Евнух

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Евнух или ушкопљеник је кастрирани мушкарац. Термин се обично односи на оне који су кастрирани ради вршења неке специфичне дужности у друштву, као што је то био обичај у многим друштвима у прошлости. Најранији записи о намерној кастрацији ради стварања евнуха датирају из сумерских времена, из 21. века п. н. е. Током векова, евнуси су вршили разне дужности у многим различитим културама, као што су били чувари и слуге харема, оперски певачи, религиозни стручњаци, државни службеници, војни команданти. У неким друштвима, значење речи евнух је обухватало и импотентне мушкарце или мушкарце у целибату.

У Византији, евнуси су заузимали веома високе положаје и били су веома цењени и најчешће веома учени људи којима су се поверавали задаци од виталног значаја за државу[1].[2]

Порекло речи[уреди]

Реч евнух потиче од грчке речи eune („постеља“) и ekhein („чувати“), што би буквално значило „чувар постеље“. Кастрација је била позната још од најстаријих времена и сведочанства о њој налазимо у грчкој, египатској и кинеској митологији, као и у самој Библији[1]. Сматрало се да евнуси нису били лојални ни војсци ни аристократији, или сопственој породици (јер нису имали деце) и да су због тога били од поверења и мање заинтересовани да створе „сопствену династију“.

Као казна, кастрација се користила још у древној Асирији у 2. миленијуму п. н. е. Евнуси који би били кастрирани по казни, обично су завршавали у харемима Далеког и Средњег истока као особље. Међутим, нису само преступници били кастрирани. Такође су кастрирани и дечаци који су откупљивани од сиромашних родитеља и претварани у слуге имућним људима[1]. Евнуси су потпуно зависили од својих господара и верно су им служили као телесна гарда, саветници или војсковође. У Кини су евнуси вршили функцију саветника, почев од династије Чоу (1122. п. н. е.)[1]. Евнуси су такође радили као саветници и у Персијском царству у доба Ахменида (559330. п. н. е.)[1]. У Римском царству, цареви Нерон, Вителије и Тит су користили евнухе за саветнике, а такође и у муслиманским земљама након 750. године, као и у Византији. У Италији су се вековима кастрирали дечаци како би очували гласове сопрана кад одрасту, док то папа Лав XIII није забранио 1878. године[1].

Извори[уреди]