Радомир Смиљанић и Лету штуке: Разлика између страница

С Википедије, слободне енциклопедије
(разлике између страница)
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
 
Нема описа измене
 
Ред 1: Ред 1:
'''Лету Штуке''' је [[Сарајево|сарајевска]] [[поп-рок]] група настала [[1986]]. године.<ref name="letuletu1">{{cite web|title=Letu Štuke|url=https://www.metropolismusic.rs/izdanja/brojevi-racuna-letu-stuke.1171.html|website=metropolismusic.rs|accessdate=26. 7. 2019}}</ref>
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Инфокутија Књижевник
| име = Радомир Смиљанић
| боја = #Б0Ц4ДЕ
| слика =
| опис_слике =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1934|4|20}}
| место_рођења = [[Јагодина]]
| држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}}
| датум_смрти = {{датум смрти|2019|7|19|1934|4|20|год=да}}
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = {{застава|Србија}}
| школа = [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]]
| награде = Награда Arnsberg 1973. и 1975.; Награда за животно дело Удружења књижевника Србије, Награда за животно дело ''Достојевски'', Свеславенског књижевног друштва; Пупинова награда.
| супружник = Љиљана Смиљанић, професор енглеској језика и писац
| држављанство = {{застава|Србија}}
| утицао =[[Милорад Павић]], [[Давид Албахари]]
| утицали =[[Мигел де Сервантес]], [[Радоје Домановић]], [[Михаил Шолохов]], [[Славомир Мрожек]]
| период = 1964—
| дела = ''[[Неко је оклеветао Хегела]]''<br />''[[Карађорђе, вожд сербски]]''<br />''[[Витешки краљ Ујединитељ]]''<br />''[[Стање природног нереда]]''<br />''[[Петер Хандке, немачко-српска рапсодија]]''<br />''[[Post scriptum: Target]]''<br />''[[Пад нацизма]]''
| потпис =
}}


Име Лету штуке је настало од једног старог партизанског филма због разних превијања, одлаака у војску и ратних збивања.<ref name="letu328">{{cite web|title=Nešto se u BiH valja iza brda što je važnije od izbora o kojima svi sada pričaju, čudno je da nitko ne reagira|url=https://www.jutarnji.hr/spektakli/domace-zvijezde/ispovijest-frontmena-benda-letu-stuke-nesto-se-u-bih-valja-iza-brda-sto-je-vaznije-od-izbora-o-kojima-svi-sada-pricaju-cudno-je-da-nitko-ne-reagira/7984508/|website=jutarnji.hr|date=26. 10. 2018}}</ref>
'''Радомир Смиљанић''' ([[Јагодина]], [[20. април]] [[1934]] — [[Београд]], [[19. јул]] [[2019]])<ref>{{cite web|url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/preminuo-radomir-smiljanic/erfnptw|title=Preminuo Radomir Smiljanić|work=blic.rs|date=19. 7. 2019|accessdate=20. 7. 2019}}</ref> био је [[Србија|српски]] писац, [[публициста]] и [[преводилац]]. Смиљанић припада међу најпревођеније српске књижевнике и сврстава се међу 20 најзначајнијих српских писаца двадесетог века који се огледао у свим жанровима књижевности, од приповетке, сатире до [[роман]]а и од драмских дела и писања сценарија за телевизију и филм до поезије за децу и одрасле и сатиричних афоризама.


Групу је оформила група од четири средњошколца. Након првих снимака које су направили, бенд се разишао, па је затим избио [[рат]] на просторима бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Фронтмен овог састава [[Дино Шаран]] након рата се вратио из [[Загреб]]а у [[Сарајево]] и планирао је да оформи стари састав поново, у чему делимично и успео, мада не са целом старом поставом.<ref name="letu328"/>
== Биографија ==


