисторијског времена. Најстарије археолошке насеобине датирају из неолитског периода, око 6000 година п. н. е. Само на македонском делу слива је откривено више од 170 археолошких места.
Захваљујући оваквим особеностима 1980. године Охридско језеро и град Охрид су проглашени за Светску баштину, под заштитом Унеска.
| Охридско језеро | |
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Природно и културно наслеђе охридског региона |
| Место | Северна Македонија, Албанија |
| Координате | 41° 02′ С; 20° 43′ И / 41.03° С; 20.72° И |
| Површина | 349 km2 (3,76×109 sq ft) |
| Критеријум | природна и културна: i, iii, iv, vii |
| Референца | 99 |
| Упис | 1979. (3. седница) |
| Додатни упис | 1980 |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/99 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Охридско језеро у летњем периоду
-
Са кеја Маршала Тита
-
Језеро и плажа Лагадин
-
Обала Охридског језера
-
Плажа Лагадин сликана са језера
-
Дуга изнад језера
-
Сателитски снимак језера
Види још
[уреди | уреди извор]- Црни Дрим
- Преспанско језеро
- Дојранско језеро
- Пастрмка охридска
- Залив костију
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Трифуновић 2004, стр. 19.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Трифуновић, Ђорђе (2004). Са светогорских извора. Београд: Службени лист.