Центуријска скупштина

Центуријска скупштина (лат. Comitia centuriata‎) у старом Риму је била сазивана од стране бивших магистрата (конзули, диктатори, претори). Сакупљале су се по центуријама - војним и економским разредима под пуном ратном опремом у бојном реду и сазиване су изван градских зидина. Свака центурија је носила један глас, одлука им је била lex тј. закон који је ступао на снагу тек након што га одобри сенат. После издавања Хортезијевог закона из 287. п. н. е, одлуке плебса по трибунским скупштинама су изједначене са центуријанским. Законодавна делатност прелази на трибутске скупштине и оне су изабрале прве конзуле. По Сервијевом уређењу пресудан значај у тим скупштинама имали су грађани са високим имовинским цензусом.

Види још

• Римске скупштине