Анри IV

Из Википедије, слободне енциклопедије
Анри IV Бурбонски

Анри IV
Анри IV

Датум рођења 13. децембар 1553.
Место рођења По (Француска)
Датум смрти 14. мај 1610.(1610-05-14)(56 год.)
Место смрти Париз (Француска)
Титула Краљ Наваре
Период 1572-1610
Титула Краљ Француске
Период 1589-1610
Претходник Анри III Валоа
Наследник Луј XIII
Порекло и породица
Династија Бурбони
Отац Антонио Бурбонски
Мајка Хуана III од Наваре
Супружник/ци Маргарита Валоа
Марија Медичи
Потомство Луј XIII
Изабела Бурбонска
Хенријета Марија од Француске

Анри IV од Француске и Енрике III од Наваре (фр. Henri IV; рођен као: фр. Henri de Bourbon, 13. децембра 155314. маја 1610) је краљ Наваре (1572—1610) и краљ Француске (1589—1610). Био је први краљ из бурбонске династије.

Детињство и младост[уреди]

Одрастао је као протестант, и учествовао је у верском рату на њиховој страни. Краљ Наваре је постао 1572. Августа исте године Анри се оженио Маргаритом Валоа, сестром краља Шарла IX. Овај чин, који је требало да буде симбол помирења између протестаната и католика, претворио се у брутални масакр протестаната у Вартоломејској ноћи. Са Маргаретом није имао деце, и од ње се развео 1599. Друга жена му је 1600. постала Марија Медичи.

Долазак на престо у Француској[уреди]

Анри је први племић протестантског (калвинистичког) порекла који је стигао до француског престола. Да би био прихваћен као краљ, морао је да пређе на католичанство. Лига не хте признати за краља јеретика, а њу је војском помагао и шпански краљ Филип II, који хтеде задобити француски престо за своју кћер. Вође католика, Гизи су пак хтели једног из своје средине да издигну за краља. У исто време поједине обласне старешине помишљаху на наследну управу а ниже племство на доба феудалног безвлашћа. Понеки градови опет тежаху за пређашњом независношћу.

Све учини да је Анрију управо требало извојевати краљевство. он није био занешењак и својом је одлучношћу, доброћудношћу, веселом нарави и војном и државничком врсношћу све више придобивао људе, а особито тако звану странку политичара, коју раније установе трезвенији католици, непријатељи верског гоњења. Када Анри разби католичку лигу, опседне Париз, који му се не хте предати, јер га је помагала и шпанска војска из Нидерландије. И тек пошто поново пређе у католичанство 1593. године, које исповедаше већина његових поданика, престоница му отвори врата. После му се сасвим покори и католичка лига, а одметнуте старешине појединих области буду побеђене или се новцем склоне с положаја.

Нантски едикт[уреди]

Прелазак Анрија у католичанство узбуни хугеноте, те они међу собом установе потпуно републиканско уређење и намисле да се ставе под заштиту енглеску, али Анри ступи с њима у преговоре и изда знаменити Нантски едикт или закон 1598. године, којим је загарантована слобода вероисповести за протестанте, чиме је окончан период верских ратова. По том су закону протестанти изједначени у правима с католицима, осим нешто ограничења протестантског богослужења, јер није допуштено по свима градовима. Ради чувања ових права, протестантима Анри уступи неколико тврђава. Да би сузбио верске међусобице и племићске самовоље, Анри беше завео потпуну апсолутну власт краљевску, те није сазивао сталешку скупштину. Нантски едикт је уједно био најзначајнији акт његове владавине.

Анријев рад и нацрт[уреди]

Оснивач је нове династије француске, Анри IV, продужио спољашњу политику у истом правцу као и Франсоа I, а главна је тежња те политике: борба с Хабзбурговцима. Он се одмах постарао да Француску уздигне и новчано, и привредно, и просветно из оног рђавог положаја, у који западе за последњих владара из Валоаске породице. Утом га је помагао његов министар Сили, који је објављивао његову замисао и већ спремљен нацрт о политичком преуређењу западне Европе с новим границама појединих држава и новим односима између њих и то све на рачун Хабзбурговаца. По том би нацрту католици и протестанти свуда били изједначени у правима, а установио би се један виши савет (парламенат) од посланика тадашњих држава ради решавања спорова и спречавања ратова, на чем и досадашњи покушаји нису успели и ако је на предлог рускога цара Николаја II држана (1899) конференција изасланика европских држава у Хагу, где је установљена нека врста Врховног суда изборнога. Но и сам се Анри спремао да се умеша у немачке послове као протестантски савезник, али је убиством спречен.

Смрт[уреди]

Како пак католици беху незадовољни нантским едиктом, они су често стварали завере против Анрија, и најзад га један језуитски занешењак и убије. Убио га је верски фанатик Франсоа Равајак 14. маја 1610. убовши га ножем, док се возио кочијом. у Паризу. Ниједан догађај није могао бити злокобнији у Француској од губитка овог народног и омиљеног краља, чија је жеља била да сељак сваке недеље има кокошку у лонцу. После његове смрти, његова супруга, Марија Медичи, била је проглашена за регенткињу током малолетства њиховог сина, Луја XIII.

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Анри III Валоа
France Ancient.svg
Француски краљеви
(15891610)
Наследник:
Луј XIII
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}