Лужичкосрпски језици
| лужичкосрпски | |
|---|---|
| serbšćina, serbsce (горњолужичкосрпски) serbšćina, serbski (доњолужичкосрпски) | |
| Географска распрострањеност | Лужица |
| Етничка припадност | Лужички Срби |
| Језичка класификација | индоевропски
|
| Подподела | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-2 / 5 | wen |
| Глотолог | sorb1249 |
Окрузи Њемачке у којима се говоре лужичкосрпски језици (2003) | |
Лужичкосрпски језици (глсрп. serbska rěč, длсрп. serbska rěc) су матерњи језици Лужичких Срба, западнословенског народа који је признат као национална мањина у данашњој Немачкој. Лужичкосрпски језици припадају западнословенској групи словенских језика и имају статус службених регионалних језика у административним јединицама на подручју историјске области Лужице.[1][2][3][4][5]
Постоје два књижевна лужичкосрпска језика, која се даље деле на дијалекте:
- Горњолужичкосрпски језик (глсрп. Hornjoserbska rěč) у Горњој Лужици
- Доњолужичкосрпски језик (длсрп. Dolnoserbska rěc) у Доњој Лужици
Укупан број говорника лужичкосрпских језика је око 60.000, од којих 40.000 живи у немачкој покрајини Саксонији,[6] а 20.000 у Бранденбургу.[7] Од поменутог броја, велику већину чине говорници горњоложичког језика, док се доњолужичкосрпски језик налази на граници изумирања.[7] У области насељеној говорницима лужичкосрпских језика табле са називима градова и улица су двојезичне.
Види још
[уреди | уреди извор]- Лужичкосрпски алфабет
- Лужичкосрпски институт
- Лужичкосрпске новине
- Историја Лужичких Срба
- Полапски Срби
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Schuster-Šewc 1972, стр. 7-14.
- ^ Шевц 1972, стр. 114-124.
- ^ Faska 1975, стр. 25-30.
- ^ Соколовић 2015, стр. 73-87.
- ^ Соколовић 2017, стр. 131-144.
- ^ Berg, Stefan von; Winter, Steffen. „MINDERHEITEN: Sachsen für Sorben”. spiegel.de (на језику: немачки). Приступљено 21. 4. 2017.
- ^ а б „Weltatlas der bedrohten Sprachen: Sorbisch und Friesisch sind vom Aussterben bedroht”. News.de. Архивирано из оригинала 22. 04. 2017. г. Приступљено 21. 4. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бранкачк, Јан (1979). . „Лужички Срби у средњем веку - основне линије за њихову историју од VI до XII века” (PDF). Историјски записи. 39 (2): 95—110. Архивирано из оригинала 04. 02. 2026. г. Приступљено 26. 02. 2026.
- Brankačk, Jan; Mětšk, Frido, ур. (1977). Stawizny Serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Domowina.
- Kasper, Měrćin, ур. (1976). Stawizny Serbow: Wot 1917 do 1945. 3. Budyšin: Domowina.
- Соколовић, Далибор (2015). . „Ревитализација угрожених словенских мањинских језика - на примеру лужичкосрпског језика” (PDF). Филолошки преглед. 42 (2): 73—87. Архивирано из оригинала 07. 03. 2026. г. Приступљено 07. 03. 2026.
- Соколовић, Далибор (2017). . „Језичка лојалност и етнојезичка солидарност корисника лужичкосрпских језика” (PDF). Филолошки преглед. 44 (2): 131—144. Архивирано из оригинала 26. 04. 2025. г. Приступљено 07. 03. 2026.
- Schiller, Klaus J.; Thiemann, Manfred, ур. (1979). Stawizny Serbow: Wot 1945 hač do přitomnosće. 4. Budyšin: Domowina.
- Schuster-Šewc, Heinz (1972). . „Status lužičkosrpskog jezika i njegovo mesto u okviru drugih zapadnoslovenskih jezika”. Зборник за филологију и лингвистику. 15 (2): 7—14.
- Faska, Helmut (1975). . „Lužičkosrpski književni jezik i njegov odnos prema dijalektima”. Зборник за филологију и лингвистику. 18 (2): 25—30.
- Шевц, Хинц (1972). . „Постанак и развој два лужичкосрпска књижевна или стандардна језика”. Зборник за славистику. 3: 114—124.
- Šołta, Jan; Zwahr, Hartmut, ур. (1975). Stawizny Serbow: Wot 1789 do 1917. 2. Budyšin: Domowina.