Пређи на садржај

Рат тројице Анрија — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
[[Датотека:Durupt - Henri III poussant du pied le cadavre du duc de Guise.jpg|мини|Анри Валоа убија Анрија од Гиза]]
 
Анри Наварски је поразио 20. октобра 1587. године са 6000-7000 војника нешто надмоћније католичке снаге под војводом [[Ан Жоајезе]]ом у [[Битка код Кутреа|боју код Кутреа]]. Немачки савезници хугенота (8000 коњаника и 14.000 пешака) под командом [[Фабијан Доне|Фабијана Доне]] допрли су до Лоаре где су им католици спречили прелаз, а потом их препадима код Виморија и Оноа принудили да се уз осетне губитке повуку из Француске. Сматрајући да краљ није довољно одлучан у борби против протестаната, вође Католичке лиге су Париским устанком (дан барикада), 12. маја 1588. године присилили краља да [[Руански едикт|Руанским едиктом]] привидно прихвати диктат Лиге. Понижени краљ је наредио да се убије Анри Гиз, а да би укротио побуњене католике у Паризу, помирио се са Анријем Наварским, па заједно опседају Париз са 30.000 људи. У току опсаде, краљ Анри III предао је круну Анрију Наварском као [[Анри IV|Анрију IV]]. Његова се армија, отпадањем католичког племства, смањила за половину, па није могла освојити француску престоницу. Лига је за противкраља изабрала старог кардинала [[Шарл Бурбонски|Шарла Бурбонског]]. Кардиналова војска је под [[Шарл Мајен|Шарлом Мајеном]] располагала са 25-30.000 војника. Краљ Анри IV је код Арка сузбио лигашке трупе и појачан Енглезима извршио неуспели напад на Париз. У бици код Иври-Ла-Батаја, 14. марта 1590. године, потукао је надмоћније лигашке трупе. Почетком маја, краљ је поново блокирао париз са 25.000 људи. Шпански војсковођа [[Алесандро Фарнезе]], војвода од Парме, приморао је вештим манервом краља да после четири месеца дигне опсаду Париза. Краљ се потом учврстио у париској области и Нормандији, док су шпанске и савојске трупе, као савезници католика, а очито са територијалним претензијама, упале 1590/1591. у пограничне покрајине Лангедок, Провансу, Дофине и Бретању. Тада је и краљ, ојачан са 4000 Енглеза и 16.800 Немаца, предузео опсаду Руана, који је деблокирао војвода од Парме са Лигом и папином помоћи. У централној области дошло је до равнотеже снага и затишја, али су борбе са наизменичним успесима продужене 1592. године у Бретањи, Лангедоку и Прованси. На крају, краљев прелазак у католичанство[[католицизам]] 1593. године, извршен у интересу смирења земље, уздрмао је редове Лиге и омогућио му да 1594. године без отпора уђе у Париз.
 
== Крај рата ==
[[Датотека:Édit de Nantes. Page 24 - Archives Nationales - AE-II-763.jpg|мини|лево|[[Нантски едикт]]]]
 
Пошто је 2. августа 1594. године тукао шпанске деблокадне трупе генерала [[Ернст Мансфелд|Ернста Мансфелда]], умирио је Пикардију и Ренс, док су отпор продужиле само још војводе Шарл Мајер, [[Филип Меркер]] и [[Шарл Омал]]. Након краљевог преласка у католичанствокатолицизам, немачка и енглеска помоћ је изостала (почетком 1595. године). Ускоро се краљ измирио са [[Папа Климент VIII|папом]], а Шпанија је почетком 1595. године прешла у отворени рат.
 
==Види још==