Ерик Сати — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1: Ред 1:
{{Композитор
{{Композитор
| име = Ерик Сати
| име = Ерик Сати
| слика = Erik Satie - BNF1.jpeg
| слика = Ericsatie.jpg
| опис_слике =Ерик Сати
| опис_слике =Ерик Сати
| датум_рођења = [[17. мај]]а [[1866]].
| датум_рођења = [[17. мај]]а [[1866]].
Ред 22: Ред 22:


Сати је био изузетна фигура у париској [[Авангарда|авангарди]] почетком 20. века. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца [[Минималистичка музика|минимализма]], музике која се понавља и [[театар апсурда|позоришта апсурда]].
Сати је био изузетна фигура у париској [[Авангарда|авангарди]] почетком 20. века. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца [[Минималистичка музика|минимализма]], музике која се понавља и [[театар апсурда|позоришта апсурда]].

== Изабрана дела ==
== Изабрана дела ==
* -{''Ogives''}- ([[1886]])
* -{''Ogives''}- ([[1886]])

Верзија на датум 26. мај 2018. у 10:54

Ерик Сати
Ерик Сати
Лични подаци
Датум рођења17. маја 1866.
Место рођењаОнфлер, Француска
Датум смрти1. јула 1925.
Место смртиПариз, Француска

Ерик Алфред Лесли Сати (франц. Eric Alfred Leslie Satie, Онфлер, 17. мај 1866. — Париз, 1. јул 1925) је био француски композитор, пијанист и писац.

Сати се као композитор појавио 1887. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своја најпознатија дела „Гимнопедије“ (Gymnopédies, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911.

Осим композиторског рада, Сати је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем 1880-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебо (франц. Virginie Lebeau), премда је касније у животу тврдио да се увек потписивао истим именом.

Сати је био изузетна фигура у париској авангарди почетком 20. века. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца минимализма, музике која се понавља и позоришта апсурда.

Изабрана дела

  • Ogives (1886)
  • Trois Sarabandes (1887)
  • Gymnopédies (1888)
  • Gnossiennes I-III (ca 1890, објављено 1893)
  • Gnossiennes IV-VI (1889—1897, објављено 1968)
  • Messe des Pauvres (1895)
  • Pieces Froids (1897)
  • Je te veux (1900)
  • Le Piccadilly (1900)
  • Trois morceaux en forme de poire (1901)
  • Descriptions automatiques (1913)
  • Chapitres tournés en tous sens (1913)
  • Croquis et agaceries d'un gros Bonhomme en bois (1913)
  • Enfantillages pittoresques (1913)
  • Menu propos Enfantins (1913)
  • Sonatine Bureaucratique (1917)
  • Socrate (1918)
  • Nocturnes (1919)
  • Relâche (1924)

Спољашње везе