У међувремену Дино је отишао у [[Париз]] и почео сарадњу [[Дарко Рундек|Дарком Рундеком]], Ђанијем Перваном и [[Карго Оркестар|Карго Оркестром]], са којима је реализовао сингл ''Сунце''. [[2005]]. су почели рад на свом албуму првенцу, који су самоназвали ''Лету Штуке''. По изласку албума издвајају се песме: ''Минимализам'', ''Мјесто за двоје'', ''Тепсија''...
Радомир Смиљанић је рођен 1934. године у Јагодини, у породици Угљеше (професора музике и композитора) и Данице Смиљанић.<ref name="radomir1">{{cite web|title=Biografija Radomir Smiljanić|url=https://www.smiljanic-pisac.com/biografija/|website=smiljanic-pisac.com|accessdate=20. 7. 2019}}</ref> За време рата је његов отац Угљеша, као патриота, заједно са многима изгубио живот у злогласном [[Логор Јасеновац|логору Јасеновац]], (истовремено је заплењено и уништено и његово музичко дело: кантате, сонате, песме за соло глас и инструмент).<ref name="radomir1"/>


Године 2008. су издали албум ''Протеини и угљикоидрати''.Прије тог албума су избацили сингл ''Teсла''.<ref name="stuke38">{{cite web|title=Letu Štuke ‎– Proteini I Ugljikohidrati|url=https://www.discogs.com/Letu-%C5%A0tuke-Proteini-I-Ugljikohidrati/master/424864|website=[[Дискогс]]|accessdate=26. 7. 2019}}</ref><ref name="stukej38">{{cite web|title=Letu Štuke ‎– Tesla|url=https://www.discogs.com/composition/adeb6695-1f9e-4f71-87ae-b44b795971e6-Tesla|website=[[Дискогс]]|accessdate=26. 7. 2019}}</ref> У марту 2011. године иду на мини турнеју по [[Скандинавија|Скандинавији]].
Смиљанић од девете године живи у Београду, где је завршио Филозофски факултет, Одсек за немачки језик и књижевност.<ref>{{cite book|last=Смиљанић|first=Радомир|title=Витешки Краљ Ујединитељ|publisher=Београд : Altera Books, 2014.|isbn=978-86-89937-08-4|pages=151-156}}</ref> Студирао је и музику. После студија Р. Смиљанић је постављен за стручног сарадника у [[Институт друштвених наука у Београду|Институту друштвених наука]] где је изазвао пажњу својим истраживањем о читаности књига у Југославији. Затим је постао уредник за питања културе, преводилац и спикер у емисијама на немачком језику (Радио Београд 1965-69. г). После је прешао у статус слободног уметника, уз интезивно бављење књижевним радом и културним ангажманом, радио је као симултани и консекутивни преводилац за немачки језик на важним скуповима у земљи и иностранству, све до [[1981]]. када је обољео од [[Muastenie gravis]] и добио инвалидску пензију.


Албум ''Топла вода'' објавили су 2018. године.<ref name="stukejјј38">{{cite web|title=Letu Štuke ‎– Topla voda|url=https://www.discogs.com/Letu-%C5%A0tuke-Topla-Voda/release/12961252|website=[[Дискогс]]|accessdate=26. 7. 2019}}</ref> На албуму се налази 9 композиција које преплићу друштвено ангажоване теме с оном љубавнима која носе нова искуства што придоноси његовој разноликости у звучној комбинацији аналогије и електронике.<ref>{{Cite web|url=https://balkanrock.com/vesti/vesti-iz-regiona/letu-stuke-imaju-novi-album/|title=Letu štuke imaju novi album|last=Nešković|first=Nemanja|date=2018-11-28|website=Balkanrock.com|language=en-US|access-date=2019-07-25}}</ref>
Као књижевник појавио се [[1964]]. године књигом приповедака „Алкарски дан” (Нолит).<ref name="radomir5">{{cite web|title=Istaknuti srpski pisac: Preminuo Radomir Smiljanić|url=https://www.republika.rs/zabava/kultura/146412/istaknuti-srpski-pisac-preminuo-radomir-smiljanic|website=republika.rs|date=20. 7. 2019}}</ref> Ова проза је дочекана са неподељеним одушевљењем критике, а [[Драган М. Јеремић]] пише у [[„Борба”|„Борби”]]: “Радомир Смиљанић је већ овом својом првом књигом доспео, уз [[Миодраг Булатовић|Миодрага Булатовића]] , [[Мирко Ковач|Мирка Ковача]], и [[Данило Киш|Данила Киша]] у сам врх младих српских приповедача.”


