Додекафонија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато fa:موسیقی دوازده‌نغمه‌ای
м Бот: Селим 31 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q221686
Ред 15: Ред 15:


[[Категорија:Музички појмови]]
[[Категорија:Музички појмови]]

[[bg:Додекафония]]
[[ca:Dodecafonisme]]
[[cs:Dodekafonie]]
[[da:Tolvtonemusik]]
[[de:Zwölftontechnik]]
[[et:Dodekafoonia]]
[[el:Δωδεκαφθογγισμός]]
[[en:Twelve-tone technique]]
[[es:Dodecafonismo]]
[[eo:Dekdutonismo]]
[[eu:Dodekafonismo]]
[[fa:موسیقی دوازده‌نغمه‌ای]]
[[fr:Dodécaphonisme]]
[[gl:Dodecafonismo]]
[[he:שיטת שנים-עשר הטונים]]
[[hr:Dodekafonija]]
[[it:Dodecafonia]]
[[ja:十二音技法]]
[[ko:12음주의]]
[[hu:Dodekafónia]]
[[nl:Dodecafonie]]
[[no:Tolvtonemusikk]]
[[pl:Dodekafonia]]
[[pt:Dodecafonismo]]
[[ro:Dodecafonism]]
[[ru:Додекафония]]
[[sk:Dodekafonická hudba]]
[[fi:Kaksitoistasäveljärjestelmä]]
[[sv:Tolvtonsmusik]]
[[uk:Додекафонія]]
[[zh:十二音技法]]

Верзија на датум 8. април 2013. у 16:44

Додекафонија (од гр. δόδεκα дванаест), дванаесттонска музика, композициони поступак који се, по класичној Шенберговој (Arnold Schönberg) дефиницији,

састоји у сталној и искључивој употреби низа састављеног од дванаест различитих тонова.

Овај постпуак је први пут дословно примењен у Шенберговом оп. 23, Пет клавирских композиција, насталих у периоду од 1921. до 1923. године. Дванаесттонска техника се не везује на законе тоналитета и тиме условљене системе мола и дура, тако да се код једне додекафоне композиције не може говорити о одређеном тоналитету.

Додекафона композиција се заснива на једном низу (серији) по избору композитора распоређених дванаест тонова хроматске лествице. Ови су тонови међусобно равноправни, и не може бити речи ни о каквом тоналном центру, као што је случај са тоналном музиком. Као пример, навешћемо два додекафона низа из Шенбергових дела:

пример 1. пример 2.

Током протеклих деценија, класична додекафонија је еволуирала у такозвану серијалну музику. Поред Шенберга, за чије се име додекафонија најчешће везује, најмаркантнији представници овог правца су Албан Берг (Alban Berg) и Антон Веберн (Anton Webern), у чијем је случају дошао до изражаја такозвани поентилизам.

према Музички лексикон Илија Врсајков