Buka

Buka je neželjen zvuk . Ova definicija proširuje se napomenom koja kaže: Definicija podrazumeva i štetno delovanje zvuka na ljudski organizam.

U Zakonu definicija je nešto drugačija i glasi: Buka u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan zvuk.

U Direktivi pod bukom se podrazumeva štetan zvuk samo kao zvuk u spoljašnjoj sredini koji je nastao usled ljudskih aktivnosti a koje se eksplicitno navode.

Štetni efekti su negativni efekti na zdravlje ljudi . Pod ovim se po pravilu podrazumevaju jaki zvuci koji dovode do oštećenja organa sluha, povećanja krvnog pritiska i sl., nasuprot neželjenom zvuku koji se po pravilu odnosi na zvuke male jačine.

Malo teorije- standardna terminologija, definicija i pojmovi u oblasti akustike

Zvučna zaštita

Zvučna zaštita je skup mera kojim se obezbeđuje da zvuk (buka) pri prenosu od izvora do mesta prijema, odnosno, u objektu iz jednog u drugi prostor, bude oslabljen. Zvučna zaštita deli se na:

• zvučnu zaštitu objekata (zgrade, objekti visokogradnje) i
• zvučnu zaštitu u spoljašnjem prostoru.
  

Zvučna zaštita objekta se realizuje pogodnim projektovanim rešenjem i rasporedom prostorija odnosno izvođenjem zvučne izolacije konstrukcija i zaštitom od buke.

Zvučna zaštita u spoljašnjem prostoru obezbeđuje se prostornim i akustičkim planiranjem, urbanističkim rešenjem, zvučnim (akustičkim) barijerama i dr.

Zvučna izolacija

Zvučna izolacija je svojstvo građevinske konstrukcije da u što većoj meri spreči prenošenje zvučne energije iz jednog prostora u drugi. Zvučna izolacija se deli na:

• zvučnu izolaciju od vazdušnog zvuka i
• zvučnu izolaciju od strukturnog zvuka.

Zvučna izolacija ostvaruje se arhitektonsko–građevinskim merama u objektu.

Zvučna izolacija ostvaruje se konstrukcijama kao što su: zid, pregrada, međuspratna konstrukcija (tavanica), prozori, vrata, plivajući pod, spušteni plafon i dr.

Zvučna izolaciona moć R

Датотека:Zvucna izolaciona moc R - skica.jpg

Sl.1. Merenje zvučne izolacione moći R

Датотека:Dijagram zvucne izolacione moci po tercama.jpg

Sl.2. Dijagram zvucne izolacione moći po tercama.jpg

Zvučna izolaciona moć R je fizička veličina koja karakteriše građevinsku konstrukciju (zid, međuspratnu konstrukciju, vrata, prozor i sl.) u pogledu zvučne izolacije od vazdušnog zvuka.
Zvučna izolaciona moć R određuje se u laboratorijskim uslovima, a na uzorku koji su površine 10-tak kvadrata ili više. Određivanje R propisano je standardima .
Zvučna izolaciona moć data je relacijom:

$R=L_{1}-L_{2}+10\log {\frac {S}{A}}$ ,

gde je: L₁ – nivo zvučnog pritiska u predajnoj prostoriji,
L₂ – nivo zvučnog pritiska u prijemnoj prostoriji,
S – povšina kroz koju zvučna energija prolazi,
A – ukupna apsorpciona površina u prijemnoj prostoriji.
Veličine L₁, L₂ i A određuju se u tercnim opsezima.

Za smisao fizičke veličine R i objašnjenje kako se ona utvrđuje može da posluži i skica data na sl.1.
U predajnoj prostoriji generiše se zvučna energija koja u prostoriji stvara nivo zvučnog pritiska L₁. Deo ove energije prolazi kroz pregradu površine S u prijemnu prostoriju i u njoj stvara nivo zvučnog pritiska L₂. Očigledno je da razlika L₁-L₂ predstavlja meru zvučne izolacije, a da bi se dobila i tačna vrednost zvučne izolacione moći ova razlika koriguje se članom 10log*S/A kojim se uzima u obzir veličina površine kroz koju zvučna energija prolazi kao i uticaj apsorpcije prijemne prostorije A.

