Вокатив — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 9. јун 2014. у 19:44

Вокатив је пети падеж у српском језику, једини независан поред номинатива. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја зарезом, а у говору краћом паузом. На пример:

Ана, врати се.

Како сте, госпођо?

Јесен стиже, дуњо моја.

Код појединих именица мушког рода у вокативу неки гласови се мењају:

човек-човече, Предраг-Предраже

стриц-стриче, Кнез-Кнеже, читалац-читаоче

Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и номинативу множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу:

момак-момци, викинг-викинзи.

Вокатив је, као и номинатив, падеж уз који не могу стајати предлози. Именице у вокативу немају посебну службу у реченици. Одговара на узвике хеј!, ој итд.

Литература

Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 86-17-02288-4

Овај чланак везан за језик је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 Код појединих именица мушког рода у вокативу неки гласови се мењају:
-:чове'''к'''-чове'''ч'''е, предра'''г'''-предра'''ж'''е
+:чове'''к'''-чове'''ч'''е, Предра'''г'''-Предра'''ж'''е
-:стри'''ц'''-стри'''ч'''е, кне'''з'''-кне'''ж'''е, чита'''л'''а'''ц'''-чита'''оч'''е
+:стри'''ц'''-стри'''ч'''е, Кне'''з'''-Кне'''ж'''е, чита'''л'''а'''ц'''-чита'''оч'''е
 Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и номинативу множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу: