Телескоп

Телескоп пречника 50cm опсерваторијума у Ници.

Телескоп (грчки: теле = далеко, скопеин = гледати, τηλεσκόπος - телескопос) је инструмент који омогућава посматрање удаљених објеката у целом спектру електромагнетног зрачења тако да ствара повећану слику или појачани сигнал посматраног извора који се проучава., и као такав, има две функције:

• да сакупи што већу количину електромагнетног зрачења како би обухватио што већи број тачака (детаља) посматраног објекта и
• да својом раздвојном моћи, што више раздвоји слике или сигнале блиских тачака посматраних објеката.

Обе функције су у сврху објективизације посматраног(што тачније приказивање реалности).

За детектор телескопа се најпре користило само око, међутим са појавом фотографске емулзије, развијали су се и начини за детекцију. Данас се већином користе CCD камере као и сложени компјутеризовани електронски пријемници.

Подела телескопа према месту постављања

• Статички (фиксиран за планету земљу)
• Мобилни (у међупланетарном простору)

Врсте телескопа према медију који ствара слику објекта

У зависности од таласних дужина електромагнетног зрачења, телескопи се деле на:

• радио телескопи
• инфрацрвени телескопи
• оптички телескопи
• телескопи са х зрачењем
• телескопи са гама зрачењем
• неутрино телескопи

Литература

• Муминовић М. Астрономија, Сарајево, 1985.
• Муминовић М. Практична астрономија, Сарајево, 1990.
• Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд, 2005.
• Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, треће издање, Београд, 1978.