Клизиште — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 34: | Ред 34: | ||
==Типови клизишта== |
==Типови клизишта== |
||
Различита природа и изузетна сложеност процеса, те разноврсни облици кретања и велики број других чинилаца који утичу на настанак и механизам клизишта условили су настанак великог броја класификација и подела. |
|||
Постоји више подела клизишта. |
|||
Према дубини клизне површине клизишта се деле на: |
Према дубини клизне површине клизишта се деле на: |
||
* повшинска (<1-{m}-) |
* повшинска (<1-{m}-) |
||
Ред 40: | Ред 41: | ||
* дубока (5-20-{m}-) |
* дубока (5-20-{m}-) |
||
* врло дубока (>20-{m}-) |
* врло дубока (>20-{m}-) |
||
Према количини покренуте (клизеће) масе клизишта се деле на: |
|||
*мала (до неколико хиљада m<sup>3</sup>) |
|||
*средња (до неколико десетина хиљада m<sup>3</sup>) |
|||
*велика (до неколико стотина хиљада m<sup>3</sup>) |
|||
*врло велика (до неколико милиона m<sup>3</sup>) |
|||
Према месту и узроку настанка клизишта се деле на: |
|||
*делапсивна - клизиште настаје у ножици падине услед подсецања и развија се (навише) уз падину |
|||
*детрузивна - клизиште настаје у вишим деловима падине, врши притисак на ниже слојеве оптерећујући их и развија се наниже |
|||
Према времену настанка клизишта се деле на: |
|||
*примарна - на теренима који нису раније били захваћени клизиштима |
|||
*секундарна - у оквиру терена који је раније био захваћен клизањем. |
|||
Према облику клизне површине, рељефу и начину кретања постоје следећи типови клизишта: |
Према облику клизне површине, рељефу и начину кретања постоје следећи типови клизишта: |
Верзија на датум 8. август 2009. у 15:38
Клизиште (енгл. Landslide, франц. Glissement de terrain, нем. Rutschung, рус. Оползень) је термин за стеновиту или растреситу стенску масу одвојену од подлоге која под утицајем гравитације клизи низ падину[1]. Клижење не мора да се креће по јасно дефинисаној површини (клизна површина) и тада се средина по којој се одвија кретање тела клизишта назива клизна зона. Клизиште је један од геоморфолошких облика колувијалног процеса и геодинамички процес у инжењерској геологији.
Клижење се може одвијати веома различитим брзинама, од најспоријих када се кретање тла не примећује, до веома брзог када је могућ настанак великих штета и могу бити угрожени животи људи.
У старијој литератури на српском језику за клизиште се често користио и израз "урвина", која се у суштини односи на појаву одрона а не клизишта.
Генеза
Клизишта су одраз неравнотеже (нестабилности) у тлу. Као што свако тело тежи да из стања лабилне равнотеже пређе у стање стабилне равнотеже, тако и клизиште клижењем наниже тежи да заузме равнотежни положај односно да пређе у стање стабилне равнотеже. Услови за настанак и развој клизишта су:
- геолошки (повољан литолошки састав, слојевитост, степен литификације, пукотине)
- геоморфолошки (нагиб падине, дужина површине клизања)
- хидрогеолошки (ниво и режим подземних вода)
- климатски и метеоролошки (количина падавина, нагло топљење снега)
- вегетациони
- антропогени утицаји (засецање ножице падине при грађевинским радовима, натапање земљишта отпадним водама, насипање материјала на падинама, сеча шума)
- други утицаји (земљотрес, подлокавање ножице клизишта, утицај промене нивоа акумулације, вибрације услед саобраћаја и др.)
Елементи клизишта
Елементи клизишта су:
- Ожиљци - маркантна скоковита обележја
- Чеони
- Бочни
- Секундарни
- Клизна површина - површина по којој се одвија кретање тела клизишта
- Тело - покренути материјал
- Увала - удубљење при врху клизишта
- Трбух (истрбушење) - брежуљкасте појаве на телу клизишта
- Ножица - најнижи део
- Пукотине - обично тензионе при врху клизишта
Клизиште може имати све елементе јасно дефинисане и као такве препознатљиве на терену или неки од елемената могу бити непотпуно изражени и/или делом замаскирани (нпр. преоравањем њива). Само тело клизишта одликује се разним микрорељефним облицима и појавама као што су: испупчења и овалне депресије често испуњене водом, таласи, терасаста заравњења, пукотине издизања, смицања (степеничаста) улегања и др.
Типови клизишта
Различита природа и изузетна сложеност процеса, те разноврсни облици кретања и велики број других чинилаца који утичу на настанак и механизам клизишта условили су настанак великог броја класификација и подела.
Према дубини клизне површине клизишта се деле на:
- повшинска (<1m)
- плитка (1-5m)
- дубока (5-20m)
- врло дубока (>20m)
Према количини покренуте (клизеће) масе клизишта се деле на:
- мала (до неколико хиљада m3)
- средња (до неколико десетина хиљада m3)
- велика (до неколико стотина хиљада m3)
- врло велика (до неколико милиона m3)
Према месту и узроку настанка клизишта се деле на:
- делапсивна - клизиште настаје у ножици падине услед подсецања и развија се (навише) уз падину
- детрузивна - клизиште настаје у вишим деловима падине, врши притисак на ниже слојеве оптерећујући их и развија се наниже
Према времену настанка клизишта се деле на:
- примарна - на теренима који нису раније били захваћени клизиштима
- секундарна - у оквиру терена који је раније био захваћен клизањем.
Према облику клизне површине, рељефу и начину кретања постоје следећи типови клизишта:
- Слојна
- Ротациона
- Степеничаста (каскадна)
- Блоковска
- Поточаста
Референце
- ^ Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско-геолошког факултета, Универзитет у Београду, Београд, 1978.