Сунчева радијација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Исправио брзину светлости(била је нетачна) |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:The sun1.jpg|мини|180п|десно|[[Сунце]]]] |
[[Слика:The sun1.jpg|мини|180п|десно|[[Сунце]]]] |
||
'''Сунчева радијација''' (ткђ. и ''сунчево зрачење'', ''соларна радијација'', ''соларно зрачење'') је један од главних [[климатски елементи|климатских елемената]] и представља [[електромагнетизам|електомагнетно]] и корпускуларно зрачење [[Сунце|Сунца]]. Електромагнетна радијација се простире брзином од 300.000 |
'''Сунчева радијација''' (ткђ. и ''сунчево зрачење'', ''соларна радијација'', ''соларно зрачење'') је један од главних [[климатски елементи|климатских елемената]] и представља [[електромагнетизам|електомагнетно]] и корпускуларно зрачење [[Сунце|Сунца]]. Електромагнетна радијација се простире брзином од 300.000 километара у секунди и око 48% те енергије отпада на видљиви део [[спектар|спектра]], 45% на инфрацрвене зраке, а 7% на [[ултравиолетно зрачење]]. Корпускуларна радијација се састоји од [[протон]]а чије брзине кретања достижу 300 до 1500 км/ч, а упија их [[Земља|Земљина]] [[магнетосфера]]. |
||
Соларно зрачење је јединствен извор [[енергија|енергије]] која је потребна за [[егзогени процеси|егзогене процесе]] који се одвијају на Земљиној површини и у самој [[атмосфера|атмосфери]]. Укупно говорећи, соларна радијација је преношење енергије са Сунца ка свим странама у [[свемир]]ском пространству. |
Соларно зрачење је јединствен извор [[енергија|енергије]] која је потребна за [[егзогени процеси|егзогене процесе]] који се одвијају на Земљиној површини и у самој [[атмосфера|атмосфери]]. Укупно говорећи, соларна радијација је преношење енергије са Сунца ка свим странама у [[свемир]]ском пространству. |
Верзија на датум 25. мај 2012. у 18:07
Сунчева радијација (ткђ. и сунчево зрачење, соларна радијација, соларно зрачење) је један од главних климатских елемената и представља електомагнетно и корпускуларно зрачење Сунца. Електромагнетна радијација се простире брзином од 300.000 километара у секунди и око 48% те енергије отпада на видљиви део спектра, 45% на инфрацрвене зраке, а 7% на ултравиолетно зрачење. Корпускуларна радијација се састоји од протона чије брзине кретања достижу 300 до 1500 км/ч, а упија их Земљина магнетосфера.
Соларно зрачење је јединствен извор енергије која је потребна за егзогене процесе који се одвијају на Земљиној површини и у самој атмосфери. Укупно говорећи, соларна радијација је преношење енергије са Сунца ка свим странама у свемирском пространству.
Види још
Литература
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.
- Дуцић, Владан и Анђелковић, Горан (2007): Климатологија - практикум, Географски факултет, Београд.