Сарајево

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Сарајево (вишезначна одредница).
Град Сарајево
Sarajevo.jpg
Сарајево

Грб Сарајева
Грб

Грб Сарајева
Застава
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Застава Кантона Сарајево Кантон Сарајево
Становништво
Становништво (2013) 291.422
Агломерација (2013) 355.170
Густина становништва 2.218 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 43°51′00″N 18°22′00″E / 43.85, 18.3666666667
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 498 m — 987 m
Површина 142 km²

Град Сарајево, положај
Град Сарајево, положај у БиХ

Остали подаци
Градоначелник проф. др Иво Комшић (СДП)
Поштански код 71000
Позивни број (+387) 33
Веб-страна www.sarajevo.ba

Сарајево је главни град Босне и Херцеговине и њен највећи урбани, културни, економски и саобраћајни центар, главни град Федерације Босне и Херцеговине и седиште Сарајевског кантона. Град Сарајево чине четири општине: Центар, Нови Град, Ново Сарајево и Стари Град. Према прелиминарним подацима Пописа становништва 2013. године у БиХ, у Граду Сарајеву живи 291.422 лица,[1] док у насељеном месту Сарајево — које обухвата и део општине Илиџа — живи њих укупно 355.170. Кроз град протиче река Миљацка, а у непосредној близини града је и извориште реке Босне, са популарним излетиштем Сарајлија, Врелом Босне. Град окружују планине Требевић, Јахорина, Бјелашница, Игман, Трескавица и Романија.

Град Сарајево је седиште највеће високошколске установе у земљи, Универзитета Сарајево, те низа других високошколских установа, чиме се сврстава у ред највећих универзитетских центара у целој регији Југоисточне Европе. Уз неколико националних и градских театарских кућа, музеја и културних институција, Сарајево је и важно место на културној мапи овог дела европског континента.

Сарајево је град бурне историје, која је неретко имала утицаја и на глобална дешавања. Тако је 1914. године у Сарајеву убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, чиме је отпочео Први светски рат, а седамдесет година касније, 1984. године, у граду се одржавају 14. Зимске олимпијске игре. Током раних 1990-их година, име града Сарајева не силази са насловница дневних новина у целоме свету, јер се ту водио један од ратова у новијој европској и светској историји. Од делова прератног Града Сарајева који су ушли у састав Републике Српске формиран је Град Источно Сарајево.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Топографска карта Сарајева

Сарајево се налази у самом географском средишту Босне и Херцеговине и заузима површину од 142 km². Смештено је у композитној Сарајевској котлини, која се пружа од истока према западу, у плодном Сарајевском пољу. И док су централни делови града углавном смештени у низини Сарајевског поља, најважнија градска предграђа налазе се на падинама околних брегова и брда.

Најстарији делови града (Вратник, Бистрик, Хрид, Ковачи, Алифаковац) су на падинама околних брегова. Просечна надморска висина Сарајевског поља је 500 метара. Најзападнија тачка поља је на 18° 16' источне географске дужине. Крајња источна тачка је на 18° 27' источне географске дужине, најсјевернија је 43° 53’ сјеверне географске ширине, а најјужнија је на 43° 47' сјеверне географске ширине.[2]

Центар града Сарајева лежи на надморској висини од 511 метара изнад површине мора, док виши делови града и приградска насеља на падинама околних планина леже на просечној надморској висини од 900 метара над морем. Град окружују олимпијске планине које досежу и 2000 метара висине: Бјелашница, Јахорина, Игман, Трескавица и Требевић.

Воде[уреди]

Реке[уреди]

Река Миљацка
Мост на Врелу Босне

Миљацка је река која највећим делом протиче кроз град Сарајево, од истока према западу. Дуга је 35,9 km, а настаје од неколико врела у подножју планина Романије и Јахорине. Паљанска Миљацка (12,9 km) извире на Палама, док Мокрањска Миљацка извире у Кадином Селу. Неколико километера источно од Сарајева, у селу Довлићи, ове две притоке се спајају у реку Миљацку. Река даље тече на запад, у Сарајево, одакле наставља свој пут према реци Босни у коју се улива.

У западном делу Сарајевског поља, на подручју приградског насеља Илиџа, настаје и једна од највећих река у Босни и Херцеговини, река Босна, и то од тридесетак мањих извора у подножју планине Игман, стварајући тако јединствен парк природе — Врело Босне, омиљено излетиште Сарајлија.