== Спољашње везе ==
Следи роман “Мартинов излазак” [[1965]]. који добија и награду недељника “Телеграм” као “најбољи модерни роман године у Југославији”. Смиљанићев роман “Војников пут” [[1967]]. истакнут је у анкети [[„Књижевне новине”|„Књижевних новина”]] као једно од најбољих дела те године. У издању [[„Просвета”|„Просвете”]], [[1969]]. излази роман „Мирно доба” (академик [[Предраг Палавестра]] у својој историји књижевности истиче Смиљанића као “оснивача књижевног правца –„неутрална темпоралност” („Послератна српска књижевност”, Просвета, [[1972]]. pp. 306-307).
* [https://web.archive.org/web/20070312024135/http://www.dopmagazin.com/file.asp?area=1&pd=20051211_215804&print=print Рецензија албума]

* [http://www.svastara.com/muzika/?izvodjac=788 Сви текстови пјесама]
Три романа – (трилогија), у издању „Просвете” (1971 -75.), (као и код других наших и иностраних издавача) -“Неко је оклеветао Хегела”, “У Андима Хегелово тело” и “Бекство на Хелголанд”- били су поздрављени као догађај у нашој и страној књижевној јавности. Академик [[Никола Милошевић]], [[Павле Зорић]], др [[Зоран Глушчевић]], затим угледни инострани критичари, као Петер Јокостра, Витолд Вирпса, Ларс Фреи, уврстили су ову трилогију романа у значајна дела књижевности у 20. веку. Никола Милошевић у својој студији (“Хегел Милирадовић и његови апостоли”) пише: ”Радомир Смиљанић је отворио неке нове видике у нашој и европској књижевности.” За трећи роман трилогије “ У Андима Хегелово тело” он је утврдио да је то “наш најбољи сатирични роман.” [[Игор Мандић]] истиче да су романи Смиљанићеве трилогије “нешто потпуно самородно код нас и у свијету” („VUS”, Загреб).

Са трилогијом ових романа Смиљанић је два пута био у најужем избору за [[НИН-ова награда|НИН-ову]] и Горанову награду.

У издању Просвете, Београд [[1982]]. године излашла су [[„Одабрана дела Радомира Смиљанића”]] (у његовој генерацији то су остварили још Данило Киш, [[Борислав Пекић]] и Мирко Ковач) а обухватила су следећа дела: „Неко је оклеветао Хегела”, „У Андима Хегелово тело” и „Бекство на Хелголанд” , „Љубавне исповести Софије Маловразић”, „Михаилов повратак Марији” и „Како уништити Београд”.

„Пожар на тргу Маркса и Енгелса”, Нова књига, [[1989]]., предвидео је расуло [[СФР Југославија|Југославије]] и суноврат једног система (“снажна критика доктринарног тоталитаризма” - др Зоран Глушчевић).

Роман „Стање природног нереда” ([[1991]]., „Дечје новине”), по мишљењу Растка Закића: ”Читајући узбудљиве и дубоко мисаоне странице овог ангажованог, смелог и необичног литерарног пројекта, читалац се придружује разматрањима о краху епохе, али и неугаслој нади и вери у једно боље сутра које се пробија кроз кошмар природног нереда.”

О роману „Бенџамин, наговештаји могућег живота”, ([[2001]]. Скц [[Крагујевац]], „Теовид” Бгд), Драгољуб Стојадиновић је писао да је Смиљанић зачетник „нове фантастике” код нас и у свету, много пре [[Милорад Павић|Милорада Павића]] и [[Давид Албахари|Давида Албахарија]].

Године [[2002]]. излашло је изузетно запажено дело „Реч завештања” („Народна књига”, Београд) које је допунило трилогију о Хегелу Милирадовићу и за које је Смиљанић добио [[Награда за животно дело Удружења књижевника Србије|Награду за животно дело Удружења књижевника Србије]], део образложења академика [[Драгољуб Недељковић|Драгољуба Недељковића]] гласи: ”Бриљантан стилист, Смиљанић нас својим делом кроз вратоломије и сензације језика, говора, мишљења и чудесних ситуација и слика, кроз необичну атмосферу, води у свет који тек што нисмо заборавили”.

Углед Радомира Смиљанића у иностранству потврђује се године [[2001]]. када је чувена [[Бања Баден из Швајцарске|бања Баден]] из [[Швајцарска|Швајцарске]], поручила да Смиљанић напише роман чија се радња догађа у овом познатом лечилишту. Тако је настало дело писано на немачком језику, „Ein Bad fur das Gluck” („Место за срећу”).

