Етрурија — разлика између измена
± 2 категорије (HotCat |
м Bot: Adding {{Commonscat|Etruscan art}} |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
*[[Волчи]] (''Velch'') |
*[[Волчи]] (''Velch'') |
||
*[[Ветулонија]] (''Vetluna'') |
*[[Ветулонија]] (''Vetluna'') |
||
{{Commonscat|Etruscan art}} |
|||
[[Категорија:Античке цивилизације]] |
[[Категорија:Античке цивилизације]] |
Верзија на датум 26. март 2011. у 14:02
Етрурија (у грчким и латинским изворима називана је Tyrrhenia) је била област у централној Италији на простору данашње Тоскане, делимично Лација, Емилије-Ромање и Умбрије. Доста о локацијама етрурских насеља налазимо у есејима Д. Х. Лоренса.
Народ старе Етрурије се називао Етрурцима и њихова се цивилизација базирала на градовима-државама који су створени у VIII веку п. н. е. и који су постали веома снажни у наредна два века. Етрурци су били доминантна култура у Италији до 650 год. п. н. е. и имали су утицаја не само на суседе као што је био Лацијум већ и шире. Трговина тада цвета чак и са Египтом о чему сведоче многи предмети нађени у етрурским гробницама.
Рим је нарочито био под утицајем Етрураца у коме влада низ етрурских краљева до 509. п. н. е. када је последњи етрурски краљ Луције Тарквиније Охоли био збачен са трона и када је основана Римска република. Најјачи утицај етрурске културе на Рим присутан је био у архитектури и ритуалима, као што је нпр. тријумф. Под етрурским краљевима били су изграђени Капитол, Клоака Максима (градска канализација) и Вија Сакра (један од путева). Такође у римском парламенту, Сенату, од 300 посланика (сенатора) 100 је било из редова етрурског племена.
Етрурци су такође заслужни за приближавање грчке културе Римљанима, укључујући 12 богова са Олимпа, гајење маслина и винове лозе, алфабет и архитектуру (лук, канализација, одводни системи су били увезени из Етрурије).
Класично име Етрурија је оживљено почетком XIX века када је то име дато Тоскани (краљевина Етрурија 1801-1807) под Наполеоном.
Градови
- Арецо (Arretium)
- Каере (Caisra)
- Клузиј (Clevsin)
- Кортона (Curtun)
- Волтера (Felathri)
- Популонија (Fufluna,лат. Populonium)
- Перузија
- Терачина (Tarchuna)
- Тарквинија(Tarquinii)
- Веји
- Волчи (Velch)
- Ветулонија (Vetluna)