Лужичкосрпски језици

лужичкосрпски
serbšćina, serbsce  (горњолужичкосрпски) serbšćina, serbski  (доњолужичкосрпски)
Географска распрострањеност	Лужица
Етничка припадност	Лужички Срби
Језичка класификација	индоевропски балтословенски словенски западнословенски лужичкосрпски
Подподела	горњолужичкосрпски доњолужичкосрпски
Језички кодови
ISO 639-2 / 5	wen
Глотолог	sorb1249
Окрузи Њемачке у којима се говоре лужичкосрпски језици (2003)

Лужичкосрпски језици (глсрп. serbska rěč, длсрп. serbska rěc) су матерњи језици Лужичких Срба, западнословенског народа који је признат као национална мањина у данашњој Немачкој. Лужичкосрпски језици припадају западнословенској групи словенских језика и имају статус службених регионалних језика у административним јединицама на подручју историјске области Лужице.

Постоје два књижевна лужичкосрпска језика, која се даље деле на дијалекте:

• Горњолужичкосрпски језик (глсрп. Hornjoserbska rěč) у Горњој Лужици
• Доњолужичкосрпски језик (длсрп. Dolnoserbska rěc) у Доњој Лужици

Укупан број говорника лужичкосрпских језика је око 60.000, од којих 40.000 живи у немачкој покрајини Саксонији, а 20.000 у Бранденбургу. Од поменутог броја, велику већину чине говорници горњоложичког језика, док се доњолужичкосрпски језик налази на граници изумирања. У области насељеној говорницима лужичкосрпских језика табле са називима градова и улица су двојезичне.

Види још

• Лужичкосрпски алфабет
• Лужичкосрпски институт
• Лужичкосрпске новине
• Историја Лужичких Срба
• Полапски Срби

Литература

• Бранкачк, Јан (1979). . „Лужички Срби у средњем веку - основне линије за њихову историју од VI до XII века” (PDF). Историјски записи. 39 (2): 95—110. Архивирано из оригинала 04. 02. 2026. г. Приступљено 26. 02. 2026. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Brankačk, Jan; Mětšk, Frido, ур. (1977). Stawizny Serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Domowina. 
• Kasper, Měrćin, ур. (1976). Stawizny Serbow: Wot 1917 do 1945. 3. Budyšin: Domowina. 
• Соколовић, Далибор (2015). . „Ревитализација угрожених словенских мањинских језика - на примеру лужичкосрпског језика” (PDF). Филолошки преглед. 42 (2): 73—87. Архивирано из оригинала 07. 03. 2026. г. Приступљено 07. 03. 2026. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Соколовић, Далибор (2017). . „Језичка лојалност и етнојезичка солидарност корисника лужичкосрпских језика” (PDF). Филолошки преглед. 44 (2): 131—144. Архивирано из оригинала 26. 04. 2025. г. Приступљено 07. 03. 2026. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Schiller, Klaus J.; Thiemann, Manfred, ур. (1979). Stawizny Serbow: Wot 1945 hač do přitomnosće. 4. Budyšin: Domowina. 
• Schuster-Šewc, Heinz (1972). . „Status lužičkosrpskog jezika i njegovo mesto u okviru drugih zapadnoslovenskih jezika”. Зборник за филологију и лингвистику. 15 (2): 7—14. 
• Faska, Helmut (1975). . „Lužičkosrpski književni jezik i njegov odnos prema dijalektima”. Зборник за филологију и лингвистику. 18 (2): 25—30. 
• Шевц, Хинц (1972). . „Постанак и развој два лужичкосрпска књижевна или стандардна језика”. Зборник за славистику. 3: 114—124. 
• Šołta, Jan; Zwahr, Hartmut, ур. (1975). Stawizny Serbow: Wot 1789 do 1917. 2. Budyšin: Domowina. 

Спољашње везе

• Пројекат Растко: Увод у сорабистику: Хрестоматија за српске слависте. Приредио Предраг Пипер, 2002.
• Пројекат Растко: Предраг Пипер, Увод у славистику I.
• Лужичкосрпски речник