Лужичкосрпски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
лужичкосрпски
Serbšćina, Serbsce  (горњолужичкосрпски)
Serbšćina, Serbski  (доњолужичкосрпски)
Етницитет Лужички Срби
Географска распострањеност Лужица
Језичка класификација индоевропски
Подподела
ISO 639-2 / 5 wen
Glottolog sorb1249[1]
{{{mapalt}}}
  Окрузи Њемачке у којима се говоре лужичкосрпски језици (2003)

Лужичкосрпски језик (глсрп. Serbska rěč, длсрп. Serbska rěc) матерњи је језик Лужичких Срба, западнословенског народа и националне мањине из Њемачке.

Лужичкосрпски припада западнословенској подгрупи словенских језика. Укупан број говорника ове групе језике је 60.000, од којих 40.000 живи у Саксонији,[2] а 20.000 у Бранденбургу.[3] У области насељеној говорницима лужичкосрпских језика табле са називима градова и улица су двојезични.

Постоја два књижевна језика, која се даље дијеле на своје дијалекте:

Доњолужичкосрпски језик се налази на граници изумирања.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Sorbian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Berg, Stefan von; Winter, Steffen. „MINDERHEITEN: Sachsen für Sorben”. spiegel.de (на језику: немачки). Приступљено 21. 4. 2017. 
  3. 3,0 3,1 „Weltatlas der bedrohten Sprachen: Sorbisch und Friesisch sind vom Aussterben bedroht”. News.de. Архивирано из оригинала на датум 22. 04. 2017. Приступљено 21. 4. 2017. 

Литература[уреди]

  • Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко.
  • Jindřich Vacek, Curs practic de limba sorabă, Universitatea din Bucureşti 1986

Спољашње везе[уреди]