Поред река Босне, Жељезнице и Миљацке, остали већи стални водотоци су: Зујевина, Љубина, Мисоча, Ставња, Тилава, Добриња, Бијела ријека, Црна ријека, Ракитница, Мошћаница, Вогошћанска ријека и др.[3]

Водопад[уреди]

Водопад Скакавац, висок 98 метара, се налази 12 km од центра града и представља једно од природних богатстава целе Босне и Херцеговине.

Клима[уреди]

Клима у Сарајеву је са јаким утицајима континенталне климе. Просечна годишња температура износи 12,5 °C, а просечна количина падавина је око 570 mm. Најтоплији месец је август, а најхладнији јануар. Највише падавина је у месецу јуну, док је најмање у марту. Најнижа забележена температура је −21,8 °C (23. јануар 1963), а највиша 37,4 °C (24. јул 1987).[4] Најсушнија година у Сарајеву била је 2012, када је у граду пало само 425 mm падавина. Сарајево просечно има око 85 дана годишње са температуром изнад 30 °C. Сунчани сати годишње варирају између 1.900 и 2.200.


Климатограм Сарајева
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год.
Апсолутни максимум, °C 18,2 21,4 26,6 30,2 33,2 35,9 38,2 40,0 37,7 32,2 24,7 18,0 40,0
Средњи максимум, °C 3,7 6,0 10,9 15,6 21,4 24,5 27,0 27,2 22,0 17,0 9,7 4,2 15,8
Средња температура, °C −0,5 1,4 5,7 10,0 14,8 17,7 19,7 19,7 15,3 11,0 5,4 0,9 10,1
Средњи минимум, °C −3,3 −2,5 1,1 4,8 9,0 11,9 13,7 13,7 10,0 6,4 1,9 −1,8 5,4
Апсолутни минимум, °C −26,8 −23,4 −26,4 −13,2 −9 −3,2 −2,7 −1 −4 −10,9 −19,3 −22,4 −26,8
Количина падавина, mm 68 64 70 77 72 90 72 66 91 86 85 86 928
ИЗВОР(И): Pogoda.ru.net[5] · NOAA (1961—1990)[6]


Историја[уреди]

За више информација погледајте чланак Историја Сарајева.

Сарајевски регион је био насељен још од неолитског времена. Из тог времена датира Бутмирска култура. Бутмирску културу су пронашли аустроугарски археолози још 1893. године. Култура је била јединствена са својом развијеном грнчаријом и занатством.

Следећи су овај регион населили Илири. Они су пали под власт римског цара Тиберија у 9. веку. Римска колонија Aquae Sulphurae постојала је на врху данашње Илиџе. После Римљана, овај простор су населили Готи предвођени Словенима. У средњем веку, Сарајево је било део босанске провинције Врхбосне. Врхбосна је била главни град и налазила се у центру данашњег Сарајева. Наследници св. Ћирила и св. Методија саградили су цркву на Врелу Босне, док Папски документи говоре да је 1238. у граду саграђена Катедрала св. Павла. Насеље словена Врхбосна је постојало од 1263. до освајања од стране Отоманске империје 1429.

Интензивни развој занатства и трговине брзо су од Сарајева створили богат град, раскрсницу религија и култура, трговачких путева и свакојаких путника. У 16. веку то је био један од најбогатијих градова на овом подручју Балкана, када су изграђене и неке капиталне грађевине које и дан-данас представљају бисере архитектуре и цивилизације тог доба. Тада је у Сарајеву, као задужбина Гази Хусрев-бега, отворена и Висока школа, која је у готово свему подсећала на универзитете у другим великим градовима Европе.

Сарајево је од свог самог почетка био космополитски град. У њега се досељавају Јевреји истерани из Шпаније, који граде своје синагоге; граде се и православне цркве, а затим и католичке катедрале. Као ниједан град у Европи, Сарајево је — стешњено између планина — нашло у себи простора за све четири велике светске религије, културе и цивилизације које они носе. Суживот који је трајао вековима створио је нове вредности, рекло би се један нови културни и религијски склад који је издржао све историјске изазове.

