Епитет — разлика између измена
мНема описа измене |
м Cyrlat: 1 repl; |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Епитет''' (из [[Грчки језик|грчког језика]] -{''ἐπίθετον''}- – ''епитетон'', неутрално од -{''ἐπίθετος''}- – -{''epithetos''}-, "атрибуирано, додато"<ref>{{cite web |url=http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3D%2339438 |title=Epithetos, Henry George Liddell, Robert Scott, "A Greek-English Lexicon", at Perseus}}</ref>) је реч (најчешће [[придев]]) која стоји уз [[ |
'''Епитет''' (из [[Грчки језик|грчког језика]] -{''ἐπίθετον''}- – ''епитетон'', неутрално од -{''ἐπίθετος''}- – -{''epithetos''}-, "атрибуирано, додато"<ref>{{cite web |url=http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3D%2339438 |title=Epithetos, Henry George Liddell, Robert Scott, "A Greek-English Lexicon", at Perseus}}</ref>) је реч (најчешће [[придев]]) која стоји уз [[именица|именицу]] и ближе је одређује, означавајући неку њену особину. |
||
==Атрибути== |
==Атрибути== |
Верзија на датум 15. фебруар 2011. у 17:03
Епитет (из грчког језика ἐπίθετον – епитетон, неутрално од ἐπίθετος – epithetos, "атрибуирано, додато"[1]) је реч (најчешће придев) која стоји уз именицу и ближе је одређује, означавајући неку њену особину.
Атрибути
У граматичком погледу то су атрибути. Примери: сиромашан човек, љубазна особа, лепа девојка, оловни облаци. Овај последњи епитет "оловни" прелази у једну другу фигуру - [[метафора|метафоруђђ, јер, уствари, представља скраћено поређење: Облаци су тешки као олово = оловни облаци.
Именице
Не тако ретко епитет може бити и именица, која је, уствари, поименичени придев. Примери: лепота девојка (лепа девојка), ђул (ружа) башта, спомен чесма, див човек итд. Под утицајем енглеског језика данас је оваквих епитета све више: интернет кафе, плазма телевизор, колор телевизор, контакт програм, бисер огрлица (уместо исправног бисерна огрлица) итд.
Прилози уз глаголе
Поред придева и именица епитети су и прилози уз глаголе. Примери: стидљиво питати, громогласно причати, тихо беседити, силно запињати итд.
Стални епитети
Овим појмом означавамо епитете у народној књижевности, јер се увек понављају чак и онда кад очито не означавају праву особину. Тако, рецимо: љуба је вјерна и онда кад се из стихова види да је неверна, грло је бијело и код црног Арапина, његове су русе (плаве) косе; бритка сабља, тешка топузина, копље убојито итд.
А кад чула Анђелија млада, Боље скаче на ноге лагане И пошета мало наприједа, Полу бритке узимала ћорде, Увија је свиленим јаглуком, Да бијеле не нагрди руке, Па ево је к два добра јунака. Увија се около јунака, Не удара да од Бога нађе! Не удара силна Благајлију, Него бана, свога господара, Удари га по десну рамену, Нагрди му у рамену руку. А завиче Страхинићу бане: „Анђе моја, да од Бога нађеш