Здравље

Из Википедије, слободне енциклопедије

Здравље је ниво функционалне и метаболичке ефикасности живог организма. Код људи то је способност индивидуа или заједница да се адаптирају и владају собом приликом суочавања са физичким, менталним, психолошким и друштвеним променама у свом окружењу.[1] Светска здравствена организација (СЗО) дефинише здравље у његовом најширем смислу и својој конституцији из 1948. године као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости”.[2][3] Ова дефиниција је била предмет контроверзе, посебно због њеног недостатка оперативних вредности, двосмислености у развоју кохезивних здравствених стратегија и због проблема насталог коришћењем речи „комплетан”.[4][5][6] Друге дефиниције су биле предложене, међу којима је недавна дефиниција која повезује здравље и личну сатисфакцију.[7][8] Класификациони системи као што је СЗО фамилија међународних класификација, обухватају међународну класификацију функционисања, неспособности и здравља (ICF) и међународну класификацију болести (ICD), и они се обично користе за дефинисање и мерење компоненти здравља.

По негативној дефиницији, здравље представља одсуство болести. Код свих организама, здравље је вид хомеостазе у стању баланса са уносом и износом енергије и ствари у еквилибријуму (који дозвољава раст).

Неки од услова здравља су уравнотежена исхрана, редовна телесна активност и хигијена, као и стабилне породичне и друштвене околности.

Здравствено стање Ознака Психолошка димензија Физичка димензија Социјална димензија
1 Нормално здрав Здрав Здрав Здрав
2 Песимистичан Болестан Здрав Здрав
3 Социјално болестан Здрав Здрав Болестан
4 Хипохондар Болестан Здрав Болестан
5 Физички болестан Здрав Болестан Здрав
6 Мученик Болестан Болестан Здрав
7 Оптимиста Здрав Болестан Болестан
8 Озбиљно болестан Болестан Болестан Болестан

Историја[уреди]

Дефиниција здравља је еволуирала током времена. У складу са биомедицинском перспективом, ране дефиниције здравља фокусиране су на тему способности тела да функционише. Здравље је посматрано као стање нормалне функције која би се с времена на време пореметила услед болести. Пример такве дефиниције здравља је: „стање која се одликује анатомским, физиолошким и психолошким интегритетом, способност обављања лично вредносних породичних, радних и заједничких улога; способност подношења физичког, биолошког, психолошког и друштвеног стреса”.[9] Затим је 1948. годне, у радикалном одступању од претходних дефиниција, Светска здравствена организација предложила је дефиницију која је имала виши циљ: повезивање здравље са благостањем, у смислу „физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуства болести и слабости”.[10] Иако је ову дефиницију прихватили неки као иновативну, она је била критикована као нејасна, претерано широка и није сматрана мерљивом. Дуго времена је издвајана као непрактичан идеал и већина дискусија о здрављу се вратила у практичност биомедицинског модела.[11]

Као што је дошло до промене са гледишта болести од стања до њеног размарања у смислу процеса, исти помак се десио у дефиницијама здравља. Опет је СЗО одиграла водећу улогу када је подстакла развој покрета за промоцију здравља у осамдесетим годинама. Ово је довело до нове концепције здравља, не као стања, већ у динамичном смислу отпорности, другим речима, као „ресурса за живот”. Ревидирана дефиниција здравља СЗО из 1984. године дефинисана је као „степен до којег појединац или група може да реализује аспирације и задовољи потребе, као и да промени или да се суочи са животном средином. Здравље је ресурс за свакодневни живот, а не циљ живљења, то је позитиван концепт, који наглашавајући друштвене и личне ресурсе, као и физичке капацитете”.[12] Према томе, здравље се односило на способност одржавања хомеостазе и опоравак од повреда. Ментално, интелектуално, емоционално и социјално здравље се односило на способност особе да се носи са стресом, стиче вештине, одржава односе, а све то формира ресурсе за отпорност и самосталан живот.[11]

Референце[уреди]

  1. Huber M, Knottnerus JA, Green, L, van der Horst H, Jadad AR, Kromhout D, Smid H (2011). „How should we define health?” (PDF). BMJ. 343: d4163. PMID 21791490. doi:10.1136/bmj.d4163. 
  2. World Health Organization. WHO definition of Health, Preamble to the Constitution of the World Health Organization as adopted by the International Health Conference, New York, 19–22 June 1946; signed on 22 July 1946 by the representatives of 61 States (Official Records of the World Health Organization, no. 2, p. 100) and entered into force on 7 April 1948. In Grad, Frank P. (2002). „The Preamble of the Constitution of the World Health Organization”. Bulletin of the World Health Organization. 80 (12): 982. 
  3. World Health Organization. (2006). Constitution of the World Health OrganizationBasic Documents, Forty-fifth edition, Supplement, October 2006.
  4. Jadad AR, O’Grady L (2008). „How should health be defined?”. BMJ (Clinical research ed.). 337: a2900. PMID 19073663. doi:10.1136/bmj.a2900. 
  5. Callahan D. (1973). „The WHO definition of 'health'”. The Hastings Center Studies. 1 (3): 77—87. JSTOR 3527467. doi:10.2307/3527467. 
  6. Taylor S, Marandi A (2008). „How should health be defined?”. BMJ. 337: a290. PMID 18614520. doi:10.1136/bmj.a290. 
  7. Bellieni CV, Buonocore G (2009). „Pleasing desires or pleasing wishes? A new approach to pain definition”. Ethics Med. 25 (1): 7. 
  8. Sport, Disability and an Original Definition of Health. Zenit.org (February 27, 2013).
  9. Stokes, J.; Noren, J.; Shindell, S. (1982-01-01). „Definition of terms and concepts applicable to clinical preventive medicine”. Journal of Community Health. 8 (1): 33—41. ISSN 0094-5145. PMID 6764783. doi:10.1007/bf01324395. 
  10. World Health Organization (1958). The first ten years of the World Health Organization. Geneva: WHO. 
  11. 11,0 11,1 „Part 1 – Theory: Thinking About Health Chapter 1 Concepts of Health and Illness”. phprimer.afmc.ca. Приступљено 2016-06-22. 
  12. World Health Organization. Regional Office for Europe (1984). Health promotion : a discussion document on the concept and principles : summary report of the Working Group on Concept and Principles of Health Promotion, Copenhagen, 9–13 July 1984 (ICP/HSR 602(m01)5 p). Copenhagen: WHO Regional Office for Europe. 

Спољашње везе[уреди]