Доласком Аустроугарске управе на ове просторе, до тада углавном оријентални град Сарајево улази у западну Европу крајем 19. века. То је време снажног продирања западноевропске културе, привреде, обичаја и других цивилизацијских вредности на ове просторе. Тада се у Сарајеву граде модерне фабрике, отварају школе западног типа, а град се обогаћује западноевропском културом и архитектуром; отвара се и Земаљски музеј, једна од најзначајнијих институција културе на Балкану, данас нажалост затворена.

У Сарајеву се одиграо чувени атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, и то на Видовдан (28. јуна) 1914, који је био покретница/повод за Први светски рат. Српска војска под војводом Степом ослобила је Сарајево у новембру 1918. Након рата, град је дошао на маргину интереса тадашњег режима и династије Карађорђевића, а може се рећи да је Сарајево између два светска рата стагнирало, па и назадовало.[тражи се извор од 09. 2009.]

Иза Другог светског рата у Сарајеву се развија индустрија, школство, култура и многе друге институције, које га чине метрополом и главним градом Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. У том периоду оснива се и универзитет савременог европског типа, опера, мноштво музеја и галерија, научних института и др. Град расте на више од 400.000 становника. Таквом космополитском и модерном граду свет поверава организовање 14. Зимских олимпијских игара, које су са великим успехом и одржане 1984. године.

Након распада СФРЈ, Сарајево је постало главни град Босне и Херцеговине. Током Рата у Босни и Херцеговини (1992—1995), град је био под опсадом Војске Републике Српске 1347 дана (у периоду 6. април 199214. децембар 1995), а од тада се 6. април слави као Дан Града Сарајева. Након рата, од предратних оптшина у којима су Срби били већина, основано је Источно Сарајево.

Политика[уреди]

За више информација погледајте чланак Политичка организација Сарајева.
Општине Града Сарајева (наранџасто) у саставу Кантона Сарајево
Парламент БиХ

Град Сарајево се састоји од четири градске општине: Стари Град, Центар, Ново Сарајево и Нови Град, а заједно са суседним општинама чини Кантон Сарајево, који је у саставу Федерације Босне и Херцеговине.

Град Сарајево је пре рата у Босни и Херцеговини чинило десет општина: Вогошћа, Илијаш, Илиџа, Нови Град, Ново Сарајево, Пале, Стари Град, Трново, Хаџићи и Центар.

Након потписивања Дејтонског мировног споразума и реинтенграције појединих насеља, настаје Кантон Сарајево, унутар ког се формира Град Сарајево из четири општине.

Са друге стране, делови општина прератног Града Сарајева који су остали у Републици Српској чине град Источно Сарајево. Источно Сарајево се до одлуке Уставног суда о неуставности назива звало Српско Сарајево. Град Источно Сарајево чине општине Источни Стари Град, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Трново и Соколац.

Становништво[уреди]

Поглед на Сарајево
Етнички састав Сарајева по насељима 1991. године
За више информација погледајте чланак Демографија Сарајева.

Број становника у Сарајеву се видљиво повећава; 1910. године Сарајево је имало 57.040 становника, 1931. године 78.180, а 1961. 143.120 становника, напрема 401.118 становника у децембру 2002. године.[7]

Према Попису становништва из 1991. године, Град Сарајево (подручје свих десет општина) имало је 527.049 становника. Насељено место Сарајево, имало је по истом попису 416.497 становника. Осталих 110.552 становника живело је у 335 насељених места, у 10 општина. Према прелиминарним подацима Пописа становништва 2013. године, у Граду Сарајеву је пописано 291.422 лица, док је у Кантону Сарајево пописано њих 438.433.[8]

Националност[9]
1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948.
Срби 69.776 52.687 40.914
Југословени 38.273 45.776
Муслимани 26.520
Хрвати 31.053 29.903 26.486
Црногорци 4.539 3.193
Словенци 1.375 1.476
Албанци 1.183
Македонци 591 445
Чеси 361
Мађари 296
Руси 281
Пољаци 58
Роми 19
Италијани
Нијемци
Бугари
Русини и Украјинци 61
остали Словени 92
остали несловени 1.950
неопредељени муслимани 39.328
Остали и непознато: 7.041
Укупно: 175.424 136.283 113.769
Националност[9]
1991. 1981. 1971.
Муслимани 259.470 (49,23 %) 189.139 (42,16 %) 161.088 (44,81 %)
Срби 157.143 (29,81 %) 132.646 (29,57 %) 130.138 (36,20 %)
Хрвати 34.873   (6,61 %) 36.714   (8,18 %) 41.354 (11,50 %)
Југословени 56.470 (10,71 %) 71.523 (15,94 %) 13.551   (3,76 %)
Остали и непознато: 19.093   (3,62 %) 18.497   (4,12 %) 13.321   (3,70 %)
Укупно: 527.049 448.519 359.452

