Пијаца Скадарлија — разлика између измена

Координате: 44° 49′ 09″ С; 20° 27′ 27″ И / 44.81910° С; 20.45742° И / 44.81910; 20.45742
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 15: Ред 15:
| гдуж = 20.45742
| гдуж = 20.45742
}}
}}
'''Пијаца Скадарлија''', некадашња Бајлонова пијаца, је пијаца у [[Београд]]у отворена [[1927]]. године. У прво време је била кванташка пијаца, а после [[Други светски рат|Другог светског рата]] постаје зелена [[пијаца]] и мења назив у пијаца Скадарлија.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/352608/Pijaca-Skadarlija-dobija-novi-asfalt Пијаца ''Скадарлија'' добија нови асфалт (''Политика'', 6. април 2016)]</ref><ref name="кратка историја телеграф">{{cite web |title=Кратка историја београдских пијаца |url=https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2915477-kratka-istorija-beogradskih-pijaca-gde-je-bila-prva-u-gradu-a-sta-je-danas-na-mestu-jovanove-foto |website=Телеграф |accessdate=24. 6. 2019}}</ref>
'''Пијаца Скадарлија''', некадашња Бајлонијева пијаца, је пијаца у [[Београд]]у отворена [[1927]]. године. У прво време је била кванташка пијаца, а после [[Други светски рат|Другог светског рата]] постаје зелена [[пијаца]] и мења назив у пијаца Скадарлија.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/352608/Pijaca-Skadarlija-dobija-novi-asfalt Пијаца ''Скадарлија'' добија нови асфалт (''Политика'', 6. април 2016)]</ref><ref name="кратка историја телеграф">{{cite web |title=Кратка историја београдских пијаца |url=https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2915477-kratka-istorija-beogradskih-pijaca-gde-je-bila-prva-u-gradu-a-sta-je-danas-na-mestu-jovanove-foto |website=Телеграф |accessdate=24. 6. 2019}}</ref>
== О Пијаци ==
== О Пијаци ==
Добила је име по Чеху [[Ignjat Bajloni|Игњату Бајлонију]], власнику суседне [[пиво|пиваре]]. Једна је од већих и боље снабдевених београдских пијаца. Налази се у општини [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]], у старом језгру града, на крају боемске четврти [[Скадарлија]].<ref name="градске пијаце">{{cite web |title=Бајлонијева пијаца |url=http://www.bgpijace.rs/poll_bajlonijeva.php |website=Градске пијаце |accessdate=24. 6. 2019}}</ref> Омеђена је улицама Џорџа Вашингтона, Скадарском, Ђорђа Јовановића, Кнез Милетином и Дринчићевом. С обзиром да је Железничка станица Дунав релативно близу, доминирају прехрамбени произвођачи из [[Банат]]а.
Добила је име по Чеху [[Ignjat Bajloni|Игњату Бајлонију]], власнику суседне [[пиво|пиваре]]. Једна је од већих и боље снабдевених београдских пијаца. Налази се у општини [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]], у старом језгру града, на крају боемске четврти [[Скадарлија]].<ref name="градске пијаце">{{cite web |title=Бајлонијева пијаца |url=http://www.bgpijace.rs/poll_bajlonijeva.php |website=Градске пијаце |accessdate=24. 6. 2019}}</ref> Омеђена је улицама Џорџа Вашингтона, Скадарском, Ђорђа Јовановића, Кнез Милетином и Дринчићевом. С обзиром да је Железничка станица Дунав релативно близу, доминирају прехрамбени произвођачи из [[Банат]]а.
=== Историјат ===
=== Историјат ===
Прво је била кванташка пијаца, а после Другог светског рата постаје шарена пијаца. Постављена је на ледини и [[Зима|зими]] је била сва у блату, као и за време непогода. [[Лето|Лети]] је била сва у прашини. Планирани радови су обухватали нивелацију терена, увођење [[Канализација|канализације]], бетонирање и ограђивање. Године [[1930]]. је унесено у буџет за реновирање пијаце 250.000 динара.<ref name="beogradske pijace, opštinske novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19301215|page:41|query:%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 15. децембар 1930, страна: 1341—1350]</ref>
Прво је била кванташка пијаца, а после Другог светског рата постаје шарена пијаца. Постављена је на ледини и [[Зима|зими]] је била сва у блату, као и за време непогода. [[Лето|Лети]] је била сва у прашини. Године 1930. планирани радови уређења пијаце су обухватали нивелацију терена, увођење [[Канализација|канализације]], бетонирање и ограђивање. Године [[1930]]. је унесено у буџет за реновирање пијаце 250.000 динара.<ref name="beogradske pijace, opštinske novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19301215|page:41|query:%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 15. децембар 1930, страна: 1341—1350]</ref>
Отварање кванташке пијаце било је изузетно важно питање за град. Сви продавци намирница на велико налазили су се разбацани по свим пијацама и око свих пијаца. Суд их је сконцентрисао на две пијаце, Бајлонову и [[Пијаца Зелени венац|пијацу Зелени венац]]. Њихова сеоба извршена је [[1. новембар|1. новембра]] [[1933]]. године. За потребе пијаца на велико подигнуте су приватне дрвене бараке. На Бајлоновој пијаци изграђено је 38 барака, а на Зеленом венцу 8. Поред ових барака, постојале су и општинске тезге које су се издавале пиљарима и произвођачима по дневној такси од 5 динара.<ref name="1934 beogradske opšt novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19340101|page:172|query:%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, страна 158—159]</ref>
Отварање кванташке пијаце било је изузетно важно питање за град. Сви продавци намирница на велико налазили су се разбацани по свим пијацама и око свих пијаца. Суд их је сконцентрисао на две пијаце, Бајлонијеву и [[Пијаца Зелени венац|пијацу Зелени венац]]. Њихова сеоба извршена је [[1. новембар|1. новембра]] [[1933]]. године. За потребе пијаца на велико подигнуте су приватне дрвене бараке. На Бајлонијевој пијаци изграђено је 38 барака, а на Зеленом венцу 8. Поред ових барака, постојале су и општинске тезге које су се издавале пиљарима и произвођачима по дневној такси од 5 динара.<ref name="1934 beogradske opšt novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19340101|page:172|query:%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, страна 158—159]</ref>
=== Хигијена на пијацама ===
=== Хигијена на пијацама ===
Истицало се да је хигијена на задовољавајућем нивоу, али се истицало да ће тек са отварањем лабораторија за преглед намирница бити на завидној висини. Такође се помињу и хладњаче за оставу намирница.<ref name="1934 beogradske opšt novine" />
Истицало се да је хигијена на задовољавајућем нивоу, али се истицало да ће тек са отварањем лабораторија за преглед намирница бити на завидној висини. Такође се помињу и хладњаче за оставу намирница.<ref name="1934 beogradske opšt novine" />