Izolaciona moć je svojstvo građevinske konstrukcije. Ona ne zavisi od prijemnog i predajnog nivoa, niti od uticaja prijemne prostorije kao ni od veličine površine kroz koju zvučna energija dospeva. Izolaciona moć je fizička veličina koja je izrazito frekvencijski zavisna, a na sl.2. prikazan je dijagram zvučne izolacione moći po tercama. Izolaciona moć po tercama R_i određuje se barem za standardni niz terci od 100 Hz-3150 Hz (ukupno 16 terci) ili za prošireni niz od 50 Hz-5000 Hz (ukupno 21 terca). Samo za zvučne barijere izolaciona moć se određuje za terce od 100 Hz-5000 Hz (ukupno 18 terci).

Pored frekvencijske zavisnosti izolacione moći R koristi se i jednobrojna vrednost R_W kao reprezent dijagrama. Jednobrojna vrednost R_W zove se merodavna izolaciona moć. Ova vrednost se po pravilu daje u tehničkim uslovima kojim se obezbeđuje realizacija zvučne izolacije. Jednobrojna vrednost dobija se složenim postupkom pomeranja standardne krive tako da suma negativnih odstupanja izmerenih vrednosti od standardne krive ne bude veća od 32 dB. Sa tako pomerene standardne krive očitava se vrednost na 500 Hz koja predstavlja traženu jednobrojnu vrednost.

Mada je uobičajeno da se izolaciona moć izražava kao jednobrojna vrednost, proračune i analize zaštite od buke moguće je sprovesti jedino uzimajući u obzir frekvencijsku zavisnost.

Zaštita od buke (drumskog) saobraćaja

Merodavna izolaciona moć barijere DL_R

Merodavna izolaciona moć barijere predstavlja jednobrojnu vrednost zvučne izolacione moći koja je prethodno normalizovana spektrom drumskog saobraćaja. Zvučna izolaciona moć barijere po tercama R_i određuje se po standardnoj proceduri prema ISO 140-3 za tercne opsege od 100 Hz-5 kHz (18 opsega). Na osnovu ovako izmerenih vrednosti R_i, a prethodnom ponderizacijom normalizovanim spektrom buke drumskog saobraćaja izračunava se merodavna izolaciona moć barijere kao jednobrojna vrednost na osnovu relacije:

$DL_{R}=-10\log \left|{\frac {\sum _{i=1}^{18}10^{0,1L_{i}}10^{-0,1R_{i}}}{\sum _{i=1}^{18}10^{0,1L_{i}}}}\right|$ .

Na osnovu ovako dobijenih merodavnih vrednosti određuje se kategorija izolacije barijere od vazdušnog zvuka prema tabeli 1:

Kategorija	DLR [dB]
B0	Nije determinisano
B1	<15
B2	15 do 24
B3	15 do 24

Merodavna apsorpcija barijere

Merodavna apsorpcija barijere predstavlja jednobrojnu vrednost koeficijentom zvučne apsorpcije koji je prethodno normalizovan spektrom drumskog saobraćaja. Koeficijent (zvučne) apsorpcije po tercama α_i određuje se po standardnoj proceduri prema ISO 354 za tercne opsege od 100 Hz-5 kHz (18 opsega). Na osnovu ovako izmerenih vrednosti α_Si, a prethodnom ponderizacijom normalizovanim spektrom buke drumskog saobraćaja izračunava se koeficijent apsorpcije barijere kao jednobrojna vrednost na osnovu relacije:

$DL_{\alpha }=-10\log \left|1-{\frac {\sum _{i=1}^{18}\alpha _{Si}10^{0,1L_{i}}}{\sum _{i=1}^{18}10^{0,1L_{i}}}}\right|$ .