Смиљанићеви историјски романи : [[Радомир Смиљанић: „Карађорђе, вожд сербски”|„Карађорђе, вожд сербски”]] и [[Радомир Смиљанић: „Витешки краљ ујединитељ”|„Витешки краљ ујединитељ”]] и данас су бестселер.

Смиљанићеви романи о великанима српске културе: „Позориште Београд” (о Иви Андрићу); „Борин повратак у Врање” (о [[Борисав Станковић|Бори Станковићу]]) и [[Михајло Пупин|„Михајло Пупин, Србин за цео свет”]].

По оцени неких угледних критичара Смиљанић је најизразитији стваралац српског политичког романа и ту спадају следећа дела: [[Петер Хандке|„Петер Хандеке, немачко-српска рапсодија”]], „Колекционар”, „Post scriptum: Target”; „Реч завештања” и посебан novum, роман-полемика „Пад нацизма”, (сучељавање са ставовима [[Гинтер Грас|Гинтера Граса]]).

„Пас без завичаја” је једина Смиљанићева књига у сатиричним стиховима.<ref name="смиљанић48">{{cite web|title=Preminuo pisac i prevodilac Radomir Smiljanić|url=https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/knjige-stripovi/3084215-preminuo-pisac-i-prevodilac-radomir-smiljanic|website=telegraf.rs|date=20. 7. 2019}}</ref>

Радомир Смиљанић и [[Милован Витезовић]] објавили су јединствену „Антологију савремене југословенске приче и песме за децу и младе” у четири тома издвач „”Запис и „Интер - литерарарна заједница”, [[1984]]. Овај драгоцени избор књижевних остварења је и данас у употреби.

Са успехом су играна следећа драмска дела Радомира Смиљанића: „Исидоре, где си?” у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту у Београду]], „Убиство у кафани Дарданели”, ''Народно позориште Београд, „Случај шампиона”, [[Београдско драмско позориште]] ( Стеријина награда за главни лик), „Исповести Софије Маловразић” (Награда на [[Фестивал Монодраме|Фестивалу Монодраме]]).

== Библиографија Радомира Смиљанића ==

=== Књиге ===
* ''Алкарски дан'', (књига прича, Нолит, Београд, 1964.)
* ''Пас без завичаја'', (књига за целу породицу, Београд, 1987.)
* ''Срби, Немци и Хрвати'', (књига о политичким темама, Дечије новине, Горњи Милановац, 1991.)
* ''Срби и свет'', (књига о политичким темама, Београд)
* ''Петер Хандке, немачко-српска рапсодија'', (Нова Европа, Београд, 1996.)

=== Романи ===
* ''Мартинов излазак'' (роман, Отокар Кершовани, Ријека, 1965.)
* "Неко је оклеветао Хегела" (сатирични роман, Београд, [[1965]], 1973. 1980. 1986. распродат у 50 000 примерака)
* ''Verleumdet Hegel nicht'', (роман, 1973. 1975.)
* ''У Андима Хегелово тело'' (сатирични роман, Београд, [[1965]], 1975, 1977. .)
* ''Војников пут'' (роман, Београд, 1966.)
* ''Мирно доба'' (роман, Просвета, Београд, 1969.)
* ''Бекство на Хелголанд'' (роман, Београд, 1977.)
* ''Љубавне исповести Софије Маловразић'' (роман, Београд, 1978.)
* ''Hegels flucht nach Helgoland'', (роман, Штутгарт, 1979.)
* ''Убиство у кафани Дарданели'' (роман, Загреб, 1980.)
* ''Љубавни случај шампиона'' (роман, Горњи Милановац, 1980.)
* ''Михаелов повратак Марији'' (роман, Београд, 1982.)
* ''Како уништити Београд'' (роман, Београд, 1982.)
* ''Лепа Лена'' (роман, Београд, 1984.)
* ''Der Untergang von Paris'', (роман, Дорстен, 1984.)
* ''Убиство на Дедињу'', (ромам, Београд, 1986.)
* ''Карађорђе, вожд српски'' (историјски роман, Београд, 1988., бестселер)
* ''Ein Bad für das Glück'', (роман,)
* ''Стање природног нереда'', (постмодерни роман-антологија, Београд, 1991.)
* ''Витешки краљ Ујединитељ'', (историјски роман, Београд, 1993., бестселер)
* ''Позориште Београд'', (историјски роман, Београд, 1997.)
* ''Post scriptum: Target'', (роман-трактат, Београд, 1999.)
* ''Пожар на Тргу Маркса и Енгелса'', (роман, 1989.)
* ''Луди свет дроге и пара-љубави'', (роман, Београд, 1995.)
* ''Сва Борина жал'', (роман, Београд, 1998.)
* ''Пост скриптум: TARGET'', (роман, Београд, 1999.)
* ''Певач против свог народа'', (роман, Београд, 2000.)
* ''Колекционар'', (роман, Београд, 2001.)
* ''Реч завештања'', (роман, Београд, 2002.)
* ''Михаило Пупин, Србин за цео свет'', (роман, Београд, 2005.)

