Богдан Гавриловић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje
Ред 3: Ред 3:
| презиме = Гавриловић
| презиме = Гавриловић
| слика = Bogdan-Gavrilovic.jpg
| слика = Bogdan-Gavrilovic.jpg
| текст_уз_слику= Богдан Гавриловић, слика [[Бела Чикош-Сесија|Беле Чико-Сесије]]
| опис_слике= Богдан Гавриловић, слика [[Бела Чикош-Сесија|Беле Чико-Сесије]]
| дан_рођења = 1.
| дан_рођења = 1.
| месец_рођења = јануар
| месец_рођења = јануар
Ред 14: Ред 14:
| место_смрти= [[Београд]]
| место_смрти= [[Београд]]
| држава_смрти = [[СФРЈ]]
| држава_смрти = [[СФРЈ]]
| женски_пол =
| женски_пол =
}}
}}
'''Богдан Гавриловић''' ([[Нови Сад]], [[1. јануар]] [[1864]]. - [[Београд]], [[5. август]] [[1947]]) је био српски математичар и академик, председник [[САНУ]].
'''Богдан Гавриловић''' ([[Нови Сад]], [[1. јануар]] [[1864]]. - [[Београд]], [[5. август]] [[1947]]) је био српски математичар и академик, председник [[САНУ]].

Верзија на датум 12. октобар 2010. у 14:58

Богдан Гавриловић
Богдан Гавриловић, слика Беле Чико-Сесије
Датум рођења(1864-01-01)1. јануар 1864.
Место рођењаНови СадАустријско царство
Датум смрти5. август 1947.(1947-08-05) (83 год.)
Место смртиБеоградСФРЈ

Богдан Гавриловић (Нови Сад, 1. јануар 1864. - Београд, 5. август 1947) је био српски математичар и академик, председник САНУ.

У Новом Саду завршио је гимназију као ђак генерације. Након гимназије одлази да студира на Универзитету у Будимпешти као стипендиста српског добротвора Саве Текелије. 1887. године добија титулу доктора наука из математике. Исте године почиње да ради као професор на Великој школи у Београду. У Београду остаје до смрти 1947, а активан је као редован професор математике на Техничком факултету до 1941. године.

Пред крај деветнестог века, објављује два обимна универзитетска уџбеника, који имају и монографски карактер:

  • "Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека" (I-II;1896) и
  • "Теорија детерминаната" (1899).

Обе књиге се сматрају капиталним математичким делима у Србији свог времена.

Оснивач је Математичке библиотеке 1894. године, која је уништена крајем Другог светског рата. Заједно са Михаилом Петровићем и Милутином Миланковићем сматра се заслужаним за увођење модерне математике у Србији почетком XX века.

Академик Гавриловић био је носилац многобројних високих научних и друштвених функција и добитник значајних признања. Био је члан:

  • друштва Circolo matematico di Palermo,
  • Dr. hon. causa Универзитета у Атини,
  • председник Друштва Никола Тесла,
  • директор Института Никола Тесла,
  • оснивач Математичког института у Београду (1946).

Спољашње везе


Председник Српске академије наука и уметности
19311937