Телескоп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Телескоп пречника 50cm опсерваторијума у Ници.

Телескоп (грчки: теле = далеко, скопеин = гледати, τηλεσκόπος - телескопос) је инструмент који омогућава посматрање удаљених објеката у целом спектру електромагнетног зрачења тако да ствара повећану слику или појачани сигнал проматраног извора који се проучава.[1][2], и као такав, има две функције:

  • да сакупи што већу количину електромагнетног зрачења како би обухватио што већи број тачака (детаља) посматраног објекта и
  • да својом раздвојном моћи, што више раздвоји слике или сигнале блиских тачака посматраних објеката.

Обе функције су у сврху објективизације посматраног(што тачније приказивање реалности).

За детектор телескопа се најпре користило само око, међутим са појавом фотографске емулзије, развијали су се и начини за детекцију. Данас се већином користе CCD камере као и сложени компјутеризовани електронски пријемници.

Подела телескопа према месту постављања[уреди]

  • Статички (фиксиран за планету земљу)
  • Мобилни (у међупланетарном простору)

Врсте телескопа према медију који ствара слику објекта[уреди]

У зависности од таласних дужина електромагнетног зрачења, телескопи се деле на[3]:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Муминовић М. Астрономија, Сарајево, 1985.
  2. Hoyle F. Astronomy, London, 1962.
  3. Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Београд, 191959.

Литература[уреди]

  • Муминовић М. Астрономија, Сарајево, 1985.
  • Муминовић М. Практична астрономија, Сарајево, 1990.
  • Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд, 2005.
  • Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, треће издање, Београд, 1978.


Спољашње везе[уреди]