Религија[уреди]

Конфесионална слика Сарајева је јединствена у Европи, а због њене разноликости град се неретко пореди са Јерусалимом и Њујорком. Сарајево је седиште реис-ул-улеме, поглавара Исламске верске заједнице у Босни и Херцеговини, седиште Митрополије дабробосанске Српске православне цркве, те седиште Врхбосанске надбискупије Римокатоличке цркве у Босни и Херцеговини.

Урбану слику града красе сакрални објекти четири најважније светске конфесије. Бројне џамије, цркве, катедрале, синагоге, као и остали значајни верски објекти, налазе се у самом центру града Сарајева, смештени тек стотињак метара једни од других, што се и не виђа тако често у другим европским и светским градовима и метрополама. Међутим, упркос оваквој ситуацији са распоредом самих сакралних објеката и посетама многобројних туриста свих вера и нација, Сарајево услед политичкхи утицаја све више постаје град у коме се формира унифицирана заједница муслимана, са све мањом толеранцијом за припаднике других религија, нарочито православља, а потом и католичанства.

Привреда[уреди]

За више информација погледајте чланак Привреда Сарајева.
Зграда Бор банке на обали Миљацке у Сарајеву

Након деценија комунизма и година рата, привреда Сарајева је постала предмет реконструкције и рехабилитације.[10] Међу бројним економским знаковима, Централна банка Босне и Херцеговине отворена је у Сарајеву 1997. године, док је Сарајевска берза почела са радом 2002. године. Велика градска база производње, администрације и туризма, комбинована са великим неформалним тржиштем,[11] чини град највећим економским регионом Босне и Херцеговине.

Иако је Сарајево имало велику индустрију током периода комунизма, само је пар постојећих послова учинило транзицију на капиталистичку привреду успешном. Сарајевска индустрија сада укључује индустрију дуванских производа (ФДС), намештаја, аутомобила, те комуникацијске опреме. Компаније смештене у Сарајеву су Б&Х ерлајнс (пријашни Ер Босна), БХ Телеком, Босмалов градски центар, Босналијек, Енергопетрол, Фабрика дувана Сарајево, Сарајевска пивара итд.

Сарајево има јаку туристичку индустрију, а Лонли Планет је граду доделио одлично 43. место на списку најбољих градова у свету у 2006. години.[12] Спортски туризам користи постројења од олимпијских игара из 1984, посебно скијашка средства на оближним планинама Бјелашнице, Игмана, Јахорине, Требевића и Трескавице. 600 година историје Сарајева, уз деловање западних и источних царстава, такође је велика туристичка атракција. Сарајево је услуживало путнике током векова, јер је представљало важан тржни центар током Османског царства и периода Аустроугарске. Примери популарних дестинација у Сарајеву су Врело Босне, Сарајевска катедрала и Гази Хусрев-бегова џамија.

Комуникације и медији[уреди]

За више информација погледајте чланак Комуникације и медији у Сарајеву.

Као главни и највећи град Босне и Херцеговине, Сарајево је највећи центар медија у земљи. Већина комуникационих и медијских инфраструктура је уништена током рата, али реконструкција коју је водио високи представник Босне и Херцеговине је помогла модернизацији индустрије.[13] На пример, интернет је постао доступан у граду 1995. године.[14]

Ослобођење, основано 1943, најстарије су сарајевске дневне новине и једине које су преживеле рат. Ипак, ове новине су по рејтингу иза најчитанијег Дневног Аваза, основаног 1995, те Јутарњих новина.[15] У друге локалне периодичне новине спадају листови Хрватска Ријеч на хрватском језику и магазин Старт, као и недељне новине Слободна Босна и БХ Дани.

