Привидна звездана величина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
лог уместо лг
Нема описа измене
Ред 9: Ред 9:
Како се звезде налазе на различитим удаљеностима од [[Земља|Земље]], привидна звездана величина нам није од користи при поређењу укупног интезитета сјаја неке две звезде уколико се налазе на различитим удаљеностима, што је најчешћи случај. Због тога се уводи [[апсолутна звездана величина]] (М). Веза између апсолутне и привидне звездане величине дата је формулом:
Како се звезде налазе на различитим удаљеностима од [[Земља|Земље]], привидна звездана величина нам није од користи при поређењу укупног интезитета сјаја неке две звезде уколико се налазе на различитим удаљеностима, што је најчешћи случај. Због тога се уводи [[апсолутна звездана величина]] (М). Веза између апсолутне и привидне звездане величине дата је формулом:


<math>M=m+5-5*\lоg (r)</math>
<math>M=m+5-5*\log (r)</math>


где је r удаљеност тела од Земље изражена у [[Парсек|парсецима]]. Дата формула се може представити и као:
где је r удаљеност тела од Земље изражена у [[Парсек|парсецима]], а log [[логаритам]] за основу 10. Дата формула се може представити и као:


<math>M=m+5+5*\lоg (\pi)</math>
<math>M=m+5+5*\log (\pi)</math>


где је <math>\pi</math> [[годишња паралакса]] звезде изражена у [[Угловна секунда|угловним секундама]]. При томе користимо једнакост:
где је <math>\pi</math> [[годишња паралакса]] звезде изражена у [[Угловна секунда|угловним секундама]]. При томе користимо једнакост:

Верзија на датум 14. април 2007. у 20:20

Привидна звездана величина (магнитуда (латински: magnitudo), m) одређује привидну јачину сјаја неког небеског тела. Хипарх је, у 2. веку пре нове ере, звезде видљиве голим оком разврстао у шест категорија и тиме именовао шест привидних величина, а то је урадио тако да су најсјајније звезде биле звезде прве звездане величине, а оне најслабијег сјаја - шесте. Појавом примене телескопа и ради увођења прецизности данас звездана величина неког небеског објекта може бити и децималан број и негативна. Сјај звезде често се изражава у звезданим величинама у облику 1m.4.

Субјективни осећај надражаја

Привидна звездана величина не представља објективну величину сјаја неке звезде, већ јачину осећаја надражаја детектора као што је око. Веза између субјективне привидне величине звезде и објективне физичке величине - осветљености (Е) дата је Погсоновим законом.

Веза са апсолутном звезданом величином

Како се звезде налазе на различитим удаљеностима од Земље, привидна звездана величина нам није од користи при поређењу укупног интезитета сјаја неке две звезде уколико се налазе на различитим удаљеностима, што је најчешћи случај. Због тога се уводи апсолутна звездана величина (М). Веза између апсолутне и привидне звездане величине дата је формулом:

где је r удаљеност тела од Земље изражена у парсецима, а log логаритам за основу 10. Дата формула се може представити и као:

где је годишња паралакса звезде изражена у угловним секундама. При томе користимо једнакост:

Привидне величине неких небеских тела

Привидна звездана величина Сунца износи -26.m6, пуног Месеца -12m.6, а звезде Сиријус -1m.4.

Види још