Верзија на датум 25. јун 2019. у 09:56

Пијаца Скадарлија
Пијаца Скадарлија
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаСтари град, некад Кварт Дорћолски
Географске карактеристике
Координате44° 49′ 09″ С; 20° 27′ 27″ И / 44.81910° С; 20.45742° И / 44.81910; 20.45742
Пијаца Скадарлија на карти Града Београда
Пијаца Скадарлија
Пијаца Скадарлија
Пијаца Скадарлија на карти Града Београда

Пијаца Скадарлија, некадашња Бајлонијева пијаца, је пијаца у Београду отворена 1927. године. У прво време је била кванташка пијаца, а после Другог светског рата постаје зелена пијаца и мења назив у пијаца Скадарлија.[1][2]

О Пијаци

Добила је име по Чеху Игњату Бајлонију, власнику суседне пиваре. Једна је од већих и боље снабдевених београдских пијаца. Налази се у општини Стари град, у старом језгру града, на крају боемске четврти Скадарлија.[3] Омеђена је улицама Џорџа Вашингтона, Скадарском, Ђорђа Јовановића, Кнез Милетином и Дринчићевом. С обзиром да је Железничка станица Дунав релативно близу, доминирају прехрамбени произвођачи из Баната.

Историјат

Прво је била кванташка пијаца, а после Другог светског рата постаје шарена пијаца. Постављена је на ледини и зими је била сва у блату, као и за време непогода. Лети је била сва у прашини. Године 1930. планирани радови уређења пијаце су обухватали нивелацију терена, увођење канализације, бетонирање и ограђивање. Године 1930. је унесено у буџет за реновирање пијаце 250.000 динара.[4] Отварање кванташке пијаце било је изузетно важно питање за град. Сви продавци намирница на велико налазили су се разбацани по свим пијацама и око свих пијаца. Суд их је сконцентрисао на две пијаце, Бајлонијеву и пијацу Зелени венац. Њихова сеоба извршена је 1. новембра 1933. године. За потребе пијаца на велико подигнуте су приватне дрвене бараке. На Бајлонијевој пијаци изграђено је 38 барака, а на Зеленом венцу 8. Поред ових барака, постојале су и општинске тезге које су се издавале пиљарима и произвођачима по дневној такси од 5 динара.[5]

Хигијена на пијацама

Истицало се да је хигијена на задовољавајућем нивоу, али се истицало да ће тек са отварањем лабораторија за преглед намирница бити на завидној висини. Такође се помињу и хладњаче за оставу намирница.[5]

Референце

Спољашње везе