=== Драмска дела ===
* ''Исидоре, где си?'', (Народно Позориште, Београд,)
* ''Случај шампиона'', (елегична комедија, Београдско драмско позориште,)
* ''Писма Софије Маловразић'', (монодрама, Југословенско драмско позориште, Београд,)


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}


{{Клица-музичка група}}
{{нормативна контрола}}{{портал бар|Србија|Биографија|Књижевност}}

{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Босанскохерцеговачке рок групе]]
{{DEFAULTSORT:Смиљанић, Радомир}}
[[Категорија:Рођени 1934.]]
[[Категорија:Музичке групе из Сарајева]]
[[Категорија:Умрли 2019.]]
[[Категорија:Београђани]]
[[Категорија:Јагодинци]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски писци фантастике]]
[[Категорија:Српски публицисти]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]
[[Категорија:Српски сценаристи]]
[[Категорија:Југословенски сценаристи]]
[[Категорија:Чланови Удружења драмских писаца Србије]]

Верзија на датум 26. јул 2019. у 17:23

Лету Штуке је сарајевска поп-рок група настала 1986. године.[1]

Име Лету штуке је настало од једног старог партизанског филма због разних превијања, одлаака у војску и ратних збивања.[2]

Групу је оформила група од четири средњошколца. Након првих снимака које су направили, бенд се разишао, па је затим избио рат на просторима бивше СФРЈ. Фронтмен овог састава Дино Шаран након рата се вратио из Загреба у Сарајево и планирао је да оформи стари састав поново, у чему делимично и успео, мада не са целом старом поставом.[2]

У међувремену Дино је отишао у Париз и почео сарадњу Дарком Рундеком, Ђанијем Перваном и Карго Оркестром, са којима је реализовао сингл Сунце. 2005. су почели рад на свом албуму првенцу, који су самоназвали Лету Штуке. По изласку албума издвајају се песме: Минимализам, Мјесто за двоје, Тепсија...

Године 2008. су издали албум Протеини и угљикоидрати.Прије тог албума су избацили сингл Teсла.[3][4] У марту 2011. године иду на мини турнеју по Скандинавији.

Албум Топла вода објавили су 2018. године.[5] На албуму се налази 9 композиција које преплићу друштвено ангажоване теме с оном љубавнима која носе нова искуства што придоноси његовој разноликости у звучној комбинацији аналогије и електронике.[6]

Спољашње везе

Референце

  1. ^ „Letu Štuke”. metropolismusic.rs. Приступљено 26. 7. 2019. 
  2. ^ а б „Nešto se u BiH valja iza brda što je važnije od izbora o kojima svi sada pričaju, čudno je da nitko ne reagira”. jutarnji.hr. 26. 10. 2018. 
  3. ^ „Letu Štuke ‎– Proteini I Ugljikohidrati”. Дискогс. Приступљено 26. 7. 2019. 
  4. ^ „Letu Štuke ‎– Tesla”. Дискогс. Приступљено 26. 7. 2019. 
  5. ^ „Letu Štuke ‎– Topla voda”. Дискогс. Приступљено 26. 7. 2019. 
  6. ^ Nešković, Nemanja (2018-11-28). „Letu štuke imaju novi album”. Balkanrock.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-25. 
Икона за клице

Овај чланак везан за музичке групе је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радомир_Смиљанић&oldid=22053791”