Микенска Грчка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб Грчке

Овај чланак је део серије о
историји Грчке

Бронзано доба
Хеладска цивилизација
Кикладска цивилизација
Минојска цивилизација
Микенска цивилизација
Антика
Мрачно доба
Архајски период
Класични период
Хеленистички период
Грчка под Римом
Средњи век
Византијско царство
Франкократија
Грчка под Османским царством
Модерно доба
Грчки рат за независност
Краљевина Грчка
Друга Грчка Република
Грчка за време Метаксасовог режима
Грчка под фашистичком окупацијом
Грчки грађански рат
Грчка војна хунта (1967–1974)
Трећа Грчка Република

Види још:
Историја Егејске Македоније

Овај шаблон: пру
Категорија: Историја Грчке

Микенска култура (око 1600 — 1100 год. п. н. е.) је култура бронзаног доба која је добила назив по археолошком локалитету Микени. За њено откриће заслужан је немачки археолог аматер Хајнрих Шлиман, чијом иницијативом и залагањем је покренут цео подухват 70их година 19. века. године.[1] Археолошким ископавањем Микене открило се да је она поседовала знатно богатство и моћ још негде почетком 18. века п. н. е., мада је било сличних места у копненом делу Грчке (углавном на Пелопонезу) из тог периода за које се исто то може рећи.[2][3] Исто тако, не постоји довољно убедљив доказ да је Грчка тада била политички уједињена, при чему би Микена била њен центар, и чиме би било оправдано име поменуте културе.[4] Оно што се поуздано зна јесте да су носиоци ове културе, које је Шлиман прозвао Микењанима, били део велике индоевропске породице народâ, која се иселила из прапостојбине и раширила по јужној и западној Европи, Индији и Персији. Једна таква група дошла је са севера на територију копнене Грчке око 1900. године п. н. е., успела да завлада њоме претходно покоривши аутохтоно становништво.[5] Према грчкој традицији, та новодошла племена су били Ахајци.[6] Њихова култура суштински се ослањала на минојску културу са острва Крита, будући да су Минојци неко време политички владали и Микеном.[7]

Између 1400. и 1200. године п. н. е. микенска култура је достигла свој највећи зенит, што је константовано на основу броја моћних монархија, чија су седишта била смештена у утврђеним резиденцијама.[5] У то време микенска елита инвестирала је своје богатство у изградњу палатâ и импресивних фортификација широм целе копнене Грчке. Места попут Микене, Тиринта и Мидеје у Арголиди, Пила у Месенији, Глаа и Тебе у Беотији и Вола у Тесалији само су нека од таквих.[4] Микенске палате биле су те које су одржавале везе са источноегејским и блискоисточним цивилизацијима. У почетку су то радиле посредством минојског Крита, да би после одређеног времена, након што су га покориле крајем 15. века п. н. е., преузеле ствар у своје руке.[8]

Али, константно ратовање које се водило између микенских краљевства, а у исто време и са страним освајачима, довело је до пропадања палатâ а самим тим и до дезинтерграције микенске културе што је датирано око 1100. године п. н. е.[9] Истовремено, са разарањем микенске културе наступило је доба дубоке социјално-економске и културне промене у егејском басену (в. Мрачно доба).[10] Упркос томе, микенски митови и легенде преживели су и ову фазу развоја грчке културе, и то пре свега захваљујући усменом предању.[7]

Микена[уреди]

Један од највећих центара високе културе која се распростирала територијом континенталне Грчке у раздобљу 17 — 13. века п. н. е. била је Микена. Предања из потоњих времена сведочила су о богатству и моћи Микене. Хомер је зове »богатом златом«.[11]

Оче Диве, Ајант нек добије коцку ил’ синак

Тидејев ил’ сам краљ Микене богате златом![12]

***

Још два јуначка копља са меденим оковом оштра
узме Агамемнон, а с њих до небеса далеко
сјала се мед. Тада загрме Атена и Хера
одајућ’ пошту краљу Микене богате златом.[13]

Илијада, Хомер

Откопавање Микене први је започео Шлиман 1874. године. Он је 28. новембра 1876. године послао чувени телеграм ондашњем грчком краљу Ђорђу у којем је саопштио да је пронашао Агамемнонову гробницу.[14] У ствари, радило се о томе да је на западној падини микенског брега, десно од Лављих врата, откривено шест гробница (тзв. »круг гробова A«), у којима је сахрањено деветнаесторо особа (9 мушкараца, 8 женâ и двоје одојчади), и које датирају око 1550 — 1450. године п. н. е. (познохеладски I — II B период).[15][16] Предмети пронађени у њима били су изузетно драгоцени. Поред пет златних масака, међу којима је и она за коју је Шлиман веровао да је припадала Агамемнону, нашло се још и свакојаког накита (огрлице, круне, прстење, наруквице), десетине бронзаних рапира са орнаменталним јабучицама и тешких копаља, пет кратких бодежа украшених сценама из лова у злату, сребру и црном емајлу, безброј ћилибарских перли и много тога сличног. Стил у којем су многи од поменутих предмета израђени указује на утицај са Крита, али је он реинтерпретиран на аутохтони начин.[17][18]

Међутим, неких педесет метара северозападно од претходно поменуте гробнице, тачније на једном платоу опасаном дебелим зидом киклопске градње, 1952. године нађено је и откопано још 24 гробова (тзв. »круг гробова B«).[19] Грнчарија и остали налази нађени у гробовима указују на то да је ова гробница била у употреби од 1650 до 1550. године п. н. е. (познохеладски I период).[20] За разлику од раније поменутог »круга гробова А«, где је преовлађивало посуђе од бронзе, сребра и злата, у овом кругу гробова преовлађивали су судови од керамике (нарочито пехари).[21]

Референце[уреди]

  1. ^ Sacks, Murray, Brody, н. д., 215
  2. ^ Sansone, н. д., 1
  3. ^ Hooper, н. д., 41
  4. ^ а б Hall, н. д., 41-2
  5. ^ а б Duiker & Spielvogel, н. д., 76
  6. ^ Struve, н. д., 15
  7. ^ а б „Микена & Микењанин“ у: Енциклопедија Британика, Књ. 5., Београд 2005.
  8. ^ Webster, н. д., 284
  9. ^ Perry, Jacob, Chase, Jacob, н. д., 52
  10. ^ Struve, н. д., 69
  11. ^ Struve, н. д., 46
  12. ^ Hom. 7. 5.
  13. ^ Hom. 11. 2.
  14. ^ Mylonas, н. д., 3
  15. ^ Struve, н. д., 48
  16. ^ Fields & Spedaliere, н. д., 25
  17. ^ Orrieux & Pantel, н. д., 17
  18. ^ Waldman & Mason, н. д., 544
  19. ^ Hall, н. д., 41
  20. ^ Budin, н. д., 49
  21. ^ Wright, н. д., 25

Литература[уреди]

  • David Sansone, Ancient Greek civilization, Oxford 2004.
  • Philip J. Adler, Randall L. Pouwels, World Civilizations. Since 1500, Stamford 2007.
  • Finley Hooper, Greek realities. Life and thought in ancient Greece, Detroit 1978.
  • David Sacks, Oswyn Murray, Lisa R. Brody, Encyclopedia of the ancient Greek world, New York 2005.
  • William J. Duiker, Jackson J. Spielvogel, The Essential World History, Stamford 2006.
  • Marvin Perry, Margaret C. Jacob, Myrna Chase, James R. Jacob, Western Civilization. Ideas, Politics, and Society, Stamford 2008.
  • Jonathan M. Hall, A history of the archaic Greek world. Ca. 1200-479 BCE, Malden, Oxford & Carlton 2007.
  • V. V. Struve, Stara Grčka, Sarajevo 1962. (превод на ((sh)) — Нина Кожемјакин)
  • Хомер, Илијада, Београд 1998. (превод на ((sh)) — Милош Н. Ђурић)
  • T. B. L. Webster, From Mycenae to Homer. A study in early Greek literature and art, London 1977.
  • George Emmanuel Mylonas, Ancient Mycenae. The capital city of Agamemnon, Princeton 1957. * Nic Fields, Donato Spedaliere, Mycenaean citadels c. 1350-1200 BC, Oxford 2004.
  • Carl Waldman, Catherine Mason, Encyclopedia of European peoples, Vol. 1, New York 2006.
  • Stephanie Lynn Budin, The ancient Greeks: new perspectives, Santa Barbara 2004.
  • James C. Wright, The Mycenaean feast, Athens 2004.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Микенска Грчка