Пијаца Скадарлија — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{рут}} |
|||
{{Градска четврт |
{{Градска четврт |
||
| назив = Пијаца ''Скадарлија'' |
| назив = Пијаца ''Скадарлија'' |
||
| Ред 18: | Ред 17: | ||
== О Пијаци == |
== О Пијаци == |
||
Добила је име по Чеху [[Ignjat Bajloni|Игњату Бајлонију]], власнику суседне [[пиво|пиваре]]. Једна је од већих и боље снабдевених београдских пијаца. Налази се у општини [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]], у старом језгру града, на крају боемске четврти [[Скадарлија]].<ref name="градске пијаце">{{cite web |title=Бајлонијева пијаца |url=http://www.bgpijace.rs/poll_bajlonijeva.php |website=Градске пијаце |accessdate=24. 6. 2019}}</ref> Омеђена је улицама Џорџа Вашингтона, Скадарском, Ђорђа Јовановића, Кнез Милетином и Дринчићевом. С обзиром да је Железничка станица Дунав релативно близу, доминирају прехрамбени произвођачи из [[Банат]]а. |
Добила је име по Чеху [[Ignjat Bajloni|Игњату Бајлонију]], власнику суседне [[пиво|пиваре]]. Једна је од већих и боље снабдевених београдских пијаца. Налази се у општини [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]], у старом језгру града, на крају боемске четврти [[Скадарлија]].<ref name="градске пијаце">{{cite web |title=Бајлонијева пијаца |url=http://www.bgpijace.rs/poll_bajlonijeva.php |website=Градске пијаце |accessdate=24. 6. 2019}}</ref> Омеђена је улицама Џорџа Вашингтона, Скадарском, Ђорђа Јовановића, Кнез Милетином и Дринчићевом. С обзиром да је Железничка станица Дунав релативно близу, доминирају прехрамбени произвођачи из [[Банат]]а. |
||
{{double image|center|Bajlonijeva pijaca 01.jpg|350|Bajlonijeva pijaca 02.jpg|360|Бајлонијева пијаца, снимљено пре 1930.|Бајлонијева пијаца, снимљено пре 1934.}} |
|||
=== Историјат === |
=== Историјат === |
||
Прво је била кванташка пијаца, а после Другог светског рата постаје шарена пијаца. Постављена је на ледини и [[Зима|зими]] је била сва у блату, као и за време непогода. [[Лето|Лети]] је била сва у прашини. Године 1930. планирани радови уређења пијаце су обухватали нивелацију терена, увођење [[Канализација|канализације]], бетонирање и ограђивање. Године [[1930]]. је унесено у буџет за реновирање пијаце 250.000 динара.<ref name="beogradske pijace, opštinske novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19301215|page:41|query:%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 15. децембар 1930, страна: 1341—1350]</ref> |
Прво је била кванташка пијаца, а после Другог светског рата постаје шарена пијаца. Постављена је на ледини и [[Зима|зими]] је била сва у блату, као и за време непогода. [[Лето|Лети]] је била сва у прашини. Године 1930. планирани радови уређења пијаце су обухватали нивелацију терена, увођење [[Канализација|канализације]], бетонирање и ограђивање. Године [[1930]]. је унесено у буџет за реновирање пијаце 250.000 динара.<ref name="beogradske pijace, opštinske novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19301215|page:41|query:%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 15. децембар 1930, страна: 1341—1350]</ref> |
||
[[Датотека:Bajlonijeva pijaca 03.jpg|400px|мини|центар|Велики довоз купуса, новембар 1940. година]] |
|||
Отварање кванташке пијаце било је изузетно важно питање за град. Сви продавци намирница на велико налазили су се разбацани по свим пијацама и око свих пијаца. Суд их је сконцентрисао на две пијаце, Бајлонијеву и [[Пијаца Зелени венац|пијацу Зелени венац]]. Њихова сеоба извршена је [[1. новембар|1. новембра]] [[1933]]. године. За потребе пијаца на велико подигнуте су приватне дрвене бараке. На Бајлонијевој пијаци изграђено је 38 барака, а на Зеленом венцу 8. Поред ових барака, постојале су и општинске тезге које су се издавале пиљарима и произвођачима по дневној такси од 5 динара.<ref name="1934 beogradske opšt novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19340101|page:172|query:%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, страна 158—159]</ref> |
Отварање кванташке пијаце било је изузетно важно питање за град. Сви продавци намирница на велико налазили су се разбацани по свим пијацама и око свих пијаца. Суд их је сконцентрисао на две пијаце, Бајлонијеву и [[Пијаца Зелени венац|пијацу Зелени венац]]. Њихова сеоба извршена је [[1. новембар|1. новембра]] [[1933]]. године. За потребе пијаца на велико подигнуте су приватне дрвене бараке. На Бајлонијевој пијаци изграђено је 38 барака, а на Зеленом венцу 8. Поред ових барака, постојале су и општинске тезге које су се издавале пиљарима и произвођачима по дневној такси од 5 динара.<ref name="1934 beogradske opšt novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19340101|page:172|query:%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, страна 158—159]</ref> |
||
=== Хигијена на пијацама === |
=== Хигијена на пијацама === |
||
Верзија на датум 25. јун 2019. у 12:15
Пијаца Скадарлија | |
|---|---|
 Пијаца Скадарлија | |
| Административни подаци | |
| Град | Београд |
| Општина | Стари град, некад Кварт Дорћолски |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 49′ 09″ С; 20° 27′ 27″ И / 44.81910° С; 20.45742° И |
  Пијаца Скадарлија Пијаца Скадарлија на карти Града Београда | |
Пијаца Скадарлија, некадашња Бајлонијева пијаца, је пијаца у Београду отворена 1927. године. У прво време је била кванташка пијаца, а после Другог светског рата постаје зелена пијаца и мења назив у пијаца Скадарлија.[1][2]
О Пијаци
Добила је име по Чеху Игњату Бајлонију, власнику суседне пиваре. Једна је од већих и боље снабдевених београдских пијаца. Налази се у општини Стари град, у старом језгру града, на крају боемске четврти Скадарлија.[3] Омеђена је улицама Џорџа Вашингтона, Скадарском, Ђорђа Јовановића, Кнез Милетином и Дринчићевом. С обзиром да је Железничка станица Дунав релативно близу, доминирају прехрамбени произвођачи из Баната.
Историјат
Прво је била кванташка пијаца, а после Другог светског рата постаје шарена пијаца. Постављена је на ледини и зими је била сва у блату, као и за време непогода. Лети је била сва у прашини. Године 1930. планирани радови уређења пијаце су обухватали нивелацију терена, увођење канализације, бетонирање и ограђивање. Године 1930. је унесено у буџет за реновирање пијаце 250.000 динара.[4]
Отварање кванташке пијаце било је изузетно важно питање за град. Сви продавци намирница на велико налазили су се разбацани по свим пијацама и око свих пијаца. Суд их је сконцентрисао на две пијаце, Бајлонијеву и пијацу Зелени венац. Њихова сеоба извршена је 1. новембра 1933. године. За потребе пијаца на велико подигнуте су приватне дрвене бараке. На Бајлонијевој пијаци изграђено је 38 барака, а на Зеленом венцу 8. Поред ових барака, постојале су и општинске тезге које су се издавале пиљарима и произвођачима по дневној такси од 5 динара.[5]
Хигијена на пијацама
Истицало се да је хигијена на задовољавајућем нивоу, али се истицало да ће тек са отварањем лабораторија за преглед намирница бити на завидној висини. Такође се помињу и хладњаче за оставу намирница.[5]
Референце
- ^ Пијаца Скадарлија добија нови асфалт (Политика, 6. април 2016)
- ^ „Кратка историја београдских пијаца”. Телеграф. Приступљено 24. 6. 2019.
- ^ „Бајлонијева пијаца”. Градске пијаце. Приступљено 24. 6. 2019.
- ^ Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 15. децембар 1930, страна: 1341—1350
- ^ а б Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, страна 158—159