Na osnovu ovako dobijenih merodavnih vrednosti određuje se kategorija izolacije barijere od vazdušnog zvuka prema tabeli 2:

Kategorija	DLα [dB]
A0	Nije determinisano
A1	<4
A2	4 do 7
A3	8 do 11
A4	>11

Normalizovani spektar saobraćajne buke

Za porebe izračunavanja karakteristika barijere koristi se normalizovani spektar saobraćajne buke dat na sl.3. i u tabeli 3. Ovaj spektar u sebi sadrži A ponderizaciju.

Sl.3. Normalizovani spektar saobraćajne buke

f [Hz]	Li [dB]
100	-20
125	-20
160	-18
200	-16
250	-15
315	-14
400	-13
500	-12
630	-11
800	-9
1k	-8
1,25k	-9
1,6k	-10
2k	-11
2,5k	-13
3,15k	-15
4k	-16
5k	-18

Primarna i sekundarna zvučna zaštita

Sama zvučna zaštita može generalno, prema mestu realizacije u odnosu na izvor, da se klasifikuje u primarnu ili sekundarnu.
Pod primarnom zaštitom podrazumevaju se mere koje se sprovode direktno na izvoru, a pod sekundarnim zaštitne mere koje se sprovode na putu prostiranja. Tako na primer primarna zaštita u saobraćaju obuhvata mere smanjenja nivoa izračene akustičke energije direktno sa motora i drugih agregata na vozilu, mere za prigušenje u izduvnom sistemu, mere na smanjenju aerodinamičkog generisanja akustičke energije, ali i mere na kontaktu pneumatik - kolovozni zastor. Ova poslednja pomenuta, ne ulazeći u moguću i drugačiju filozofiju razmatranja, može da bude svrstana i u grupu sekundarnih mera, ali obrađivači ove Studije ipak smatraju da je adekvatno grupisanje kako je to dato ovim tekstom.

Primarna zaštita sistema za klimatizaciju podrazumeva mere koje se sprovode na samom izvoru kao npr. ventilatoru, kompresoru, čileru, motoru i dr. Tako npr. na nekom motoru konstruktivnim merama deluje se na kućište motora, na izbor materijala za osovinu i ležišta, njihovu obradu, tolerancije i sl.

Pod sekundarnim merama zaštite od buke koja potiče od drumskog saobraćaja podrazumevaju se sve mere koje se preduzimaju na putu prostiranja zvučnih talasa od izvora do mesta imisije, tačnije čoveka kao osnovnog subjekta zaštite.

Sekundarne mere u okviru sistema za ventilaciju i klimatizaciju mogu da budu: ugradnja prigušivača buke u kanalskoj mreži, spoljašnja obrada kanala za ventilaciju, izbor materijala i debljine kanala, ukrućenja kanala i sl.

Aktivna i pasivna zaštita

Zvučna zaštita prema načinu delovanja može da se deli na aktivnu i pasivnu zaštitu. Aktivne mere zaštite, u prvom redu prema standardnoj akustičkoj klasifikaciji, podrazumevaju postupak koji se realizuje na sledeći način: zvučna energija se sistemom mikrofona snima i akvizira, zatim složenim postupkom obrađuje u vremenskom i frekvencijskom domenu, a zatim reemituje na takav način da u tačkama ili zonama imisije, usled efekta superpozicije sa primarno generisanom akustičkom energijom, dovodi do smanjivanja nivoa zvuka ili čak njegovog poništavanja.

Pasivne mere zaštite odnose se na slabljenje koje se realizuje na putu prenosa od izvora do mesta imisije. U prvom redu, kao mere zaštite od buke drumskog saobraćaja, ovde treba pomenuti fasadu i fasadne elemente (prozore, balkonska vrata i sl.) i zatim zvučne barijere.

Ove dve podele mera zaštite na primarne i sekundarne odnosno aktivne i pasivne često se u postojećim studijama procene uticaja na životnu sredinu koriste na pogrešan i neadekvatan način, pa su stoga u ovom dokumentu eksplicitno iznesene definicije i objašnjenje kako ih treba primenjivati da bi isti pojmovi bili usaglašeni sa relevantnom regulativom, stručnom terminologijom i međunarodnim dokumentima.