Разговор:Аксиома упаривања — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
? -- -{[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|<font color="red">(раз</font><font color="blue">гов</font><font color="gray">ор)</font>]]}- 17:23, 14. фебруар 2009. (CET) |
? -- -{[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|<font color="red">(раз</font><font color="blue">гов</font><font color="gray">ор)</font>]]}- 17:23, 14. фебруар 2009. (CET) |
||
:Па не, они су у праву. Аксиома упаривања каже |
|||
::<math>\forall A \, \forall B \, \exist C \, \forall D \, [ D \in C \iff (D = A \or D = B)]</math> |
|||
:односно да за свака два скупа -{''A''}- и -{''B''}- постоји скуп чији су елементи тачно -{''A''}- и -{''B''}- и ништа више. |
|||
:Сад, значи, ако хоћеш да узмеш тврђење да за један скуп -{''A''}-<sub>1</sub> постоји скуп чији је елемент тачно -{''A''}-<sub>1</sub> и ништа више, и ако хоћеш то тврђење да видиш као специјални случај Аксиоме упаривања, онда мораш да наведеш шта ће бити -{''A''}- и -{''B''}-. Аксиома упаривања ти даје скуп чији су елементи тачно -{''A''}- и -{''B''}- и ништа више; значи, оно што теби треба је -{''A'' = ''B'' = ''A''<sub>1</sub>}-. Ако узмеш неки други избор, у резултућејм скупу ћеш имати још неко смеће осим твог -{''A''}-<sub>1</sub>.--[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] ([[Разговор са корисником:Dzordzm|разговор]]) 05:18, 17. фебруар 2009. (CET) |
|||
Верзија на датум 17. фебруар 2009. у 06:18
Преведено са енглеског. Чини ми се да код њих има лапсус али нисам сигуран (треба неко да потврди)
- Случај n = 1 је аксиома упаривања за A = A1 И B = A1.
- Случај n = 2 је аксиома упаривања за A = A1 и B = A2.
зар прва тачка не би требало да гласи
- Случај n = 1 је аксиома упаривања за A = A1 и A = A1.
? -- Обрадовић Горан (разговор) 17:23, 14. фебруар 2009. (CET)
- Па не, они су у праву. Аксиома упаривања каже
- односно да за свака два скупа A и B постоји скуп чији су елементи тачно A и B и ништа више.
![{\displaystyle \forall A\,\forall B\,\exists C\,\forall D\,[D\in C\iff (D=A\lor D=B)]}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/01b012f5edfcc0cb769d79cb13fb529faca4f6cf)
- Сад, значи, ако хоћеш да узмеш тврђење да за један скуп A1 постоји скуп чији је елемент тачно A1 и ништа више, и ако хоћеш то тврђење да видиш као специјални случај Аксиоме упаривања, онда мораш да наведеш шта ће бити A и B. Аксиома упаривања ти даје скуп чији су елементи тачно A и B и ништа више; значи, оно што теби треба је A = B = A1. Ако узмеш неки други избор, у резултућејм скупу ћеш имати још неко смеће осим твог A1.--Dzordzm (разговор) 05:18, 17. фебруар 2009. (CET)