Улани — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Ред 5: Ред 5:


У [[Први светски рат]] неке [[Европа|европске]] државе ушле су са великим бројем уланских јединица. [[Немачка]] је имала 25, [[Аустроугарска]] 17 јединица а [[Русија]] 19 [[пук]]ова. Јадинице су се постепено расформирале јер су, изложене јакој паљби аутоматског оружја, постале неприкладне за борбу.<ref>{{Cite book|title=Војна енциклопедија|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноиздавачки завод|year=1970-1976|isbn=|publication-place=Београд|pages=222, том 10|type=}}</ref>
У [[Први светски рат]] неке [[Европа|европске]] државе ушле су са великим бројем уланских јединица. [[Немачка]] је имала 25, [[Аустроугарска]] 17 јединица а [[Русија]] 19 [[пук]]ова. Јадинице су се постепено расформирале јер су, изложене јакој паљби аутоматског оружја, постале неприкладне за борбу.<ref>{{Cite book|title=Војна енциклопедија|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноиздавачки завод|year=1970-1976|isbn=|publication-place=Београд|pages=222, том 10|type=}}</ref>

== Референце ==
{{reflist}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 25. април 2018. у 05:00

Пољски улани

Улани (пољ. ułani, тур. огхлан - младић) су коњаници татарског порекла, лака коњица наоружана копљем и сабљом, а касније и карабином. У Пољској се јављају у XVIII веку, а после и у другим европским земљама.

Карактеристичну униформу чине четвероугаона рогата капа и кртак плави (модри) капут, са два реда дугмади. У неким земљама улане су називали "копљаницима"(lanciers).

У Први светски рат неке европске државе ушле су са великим бројем уланских јединица. Немачка је имала 25, Аустроугарска 17 јединица а Русија 19 пукова. Јадинице су се постепено расформирале јер су, изложене јакој паљби аутоматског оружја, постале неприкладне за борбу.[1]

Референце

  1. ^ Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 222, том 10. 

Спољашње везе