Горња Лужица

За друге употребе, погледајте Лужица (вишезначна одредница).

Горња Лужица у Светом римском царство 1618. године

Грб Горње Лужице

Застава Горње Лужице

Горња Лужица (глсрп. Hornja Łužica, длсрп. Górna Łužyca, њем. Oberlausitz, пољ. Łużyce Górne, чеш. Horní Lužice) је област чији се највећи дио налази у Саксонији, мањи дио на сјеверу у Бранденбургу, а такође мањи дио на истоку у Пољској. У Саксонији обухвата округе Бауцен и Герлиц, а у Бранденбургу јужни дио округа Обершпревалд-Лаузиц. Од 1945. године пољски дио Горње Лужице између ријеке Квисе на истоку и ријеке Лужичке Нисе на западу припада Војводству доњошлеском, а само мали дио око Ленкњице заједно са пољским дијелом Доње Лужице припада Војводству лубушком. Западни дио Горње Лужице чини властиту подобласт Западна Лужица.

Географија

Брдовити крајолик поред Штајниктволмсдорфа у Горњој Лужици.

Геоморфолошки је Горња Лужица обликована једноличним лужичким гранитним масивом, само је сјевер и сјевероисток, низије Горњолужичка пустара и језера (њем. Oberlausitzer Heide- und Teichgebiet) обликовано у плеистоцену. Унеско је прогласио ово подручје резерватом биосфере 1996. године, због заштите видра. Средишњи дио је брежуљкаст, док се на јужном издвајају Лужичка брда, најзападнији масив Судета.

Историјска мапа Горње Лужице.

Природне регије

Данас је Горња Лужица подјељена у осам природних регија или крајолика:

• Цитау брда (најјугоисточнији дио Горње Лужице)
• Област Источнолужичка брежуљкаста земља и ријека Нисе (на Ниси од Герлица до Цитауа, сјеверно од Цитау брда)
• Лужичка висораван (јужна Горња Лужица до Чешке)
• Сјеверозападне лужичке висоравни (сјеверозападно од Бишофсверда до Каменца)
• Област Горњолужичка поља (око Будишина и Лебауа сјеверно од висоравни)
• Горњолужичке пустаре и језера (источно од Каменца до Нискија)
• Руландско-кенигсбричка пустара на сјеверозападу (сјеверозападно од Каменца, западно од Хојерсверда)
• Пустара Мускау на сјевероистоку (око Бад Мускауа и Вајсвасера, Пољска, на истоку)

Види још

• Лужица
  • Доња Лужица
• Лужички Срби

Литература

• Kito Lorenc: "Die wendische Schiffahrt (The Wendish Voyage)", Domowina-Verlag. 2004. ISBN 978-3-7420-1988-2.
• Joachim Bahlcke (ed.): Geschichte der Oberlausitz. Herrschaft, Gesellschaft und Kultur vom Mittelalter bis zum Ende des 20. Jahrhunderts. 2. durchgesehene Auflage, Leipziger Universitätsverlag, Leipzig. 2004. ISBN 978-3-935693-46-2.
• Karlheinz Blaschke: Beiträge zur Geschichte der Oberlausitz. Oettel, Görlitz. 2000. ISBN 978-3-932693-59-5..
• Frank Nürnberger (ed.): Oberlausitz. Schöne Heimat. Oberlausitzer Verlag, Spitzkunnersdorf. 2004. ISBN 978-3-933827-42-5..
• Fröde, Tino (2008). Privilegien und Statuten der Oberlausitzer Sechsstädte – Ein Streifzug durch die Organisation des städtischen Lebens in Zittau, Bautzen, Görlitz, Löbau, Kamenz und Lauban in der frühen Neuzeit. Spitzkunnersdorf: Oberlausitzer Verlag. ISBN 978-3-933827-88-3.