Милун Маровић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 20: Ред 20:
| године =
| године =
| клубови = [[КК Раднички Београд]]
| клубови = [[КК Раднички Београд]]
| рептим = {{рпк|Југославија}}
| рептим = {{рпк|Југославија}} (96 утакмица)
| тренерске_године =
| тренерске_године =
| тренерски_клубови =
| тренерски_клубови =
Ред 38: Ред 38:
=== Кошарка ===
=== Кошарка ===


Као кошаркаш је, током читаве каријере, играо у београдском Радничком. Био је члан генерације која је освојила титулу првака Југославије и два национална купа. За репрезентацију је одиграо 96 утакмица. Освојио је златну медаљу на [[Европско првенство у кошарци 1973.|Европском првенству]] у [[Барселона|Барселони]], 1973. године, и сребрну медаљу на [[Светско првенство у кошарци 1974.|Светском првенству]] у [[Порторико|Порторику]] 1974. године. Био је председник [[Кошаркашки савез Београда|Кошаркашког савеза Београда]] и члан Председништва [[Кошаркашки савез СРЈ|Кошаркашког савеза СР Југославије]]. За спортску активност награђен је Октобарском наградом Београда, Мајском наградом Србије, Орденом Немање трећег реда.
Као кошаркаш је, током читаве каријере, играо у београдском Радничком. Био је члан генерације која је освојила титулу [[Прва лига Југославије у кошарци|првака Југославије]] и [[Куп Југославије у кошарци|национални куп]]. За репрезентацију је одиграо 96 утакмица. Освојио је златну медаљу на [[Европско првенство у кошарци 1973.|Европском првенству]] у [[Барселона|Барселони]], 1973. године, и сребрну медаљу на [[Светско првенство у кошарци 1974.|Светском првенству]] у [[Порторико|Порторику]] 1974. године. Био је председник [[Кошаркашки савез Београда|Кошаркашког савеза Београда]] и члан Председништва [[Кошаркашки савез Србије|Кошаркашког савеза СР Југославије]]. За спортску активност награђен је Октобарском наградом Београда, Мајском наградом Србије, Орденом Немање трећег реда.


Преминуо је [[19. октобар|19. октобра]] [[2009]]. године у саобраћајној несрећи у [[Либија|Либији]]. Сахрањен је у Алеји великана на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.
Преминуо је [[19. октобар|19. октобра]] [[2009]]. године у саобраћајној несрећи у [[Либија|Либији]]. Сахрањен је у Алеји великана на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.

Верзија на датум 20. април 2012. у 00:26

Милун Маровић
Лични подаци
Датум рођења 15. септембар 1947.
Место рођења Чачак, ФНРЈ
Датум смрти 19. октобар 2009.
Сениорска каријера
Године Клуб
КК Раднички Београд
Репрезентативна каријера
 Југославија (96 утакмица)

Милун Маровић (Чачак, 15. септембар 1947Либија, 19. октобар 2009) је био геолог, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, и некадашњи репрезентативац СФРЈ у кошарци.

Био је председник Савета Института за регионалну геологију и палеонтологију, управник Завода истог института и шеф катедре за динамичку геологију.

Каријера

Геологија

Геологију је студирао на Рударско-геолошком факултету у Београду, где је дипломирао 1970. године, на смеру за регионалну геологију Геолошког одсека факултета. Магистрирао је 1976. године на смеру за геолошко картирање, а докторирао 1981. године, са темом из области тектонике. За асистента приправника је први пут изабран 1975. године. Прошао је кроз сва наставна звања, а за редовног професора изабран је 1993. године. У богатој и успешној наставничкој каријери предавао је, на основним и последипломским студијама: тектонику, неотектонику, геологију Југославије, геологију Србије, геологију Балканског полуострва.

Маровићева научна и стручна активност била је усмерена на решавање проблема из неотектонике, сеизмотектонике, структурне геологије и регионалне геологије. Објавио је више од 120 научних радова, шест монографија домаћег и једну монографију међународног значаја. Био је добитник награде за развој регионалне геологије „Јован Жујовић“.

Кошарка

Као кошаркаш је, током читаве каријере, играо у београдском Радничком. Био је члан генерације која је освојила титулу првака Југославије и национални куп. За репрезентацију је одиграо 96 утакмица. Освојио је златну медаљу на Европском првенству у Барселони, 1973. године, и сребрну медаљу на Светском првенству у Порторику 1974. године. Био је председник Кошаркашког савеза Београда и члан Председништва Кошаркашког савеза СР Југославије. За спортску активност награђен је Октобарском наградом Београда, Мајском наградом Србије, Орденом Немање трећег реда.

Преминуо је 19. октобра 2009. године у саобраћајној несрећи у Либији. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

Спољашње везе