Радио-телевизија Босне и Херцеговине је босанскохерцеговачки јавни ТВ сервис смештен у Сарајеву, а заједно са ФТВ-ом и РТРС-ом чини групу од три јавна емитера државе Босне и Херцеговине. Друге станице у граду су НРТВ „Студио 99”, НТВ Хајат, ОБН, ТВ Са, ТВ Алфа, Фејс ТВ, ТВ Вогошћа и др. Постоје и многе мање независне радио-станице, попут Радија М, РСГ радија, eFM студентског радија и Радија 202. Радио Слободна Европа, као и пар америчких и западно-европских станица, такође је доступан у граду.

Саобраћај[уреди]

Сарајево је било први град у Европи са целодневном трамвајском линијом. Од тог времена надограђено је на модерне трамваје.

Положај Сарајева у долини између планина га чини компактним. Уске градске улице и недостатак паркинга ограничавају аутомобилски саобраћај али дозвољавају бољу пешачку и бициклистичку покретност. Две главне улице у граду су Титова и Змај од Босне. Европски ауто-пут, Коридор 5C, пролази кроз Сарајево повезујући га са Будимпештом на северу и са Плочама на југу.[16]

Електрични трамваји, који су у служби од 1885, најстарија су врста јавног превоза у граду.[17] Постоји седам трамвајских и четири тролејбуске линије, те много аутобуских. Главна железничка станица у Сарајеву се налази у северном делу града.

Железничка станица у Сарајеву

Међународни Аеродром Сарајево (СЈЈ) смештен је само пар километара југозападно од града. Током рата аеродром се користио за летове УН-а и транспорт хуманитарне помоћи. Од Дејтонског споразума из 1996. године, аеродром је отворен за комерцијалне летове у које спадају понајвише летови босанскохерцеговачке националне авио-компаније Б&Х ерлајнс, а затим и они осталих светских авио-превозника као што су Остријан ерлајнс, Алиталија, Луфтханза, Јат ервејз, Кроација ерлајнс и др. У 2004. години, 397.000 путника је пропутовало кроз Сарајевски аеродром, за разлику од само 25.000 из 1996. године.[18] Данас се аеродром налази пред колапсом, а разлози за то су многобројни: почев од опште небриге власти и саме управе, па све до — специфичније говорећи — директног упропашћавања аеродрома од стране Теркиш ерлајнса, који је као партнерска компанија аеродромом управљао одређен временски период и битно утицао на његово економско ослабљивање.[19]

Култура[уреди]

За више информација погледајте чланак Култура у Сарајеву.
Земаљски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву

Сарајево је било дом многих различитих религија и етничких група вековима, дајући граду бројне културе. Бошњаци, Срби, Хрвати, Јевреји, и Словенци су делили град. Данашње становништво града већином представљају Бошњаци, али у прошлих пар година видљиво је повећање досељеника из источне Азије.

Град је богат музејима, укључујући Музеј Сарајева, Арс Аеви музеј уметности, Земаљски музеј (отворен 1888. и дом сарајевске Хагаде; тренутно затворен на неодређено време), Историјски музеј Босне и Херцеговине и Музеј литературе и театралне уметности Босне и Херцеговине. У граду је такође смештено Народно позориште, основано 1919, као и Сарајевски ратни театар. Друге културне институције укључују Сарајевски културни центар, Сарајевску библиотеку, Уметничку галерију БиХ и Бошњачки институт.

Уништавања везана за рат,[20] као и реконструкција бројних уништених институција и културних и верских симбола, укључујући Гази Хусрев-бегову билбиотеку, Националну билбиотеку, Сарајевски оријентални институт те Музеј посвећен Олимпијским играма 1984, довели су до тога да се на различитим нивоима владе донесу и утемеље јаки закони за заштиту културе и културних институција.

Историјски, Сарајево је било дом бројних познатих босанских песника и мислиоца током Османског царства. Добитник Нобелове награде Владимир Прелог је Сарајлија, као и оскаровац Данис Тановић. У Сарајеву је рођен и кипар Јосип Ивановић, један од највећих савремених кипара ових простора.

Сарајево Филм Фестивал, покренут 1995, постао је премијерни филмски фестивал на Балкану. Сарајевска Зима и Сарајевски џез фестивал такође су веома познати, као и Башчаршијске ноћи, које представљају месечни културни, музички и плесни догађај.

Сарајевска школа поп рока се развила у граду између 1961. и 1991. Ова врста музике је почела са бендовима попут Индекса, Бијелог дугмета и певача/текстописца Кемала Монтена (1948—2015). Наставила је са развојем у 1980-им, са СЦХ, Плавим оркестром, Забрањеним пушењем и Црвеном јабуком, завршавајући ратом у 1992. Након рата, ирска рок група U2 је била прва група која је свирала након рата у граду.

