Тактикон — разлика између измена
Нова страница: Датотека:Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary B82 55-3.jpg|250px|мини|Фјодор Успенски, руски византолог по коме… |
|||
Ред 16: | Ред 16: | ||
==Извори== |
==Извори== |
||
* Византијски извори за историју народа Југославије, том 3, Научно дело, Београд (1966) |
* Византијски извори за историју народа Југославије, том 3, Научно дело, Београд (1966) |
||
* |
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}} |
||
[[Категорија:Византијско царство]] |
[[Категорија:Византијско царство]] |
Верзија на датум 6. септембар 2017. у 00:58
Тактикони (грчки: τακτικά) су биле ранг листе византијских службеника у којима се, према одређеном хијерархијском редоследу, набрајају функције и почасне титуле византијских достојанственика и чиновника.
Историја
У тактиконима се ређају дворски, цивилни, војни, црквени и други достојанственици и чиновници, од највиших до најнижих, подељени у класе у зависности од тога које титуле носе. Тако постоје класе патрикија и протоспатара, спатарокандидата, спатара, хипата и стратора и других нижих чинова. Изузетак је неколицина највиших великодостојника који по рангу долазе одмах испод цара, али долазе пре достојанственика прве класе (нпр. цезар, нобелисимос, куропалат). Тактиконе саставља церемонијал-мајстор и они му служе као упутство који достојанственик где треба седети за царском трпезом. Седиште је зависило од њиховог ранга.
Филотејев Клитерологион се састоји од четири дела. У првом се налази списак титула, високих и мањих функција, списак евнука и функције одређене само за евнухе. У другом и трећем делу налазе се спискови достојанственика по којима је атриклин уводио појединце у салу за банкете. У четвртом делу су разна упутства за царске банкете приликом празника (када кога треба позивати, како су обучени и сл). Филотејев Клиторологион, као и остали тактикони, разликује почасне титуле које је цар додељивао на неодређено време (док дотични не добије вишу титулу или му је одузета из посебних разлога) и титуле којима је био одређен правни положај појединца у дворској хијерархији, од функција на двору, у војсци, у управном апарату, у цркви итд. на које су појединци именовани на одређено време. Промене које су настале у титулатури и увођење нових функција огледа се у списковима. Они због тога представљају значајну грађу за историју цивилне, војне и државне управе, као и за развитак титулатуре у Византијском царству.
Сачувани тактикони
- Тактикон Успенског (састављен између 845. и 856. године)
- Филотејев Клиторологион (састављен септембра 899. године)
- Тактикон Бенешевича (састављен између 921. и 927. године)
- Ескоријалски тактикон (састављен између 971. и 975. године)
Извори
- Византијски извори за историју народа Југославије, том 3, Научно дело, Београд (1966)
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.