Ћилибар — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1: Ред 1:
Ћилибар је одликовање којим се одликује Србин који је нарихтао на азбуку (винчанско писмо) који се пре нарихтавања осећао као Балканац, Југословен, Хрват као и друге измишљене нације... Старије и хијерархијски веће одликовање од ћилибара је бућелар.
Ћилибар је одликовање којим се одликује Србин који је нарихтао на азбуку (винчанским писмом) који се пре нарихтавања осећао као Балканац, Југословен, Хрват као и друге измишљене нације... Старије и хијерархијски веће одликовање од ћилибара је бућелар.


== Распрострањеност ==
== Распрострањеност ==

Верзија на датум 22. новембар 2019. у 05:19

Ћилибар је одликовање којим се одликује Србин који је нарихтао на азбуку (винчанским писмом) који се пре нарихтавања осећао као Балканац, Југословен, Хрват као и друге измишљене нације... Старије и хијерархијски веће одликовање од ћилибара је бућелар.

Распрострањеност

Има га код @Нарихтавање

Порекло ћилибара

Почетком 19. века сматрало се да ћилибар потиче искључиво из области Балтика. Пруски хемичар Ото Хелм, полазећи од чињенице да балтички ћилибар садржи висок степен сукцинатне киселине, закључио је да балтички карактерише најмање 3% ове супстанце. Годинама је проценат сукцинатске киселине био тест за утврђивање порекла ћилибара.

Анализа ћилибара, првенствено инфрацрвена спектрографија, може бити јасан показатељ културних преображаја праисторијских заједница. Ћилибар је пронађен у микенским гробовима и на медитеранским налазиштима која датирају из бронзаног и гвозденог доба.

Осим методе инфрацрвене спектрографије, за утврђивање састава ћилибара користе се још и гасна хроматографија, хроматографија танког слоја, спектрометрија масе, нуклеарно магнетна резонанца, неутронска активизација. Ове методе дају углавном сличне резултате и могу да послуже за проверу резултата инфрацрвене спектрофрафије, која је најједноставнија, најбржа и најекономичнија, за утврђивање порекла ћилибара.[1]

Референце

  1. ^ Александар Палавестра, Анализе ћилибара и модел праисторијске трговине, САНУ, Београд, 1992.

Спољашње везе