Genska terapija — разлика између измена
Genska terapija 2.jpeg |
|||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
Genska terapija obuhvata niz ''in vivo'', ''ex vivo'' i ''in vitro'' metoda i postupaka za prekomponovanje postojećih i unošenje funkcionalnih kopija [[gen]]a, koji zamenjuju ili nadopunjuju (ne)aktivnost [[alel]]nih varijanti koje su odgovorne za mnoge bolesti. |
Genska terapija obuhvata niz ''in vivo'', ''ex vivo'' i ''in vitro'' metoda i postupaka za prekomponovanje postojećih i unošenje funkcionalnih kopija [[gen]]a, koji zamenjuju ili nadopunjuju (ne)aktivnost [[alel]]nih varijanti koje su odgovorne za mnoge bolesti. |
||
Opštepoznati termini kao što su: [[ |
Opštepoznati termini kao što su: [[Генетски инжењеринг|genetski inženjering]], genska manipulacija, [[Клонирање|gensko kloniranje]], [[Rekombinantna DNK|tehnologija rekombinantne DNK]], DNK kloniranje, genetička modifikacija, molekulsko kloniranje, pa i „nova genetika”, opisuju istoznačne pojmove u oblasti biotehnologije na bazi genetičkog inženjerstva. Svi se odnose na istovetan proces: svrsishodni transfer ciljanih fragmenata i [[molekul]]a DNK iz jednog organizma u samoreplicirajuće genetičke strukture drugog, ili transgenozu. Takvi transgeni fragmenti [[DNK]] se kasnije mogu, u potrebnoj količini kopija, propagirati u „stranoj ćeliji domaćinu”. |
||
Pored |
Pored genetskog inženjerstva na molekularnom nivou već su odavno u primeni i manipulacije većim kompleksima genetičkog materijala – [[hromozom]]ima i kompletnim [[genom]]ima (označene kao hromozomsko i genomsko inženjerstvo).<ref>Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.</ref><ref>Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.</ref><ref name="Hadžiselimović R (2005)">Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.</ref> |
||
== Oblici genske terapije == |
== Oblici genske terapije == |
||
Верзија на датум 12. јул 2018. у 16:53
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Genska terapija je ograničen postupke kojim se u ćeliju unosi genski materijal. Razlikujemo somatsku gensku terapiju (jetre, mozga, mišića, kože, bubrega) i germinativnu, kod koje se genski materijal unosi u Polne ćelije. Promene uzrokovane manipulacijom na reproduktivnim ćelijama neće biti prenesene sledećim naraštajima. U okviru ovog postupka također postoji i terapija in vivo kod koje se genski materijal unosi direktno u bolesnika.[1]
Opšta razmatranja
a – biopsija stem ćelija
b – aplikacija retrovirusnog vektora za transfer normalnog gena
c – rekombinantna DNK sa transferiranim normalnim genom
d – inkorporiranje genetički transformiranih ćelija
(Prema: Mader, 2000.)[2]
Genska terapija obuhvata niz in vivo, ex vivo i in vitro metoda i postupaka za prekomponovanje postojećih i unošenje funkcionalnih kopija gena, koji zamenjuju ili nadopunjuju (ne)aktivnost alelnih varijanti koje su odgovorne za mnoge bolesti.
Opštepoznati termini kao što su: genetski inženjering, genska manipulacija, gensko kloniranje, tehnologija rekombinantne DNK, DNK kloniranje, genetička modifikacija, molekulsko kloniranje, pa i „nova genetika”, opisuju istoznačne pojmove u oblasti biotehnologije na bazi genetičkog inženjerstva. Svi se odnose na istovetan proces: svrsishodni transfer ciljanih fragmenata i molekula DNK iz jednog organizma u samoreplicirajuće genetičke strukture drugog, ili transgenozu. Takvi transgeni fragmenti DNK se kasnije mogu, u potrebnoj količini kopija, propagirati u „stranoj ćeliji domaćinu”.
Pored genetskog inženjerstva na molekularnom nivou već su odavno u primeni i manipulacije većim kompleksima genetičkog materijala – hromozomima i kompletnim genomima (označene kao hromozomsko i genomsko inženjerstvo).[3][4][5]
Oblici genske terapije
- Germinativna genska terapija
Cilj zahvata u polnih ćelijama je korekcija poremećene funkcije određenog gena koja uzrokuje neke teške bolesti. Jedna mogućnost ovog lečenja je unos gena u polne ćelije čime bi se poremećaj koriguje u svim ćelijama potomaka.
Prema tome, jasno je da genska manipulacija polnim ćelijama može imati neizbrisive posledice za razvoj budućeg organizma. Tako se npr. U terapiji zametnim nizom genetičke se promene se vrše u spermi, jajašcima ili ćelijama embrionalnom i prenose na buduće generacije. Ova terapija dovodi do suženja zalihe ljudskih gena na koju računaju buduće generacije .
- Somatska genska terapija
Ova vrsta genetičke terapije koju su 1990. godine prvi put primenili French Anderson i grupa naučnika iz Nacionalnog zavoda za zdravlje.[6] zasniva se na intervenciji koja se vrši samo u somatskim ćelijama (telesnim ćelijama, isključujući polne ćelije) nakon koje genetičke promene ne prelaze na potomstvo.
Somatska terapija može povećati broj preživelih osoba sa defektnim genima u njihovim zametnim nizovima – genima i na taj će se način može se prenositi sve veći broj genetskih problema na sledeće generacije.
Budući da današnji prenatalni genetički testovi mogu otkriti da li je fetus ili embrion zahvaćen nekim poremećajem, roditeljima preostaje odluka o pobačaju oštećenog ploda.
Zabrinjavajuća je metoda ovakvih postupaka, osim otkrivanja nepravilnosti na genu, odabir pola deteta. Postupak se sprovodi posmatranjem amnionske tečnosti, a prvi uspešni slučaj sproveden je 1955. godine. Široka primena ovih postupaka sedamdesetih je godina postala je rutina. Osim odabira pola deteta koji je danas najzastupljeniji u azijskim zemljama, naročito Kini, u kojoj se odabiranju najvećim delom muška deca, ovakve metode mogu popraviti kozmetičke poremećaje u jajašcu, spermi i embrionalnom ćelijama budućeg deteta.
Izvori
- ^ Krešimir Pavelić, čuda moderne medicine, Nakladni zavod Globus, Zagreb, 2004.
- ^ Mader S. S. (2000): Human biology. McGraw-Hill, New York, ISBN 0-07-290584-0; ISBN 0-07-117940-2.
- ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
- ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
- ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
- ^ J. Rifkin, Biotehnološko stoljeće, trgovina genima u osvrt vrlog novog svijeta, Jesenski i Turk – Hrvatsko sociološko društvo, Zagreb, 1999, str. 165.
Literatura
- Donald De Marco – Benjamin Wiker, arhitekti kulture smrti, Verbum, Split, 2007.
- Darko Polšek, Sudbina odabranih, ArTresor naklada, Zagreb, 2004. Zbornik radova Izazovi bioetike, urednik Ante Čović, Pergamena, Zagreb, 2000.
Spoljašnje veze
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |