Бранибор Дебељковић — разлика између измена
м Додат DEFAULTSORT за име. |
Додавање повезница на имена и појмове. |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Бранибор Дебељковић''' ([[Приштина]], [[15. април]] [[1916.]] - [[Монтреал, Канада]], [[13. јули]] [[2003.]]), фармацеут, фотограф-уметник, истраживач старе фотографије, педагог. |
'''Бранибор Дебељковић''' ([[Приштина]], [[15. април]] [[1916.]] - [[Монтреал, Канада]], [[13. јули]] [[2003.]]), фармацеут, фотограф-уметник, истраживач старе фотографије, педагог. |
||
Завршио гимназију у Београду и студије фармације у Загребу 1939. Фотографијом се бавиo од 1935, најпре аматерски, као члан Фото-секције Српског планинарског друштва и Фото клуба „Загреб“ (од 1936), потом је, са групом истомишљеника, у Београду покренуо Клуб фото-аматера Београд (1939). Један од оснивача часописа Фотографија који је уређивао од првог броја (август, 1948), до маја 1952. |
Завршио гимназију у Београду и студије фармације у Загребу 1939. Фотографијом се бавиo од 1935, најпре аматерски, као члан Фото-секције [[Српско планинарско друштво|Српског планинарског друштва]] и [[Фото клуб „Загреб“|Фото клуба „Загреб“]] (од 1936), потом је, са групом истомишљеника, у Београду покренуо [[Клуб фото-аматера Београд]] (1939). Један од оснивача часописа [[Фото-кино ревија|''Фотографија'']] који је уређивао од првог броја (август, 1948), до маја 1952. |
||
== Уметнички рад== |
== Уметнички рад== |
||
Од најранијег деловања у фотографији снимао призоре из сеоског и градског живота, децу, омладину, и пределе – теме које су чиниле окосницу и његовог доцнијег рада у пикторијалном маниру. Током педесетих година више се посветио могућностима самог медија фотографије, у којима је истраживао природне форме, структуре, оптичке ефекте. Показао је способност универзалног ствараоца да са једнаким успехом посвећује пажњу разним темама и различитим модалитетима исказивања у медију фотографије, колико и у интермедијалним преплитањима. Уносио је дух експеримента са циклусима "Гутеограми" (1967), "Ја и моје не-Ја"(1984), "Макулаже" (1971-96). |
Од најранијег деловања у фотографији снимао призоре из сеоског и градског живота, децу, омладину, и пределе – теме које су чиниле окосницу и његовог доцнијег рада у пикторијалном маниру. Током педесетих година више се посветио могућностима самог медија фотографије, у којима је истраживао природне форме, структуре, оптичке ефекте. Показао је способност универзалног ствараоца да са једнаким успехом посвећује пажњу разним темама и различитим модалитетима исказивања у медију фотографије, колико и у интермедијалним преплитањима. Уносио је дух експеримента са циклусима "Гутеограми" (1967), "Ја и моје не-Ја" (1984), "Макулаже" (1971-96). |
||
==Историографски и педагошки рад == |
==Историографски и педагошки рад == |
||
Као историограф српске фотографије пионирски је истраживао српску фотографску баштину, и објавио дела |
Као историограф српске фотографије пионирски је истраживао српску фотографску баштину, и објавио дела ''Стара српска фотографија'' (1977, друго издање 2005) и ''Монографија о Првој изложби фотоаматера у Београду 1901'' (1989), као и већи број чланака и огледа о појавама у фотографији 19. века и савременог доба. Постхумно је објављена његова књига ''Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком [[Марко Стојановић|Марка Стојановића]]'' (2008). ''"Више од пет деценија деловао и као хроничар догађања у фотографији и плодан полемичар чије су идеје, отворени погледи и ватрене дискусије, често изазивали жива и плодотворна кретања на позорници савремене српске фотографије. Својим обимним, тематски разнородним и вишеслојним опусом – уметничким, истраживачким, историографским, педагошким – заузео је место једне од водећих личности у фотографији код Срба у другој половини 20. века."'' (Г. Малић) |
||
==Изложбе== |
==Изложбе== |
||
Фотографска дела излагао је групно или самостално на изложбама у Југославији (више пута), Пољској (1961), Финској (1980), Немачкој (1961), Бугарској (1986) и Канади (1998). |
Фотографска дела излагао је групно или самостално на изложбама у Југославији (више пута), Пољској (1961), Финској (1980), Немачкој (1961), Бугарској (1986) и Канади (1998). |
||
==Литература== |
|||
==Кориштена литература== |
|||
* Горан Малић, „Фотографија“, |
* Горан Малић, „Фотографија“, ''40 година УЛУПУДС-а 1953-1993'', Београд: УЛУПУДС, 1994, стр. 101-107; |
||
* Драгица Вукадиновић, "Место у простору", ''Бранибор Дебељковић, Ретроспектива: првих шездесет пет година'' (каталог), Чачак : Галерија "Надежда Петровић", 2001, стр. 9-16; |
|||
* Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за издавање уџбеника, 2008, стр. 272. |
* ''Енциклопедија српског народа'', Београд: Завод за издавање уџбеника, 2008, стр. 272. |
||
{{DEFAULTSORT:Дебељковић, Бранибор}} |
{{DEFAULTSORT:Дебељковић, Бранибор}} |
Верзија на датум 3. август 2009. у 02:16
Бранибор Дебељковић (Приштина, 15. април 1916. - Монтреал, Канада, 13. јули 2003.), фармацеут, фотограф-уметник, истраживач старе фотографије, педагог. Завршио гимназију у Београду и студије фармације у Загребу 1939. Фотографијом се бавиo од 1935, најпре аматерски, као члан Фото-секције Српског планинарског друштва и Фото клуба „Загреб“ (од 1936), потом је, са групом истомишљеника, у Београду покренуо Клуб фото-аматера Београд (1939). Један од оснивача часописа Фотографија који је уређивао од првог броја (август, 1948), до маја 1952.
Уметнички рад
Од најранијег деловања у фотографији снимао призоре из сеоског и градског живота, децу, омладину, и пределе – теме које су чиниле окосницу и његовог доцнијег рада у пикторијалном маниру. Током педесетих година више се посветио могућностима самог медија фотографије, у којима је истраживао природне форме, структуре, оптичке ефекте. Показао је способност универзалног ствараоца да са једнаким успехом посвећује пажњу разним темама и различитим модалитетима исказивања у медију фотографије, колико и у интермедијалним преплитањима. Уносио је дух експеримента са циклусима "Гутеограми" (1967), "Ја и моје не-Ја" (1984), "Макулаже" (1971-96).
Историографски и педагошки рад
Као историограф српске фотографије пионирски је истраживао српску фотографску баштину, и објавио дела Стара српска фотографија (1977, друго издање 2005) и Монографија о Првој изложби фотоаматера у Београду 1901 (1989), као и већи број чланака и огледа о појавама у фотографији 19. века и савременог доба. Постхумно је објављена његова књига Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића (2008). "Више од пет деценија деловао и као хроничар догађања у фотографији и плодан полемичар чије су идеје, отворени погледи и ватрене дискусије, често изазивали жива и плодотворна кретања на позорници савремене српске фотографије. Својим обимним, тематски разнородним и вишеслојним опусом – уметничким, истраживачким, историографским, педагошким – заузео је место једне од водећих личности у фотографији код Срба у другој половини 20. века." (Г. Малић)
Изложбе
Фотографска дела излагао је групно или самостално на изложбама у Југославији (више пута), Пољској (1961), Финској (1980), Немачкој (1961), Бугарској (1986) и Канади (1998).
Литература
- Горан Малић, „Фотографија“, 40 година УЛУПУДС-а 1953-1993, Београд: УЛУПУДС, 1994, стр. 101-107;
- Драгица Вукадиновић, "Место у простору", Бранибор Дебељковић, Ретроспектива: првих шездесет пет година (каталог), Чачак : Галерија "Надежда Петровић", 2001, стр. 9-16;
- Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за издавање уџбеника, 2008, стр. 272.