Спорт[уреди]

Као и у остатку државе, најпопуларнији спортови су фудбал, кошарка и рукомет. Спортски живот се првенствено одвија кроз два спортска друштва: СД Жељезничар и СД Босна. Оба друштва имају секције у више спортских грана.

Међу великим бројем спортских колектива у граду се истичу фудбалски клубови Жељезничар и Сарајево, рукометни клубови Жељезничар и Босна, мушки кошаркашки клуб Босна и женски рукометни клуб Жељезничар.

Град је био домаћин Зимских олимпијских игара 1984. године.

Знаменитости града[уреди]

Унисови торњеви

Сарајево се може похвалити добро очуваним старим трговачким делом града, популарном Башчаршијом, која је настала за периода османске владавине у Босни и Херцеговини. Овај део града обилује јединственим архитектонским остварењима османске градске архитектуре, међу којима су бројне поткуполне џамије, као и традиционалне форме оријенталне архитектуре попут конака, ханова и безистана. Након разарања током протеклог рата, Башчаршија је поново обновљена на општу радост Сарајлија и њихових гостију.

Брана на Миљацки, на Бентбаши у подножју Алифаковца

Градови партнери[уреди]

град земља
Тирана Застава Албаније Албанија
Тлемсен Застава Алжира Алжир
Баку Застава Азербејџана Азербејџан
Загреб Застава Хрватске Хрватска
Тјенцин Кина Кина
Фридрихсхафен Застава Немачке Немачка
Магдебург Застава Немачке Немачка
Волфсбург Застава Немачке Немачка
Дејтон Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Државе
Сер Шевалије Застава Француске Француска
Ковентри Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Ферара Застава Италије Италија
Напуљ Застава Италије Италија
Прато Застава Италије Италија
Скандичи Застава Италије Италија
Венеција Застава Италије Италија
Калгари Застава Канаде Канада
Град Кувајт Застава Кувајта Кувајт
Триполи Застава Либије Либија
Инсбрук Застава Аустрије Аустрија
Стокхолм Застава Шведске Шведска
Барселона Застава Шпаније Шпанија
Анкара Застава Турске Турска
Бурса Застава Турске Турска
Истанбул Застава Турске Турска
Будимпешта Застава Мађарске Мађарска

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Попис становништва у БиХ 2013.
  2. Grad Sarajevo: O Sarajevu
  3. Rijeke, jezera i izvori Kantona Sarajevo
  4. Podaci FZS
  5. „Weather and Climate — The Climate of Sarajevo” (на руском). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 17. 4. 2013. 
  6. „Sarajevo Climate Normals 1961—1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 17. 4. 2013. 
  7. Подаци о броју становника Приступљено 24. 4. 2013.
  8. Попис становништва у БиХ 2013.
  9. 9,0 9,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  10. Европска комисија и Светска банка. Програм Европске заједнице за Сарајево Приступљено 24. 4. 2013.
  11. ЦИА (2006). Босна и Херцеговина — ЦИА Приступљено 24. 4. 2013.
  12. Лонли Планет (март 2006). Пут кроз најбоље градове у Европи.
  13. Европски журналистички центар (новембар 2002). Крајолик босанскохерцеговачких медија Приступљено 24. 4. 2013.
  14. Јеленка Воцкић-Авдагић. Интернет и јавност Босне и Херцеговине Приступљено 24. 4. 2013.
  15. Раденко Удовичић (5. 3. 2002). Шта се догађа са најстаријим босанскохерцеговачким новинама: Ослобођење се продаје за 4,7 милиона KM Приступљено 24. 4. 2013.
  16. Босмал. Коридор 5C Приступљено 24. 4. 2013.
  17. О трамвајима више на virtualnosarajevo.com.ba, Приступљено 24. 4. 2013.
  18. Захид Кркић. Стататистички подаци за Аеродром у Сарајеву Приступљено 24. 4. 2013.
  19. Problemi u BH Airlinesu: Kako je Turkish Airlines uništio jedinu bh. aviokompaniju
  20. Јане Перлез (12. 8. 1996). Остаци сарајевске библиотеке су симбол уништене културе Приступљено 24. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката:

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: