Јан Арношт Смолер — разлика између измена
м . |
|||
Ред 29: | Ред 29: | ||
| опис_потписа = |
| опис_потписа = |
||
}} |
}} |
||
'''Јан Арношт Смолер''' ({{јез-глс|Jan Arnošt Smoler}}; [[Мерцдорф (Горња Лужица)|Лучо]] код [[Уист (Шпре)|Уиста]], [[3. март]] [[1816]] — [[Бауцен|Будишин]], [[13. јун]] [[1884]]), на њемачком '''Јохан Ернест Шмалер''' ({{јез-њем|Johann Ernst Schmaler}}), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,<ref>{{Cite book|last=И| first = Ермакова М..| title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка | url = |publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов | year=1989| edition = |pages=196}}</ref> публициста, уредник и издавач новина „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}” и часописа „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације [[Матица лужичкосрпска]], оснивач здања [[Лужичкосрпски дом у Бауцену|Лужичкосрпски дом]] у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.<ref>{{cite book|last=П| first = Лаптева Л.., Кунце П. | title = История серболужицкого народа | url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | publisher = |location = | year=| id = | ref = |pages=13—14}}</ref><ref name="Смолер">''Моторный В. А.'' [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke9/ke9-7022.htm Смолер.] — [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/default.asp Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ).] — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. [[Сурков, Алексей Александрович|А. А. Сурков]]. — Москва: [[Советская Энциклопедия|Сов. энцикл.]], 1971. — 1040 стб. — [http://feb-web.ru/ Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)]</ref> Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.<ref>{{Cite web|url=http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve | title = М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве | accessdate = 17. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315113615/http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve |archive-date = 15. 03. 2012 | |
'''Јан Арношт Смолер''' ({{јез-глс|Jan Arnošt Smoler}}; [[Мерцдорф (Горња Лужица)|Лучо]] код [[Уист (Шпре)|Уиста]], [[3. март]] [[1816]] — [[Бауцен|Будишин]], [[13. јун]] [[1884]]), на њемачком '''Јохан Ернест Шмалер''' ({{јез-њем|Johann Ernst Schmaler}}), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,<ref>{{Cite book|last=И| first = Ермакова М..| title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка | url = |publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов | year=1989| edition = |pages=196}}</ref> публициста, уредник и издавач новина „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}” и часописа „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације [[Матица лужичкосрпска]], оснивач здања [[Лужичкосрпски дом у Бауцену|Лужичкосрпски дом]] у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.<ref>{{cite book|last=П| first = Лаптева Л.., Кунце П. | title = История серболужицкого народа | url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | publisher = |location = | year=| id = | ref = |pages=13—14}}</ref><ref name="Смолер">''Моторный В. А.'' [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke9/ke9-7022.htm Смолер.] — [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/default.asp Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ).] — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. [[Сурков, Алексей Александрович|А. А. Сурков]]. — Москва: [[Советская Энциклопедия|Сов. энцикл.]], 1971. — 1040 стб. — [http://feb-web.ru/ Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)]</ref> Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.<ref>{{Cite web|url=http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve | title = М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве | accessdate = 17. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315113615/http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve |archive-date = 15. 03. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref> |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
Верзија на датум 25. септембар 2019. у 23:13
- За друга значења, погледајте Смолер.
