Инжењерска геологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Инжењерска геологија (енглески: Engineering geology, француски: Géologie de génie civil, немачки: Ingenieurgeologie, руски: Инженерная геология) је грана геолошке науке, чији је основни задатак одређивање геолошких услова за извођење инжењерских радова и експлоатацију објеката .[1]

Инжењерска геологија обухвата групу научних дисциплина које се баве изучавањем терена за потребе просторног планирања, пројектовања и грађења објеката у области грађевинарства, рударства и енергетике. Она изучава терен као природну конструкцију, радну и животну средину. Према предмету изучавања, принципима и методама она обезбеђује синтезу резултата изучавања за правилну оцену међусобних утицаја природне геолошке конструкције - терена и вештачке конструкције - објекта. У литератури позната је и под именом геолошко инжењерство тј. научна дисциплина која се бави применом геолошког знања на инжењерске проблеме.[2]

У светској литератури користи се дефиниција инжењерске геологије коју је усвојила Међународна Асоцијација за Инжењерску геологију: „Инжењерска геологија је наука која се бави истраживањем и решавањем инжењерских проблема и проблема заштите животне средине који могу настати као резултат интеракције геолошке средине и инжењерских радова, такође се бави и предвиђањем настанка тих проблема као и развојем превентивних или санационих мера геолошких хазарда“ .[3]

Развојем грађевинарства и рударства настала је и потреба даљег развоја инжењерске геологије. Интеграцијом инжењерске геологије и механике тла, потом настанком механике стена а онда и геотехничких мелиорација она је унапређена и прерасла у научно-стручну област геотехнику.

Предмет изучавања инжењерске геологије[уреди]

Инжењерска геологија проучава чврсте стенске масе и тло у циљу извођења техничких (разних врста инжењерских) радова. Она се бави изучавањем далеко мањег простора, до дубина од 1 km (кора распадања) него геологија, која се бави изучавањем целе Земљине коре. Такође, инжењерска геологија се бави изучавањем много мањих површина док се геологија бави изучавањем целе Земљине површине.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Геологија Србије VIII-2 Инжењерска геологија, Београд, (1978). pp. 1.
  2. ^ Драгутин Јевремовић, Срђан Костић, Инжењерска геологија, Грађевинско-архитектонски факултет, Универзитет у Нишу, Ниш, (2017). pp. 2.
  3. ^ Статут Међународне Асоцијације за Инжењерску геологију (IAEG), Кјото, 1992. Архивирано на сајту Wayback Machine (април 30, 2009) (на језику: енглески), Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]