Дуж — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 27: Ред 27:


== Дужина дужи ==
== Дужина дужи ==
У еуклидским просторима, дужина дужи је растојање између тачака -{A}- и -{B}-:
Дужина дужи је растојање између тачака -{A}- и -{B}-. У еуклидским просторима се одређује на следећи начин:


<math>d \left ( \overline{AB} \right ) = ||\overrightarrow{AB}|| = \sqrt{{\sum_{k=1}^n { \left ( B_i - A_i \right )^2 }}}</math>
<math>d \left ( \overline{AB} \right ) = ||\overrightarrow{AB}|| = \sqrt{{\sum_{k=1}^n { \left ( B_i - A_i \right )^2 }}}</math>

Верзија на датум 5. новембар 2006. у 10:44

Дуж се може дефинисати као непрекидни део једне праве који се налази између две њене различите тачке. Такође може се и посматрати као пресек две полуправе, које припадају истој правој, који није полуправа.

У принципу, сама дуж је једнозначно одређена са:

  • Две тачке, које престављају њене крајеве.
  • Једном тачком, и вектором са коефицијентом који одређују другу тачку дужи

Дуж коју чине тачке A и B се обележава са и идентична је дужи .

Пример

Рецимо да је дата дуж . Потребно је дати релацију која описује све њене тачке. Узмимо тачку A за референцу. Тада ће тачка B моћи бити изражена преко ње на следећи начин:

Ако нам је жеља да на исти начин изразимо тачку A, релација ће изгледати овако:

Све тачке између A и B, укључујући и њих саме ће бити одређене следећом релацијом:

Ако постоји потреба да буде употребљен јединични вектор, запис ће изгледати овако:

Тиме је одређена и дуж.

Дужина дужи

Дужина дужи је растојање између тачака A и B. У еуклидским просторима се одређује на следећи начин:

Конкретно у дводимензионом простору, где су и :

Конкретно у тродимензионом простору, где су и :