Јан Арношт Смолер | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 3. март 1816. |
Место рођења | Лучо код Уиста, Пруско краљевство |
Датум смрти | 13. јун 1884.68 год.) ( |
Место смрти | Будишин, Краљевина Саксонија |
Научни рад | |
Поље | Лингвистика |
Академија | Универзитет у Вроцлаву |
Познат по | Оснивач сорабистике |
Јан Арношт Смолер (глсрп. Jan Arnošt Smoler; Лучо код Уиста, 3. март 1816 — Будишин, 13. јун 1884), на њемачком Јохан Ернест Шмалер (њем. Johann Ernst Schmaler), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,[1] публициста, уредник и издавач новина „Serbske Nowiny” и часописа „Łužičan”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације Матица лужичкосрпска, оснивач здања Лужичкосрпски дом у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.[2][3] Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.[4]
Биографија
Јан Арношт Смолер је рођен 1816. године у пруском дијелу Горње Лужице, у селу Лучо,[а] које се налази у близини града Војереца. Њњегов отац, Корла Јан Смолер био је протестантски кантор и учитељ, који је службовао у селу Ваз. У Вазу је Јан Смолер похађао основну школу. Од 1827. године похађао је гимназију у Будишину. Након завршетка гимназије 1836. године, уписује богословски факултет Универзитета у Ворцлаву, на коме је студирао до 1840, а затим се почео занимати словенским језицима и књижевношћу, које је студиорао од 1840. до 1845. године под назором пјесника Франтишека Челаковског, једног од активних чланова чешког националног препорода. Већ у средњој школи Смолер организује круг, у коме се са другим ученицима бавио изучавањем лужичкосрпског језика. Током одмора Јан је путовао по Лужици, биљежећи разне фолклорне радње. Током посјете родном крају прикупљао је информације о границама лужичкосрпске земље и броју Лужичких Срба.[5] Године 1841. објавио је лужичкосрпску епску пјесму „Наши младићи иду у рат”.
Након студија на универзитету Јан Арношт Смолер се постветио истраживању на пољу лингвистике, писао је и објавио рјечнике, посебно на изучавању лужичкосрпског језика, организовао је кругове, у којима су учили да читају и пишу на лужичкосрпском, а организована је и настава у овим круговима, промовишући реформу правописа.[6] Уз активно учешће Јана Арношта 1847. године основано је лужичкосрпско културно и просвјетно друштво Матица лужичкосрпска, која за главни циљ имала објављивање на матерњем језику.[7] Јан је активно учестовао на уређивању и објављивању часописа на лужичкосрпском језику. Од 1848. до 1852. године био је главни уредник културно-друштвеног и књижевног алманаха „Časopis Maćicy Serbskeje”. Сарађивао је са Јаном Петром Јорданом у издању недјељних новина „Jutnička”, а 1849. године је унапређен у уредника недјељеника „Tydźenska nowina”, који је касније преименован у „Serbske Nowiny”, у периоду од 1850. до 1854. постао је њихов издавач и бавио се објављивањем листа до 1884. године. У Будишину је 1851. отворио први лужичкосрпску књижару.[8] Поред тога, од 1860. године Јан Арношт Смолер је такође издавао часопис „Łužičan”. Како би се проширио спектар читалаца са материјом која се тиче Лужичких Срба, њихове историје и културе, Јан Арношт Смолер је часопис објављивао и на њемачком језику.[6] Од 1859. до 1883. године неколико пута је посјетио Русију, сарађивајући са како са руским тако и са другим научниницима из других словенских земаља и региона. Био присталица идеје панславизма.[3][9] Посебно, велики утицај на Смолера је имао академик Измаил Срезновски.
Види још
Напомене
- ^ Лужичкосрпско село Лучо 1978. године се налазило на мјесту оснивања Бјервалдске јаме, због чега су сви њени становници исељени, а куће срушене.
Референце
- ^ И, Ермакова М.. (1989). Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка. Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов. стр. 196.
- ^ П, Лаптева Л.., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). стр. 13—14.
- ^ а б Моторный В. А. Смолер. — Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ). — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. А. А. Сурков. — Москва: Сов. энцикл., 1971. — 1040 стб. — Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)
- ^ „М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 17. 04. 2017.
- ^ П, Лаптева Л.., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). стр. 13.
- ^ а б Лаптева Л. П., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). стр. 14.
- ^ Лаптева Л. П., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). стр. 15.
- ^ Гугнин 1997, стр. 105.
- ^ Супрун А. Е. (1989). „Серболужицкие языки”. Введение в славянскую филологию. Минск. стр. 76—81.
Литература
- И, Ермакова М.. (1989). Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка. Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов. стр. 196.
- Гугнин, А. А. (1997). Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней (PDF). Мосва. ISBN 978-5-7576-0063-5.