Савез суверених држава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 18. март 2022. у 03:39

Савез суверених држава^[а] (ССД; рус. Сою́з Сувере́нных Госуда́рств, ССГ) био је приједлог реорганизације Совјетског Савеза у нови конфедералну јединицу. Предложен је од стране предсједника Совјетског Савеза Михаила Горбачова и требало је да спријечи распад СССР. Приједлог је остао у сијенци Августовског пуча и распада Совјетског Савеза 1991. године. Свеукупни приједлог је поново покренут као Заједница независних држава (ЗНД).

Позадина

Идеја о склапању новог савезног споразума представљена је по први пут у резолуцији „О савезном споразуму”, коју је усвојио Врховни совјет Естонске ССР 16. новембра 1988. године и у којој се говори о томе да је Врховни совјет Естонске ССР, заснован на Декларацији о суверенитету, улази у Предсједништво Врховног совјета СССР са приједлогом развоја Споразума о СССР и овлашћује Предсејдништво Врховног совјета Естонске ССР да заступа интересе републике приликом израде текста споразума.^[1] Двије године касније, након усвајања закона о обнови независности, Врховни совјет Естоније одбацио је ту идеју.^[2]

У децембру 1990. године поново је покренуто питање реорганизације СССР.

Врховни совјет СССР је 3. децембра подржао концепт нацрта Споразума о савезу који је предложио предсједник СССР Михаил Горбачов и упутио га на расправу 4. сазиву Конгреса народних посланика СССР.^[3]

Посланици Конгреса народних посланика СССР су 24. децембра 1990. године, послије појединачног гласања, одлучили да сматрају неопходним очување СССР као обновљене федерације равноправних суверених република, у којима би се у потпуности осигурала права и слободе особа било које националности.^[4]

Истог дана, на иницијативу и инсистирање предсједника СССР Михаила Горбачова,^[5] Конгрес је усвојио резолуцију о питању одржања референдума о очувању обновљеног Савеза као федерације једнаких суверених Совјетских Социјалистичких Република. За усвајање резолуције гласало је 1677 посланика, против 32, док је 66 било уздржано.^[6]

Референдум о опстанку Совјетског Савеза

Референдум о очувању СССР одржан је 17. марта 1991. године и већина грађана подржала је опстанак СССР, изузев становништва шест совјетских република (Грузија, Естонија, Јерменија, Летонија, Литванија, Молдавија),^[7] у којима су највиши органи власти одбили да одрже референдум, из разлога јер су раније прогласиле независност или су се кретале ка независноти према резултатима раније одржаних референдума о независности.

Федерални тип реорганизације

Раскид потписаног споразума

Конфедерални тип реорганизације

Види још

Заједница независних држава

Напомене

^ Реорганизација по федеративном принципу добила би назив Савез Совјетских Суверених Република (СССР; рус. Союз Советских Суверенных Республик, СССР)

Референце

^ „Резолюция Верховного Совета Эстонской Советской Социалистической Республики о Союзном Договоре”. StudFiles (на језику: руски). Приступљено 6. 1. 2019.
^ Обращение прибалтийских республик к Верховному Совету СССР от 21.11.1990 (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
^ Постановление ВС СССР от 03.12.1990 № 1809-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
^ Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1853-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
^ Любарев, А.Е. (2001). Выборы в Москве: опыт двенадцати лет. 1989–2000 (на језику: руски). Москва: Стольный град. стр. 412. ISBN 5-89910-019-2. Приступљено 6. 1. 2019.
^ Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1856-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.
^ Сообщение Центральной комиссии референдума СССР об итогах референдума СССР, состоявшегося 17.03.1991 (на језику: руски). 1991 — преко Викизворника.

Овај чланак везан за политику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Реорганизација по федеративном принципу добила би назив Савез Совјетских Суверених Република (СССР; рус. Союз Советских Суверенных Республик, СССР)

[2] „Резолюция Верховного Совета Эстонской Советской Социалистической Республики о Союзном Договоре”. StudFiles (на језику: руски). Приступљено 6. 1. 2019.

[3] Обращение прибалтийских республик к Верховному Совету СССР от 21.11.1990 (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.

[4] Постановление ВС СССР от 03.12.1990 № 1809-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.

[5] Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1853-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.

[6] Любарев, А.Е. (2001). Выборы в Москве: опыт двенадцати лет. 1989–2000 (на језику: руски). Москва: Стольный град. стр. 412. ISBN 5-89910-019-2. Приступљено 6. 1. 2019.

[7] Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1856-I (на језику: руски). 1990 — преко Викизворника.

[8] Сообщение Центральной комиссии референдума СССР об итогах референдума СССР, состоявшегося 17.03.1991 (на језику: руски). 1991 — преко Викизворника.

[а]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 == Позадина ==
-Идеја о склапању новог савезног споразума представљена је по први пут у резолуцији „О савезном споразуму”, коју је усвојио Врховни совјет Естонске ССР 16. новембра 1988. године и у којој се говори о томе да је Врховни совјет Естонске ССР, заснован на Декларацији о суверенитету, улази у Предсједништво Врховног совјета СССР са приједлогом развоја [[Споразум о стварању СССР|Споразума о СССР]] и овлашћује Предсејдништво Врховног совјета Естонске ССР да заступа интересе републике приликом израде текста споразума.<ref>{{cite web |title=Резолюция Верховного Совета Эстонской Советской Социалистической Республики о Союзном Договоре |url=https://studfiles.net/preview/3003457/page:10/ |website=StudFiles |accessdate=6. 1. 2019 |language=ru}}</ref> Двије године касније, након усвајања закона о обнови независности, Врховни совјет Естоније одбацио је ту идеју.<ref>{{cite wikisource |title=Обращение прибалтийских республик к Верховному Совету СССР от 21.11.1990 |wslink=:ru:Обращение прибалтийских республик к Верховному Совету СССР от 21.11.1990 |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref>
+Идеја о склапању новог савезног споразума представљена је по први пут у резолуцији „О савезном споразуму”, коју је усвојио Врховни совјет Естонске ССР 16. новембра 1988. године и у којој се говори о томе да је Врховни совјет Естонске ССР, заснован на Декларацији о суверенитету, улази у Предсједништво Врховног совјета СССР са приједлогом развоја [[Споразум о стварању СССР|Споразума о СССР]] и овлашћује Предсејдништво Врховног совјета Естонске ССР да заступа интересе републике приликом израде текста споразума.<ref>{{cite web |title=Резолюция Верховного Совета Эстонской Советской Социалистической Республики о Союзном Договоре |url=https://studfiles.net/preview/3003457/page:10/ |website=StudFiles |accessdate=6. 1. 2019 |language=ru}}</ref> Двије године касније, након усвајања закона о обнови независности, Врховни совјет Естоније одбацио је ту идеју.<ref>{{cite wikisource |title=Обращение прибалтийских республик к Верховному Совету СССР от 21.11.1990 |wslanguage=ru |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref>
 У децембру 1990. године поново је покренуто питање реорганизације СССР.
-Врховни совјет СССР је 3. децембра подржао концепт нацрта Споразума о савезу који је предложио предсједник СССР Михаил Горбачов и упутио га на расправу 4. сазиву [[Конгрес народних посланика СССР|Конгреса народних посланика СССР]].<ref>{{cite wikisource |title=Постановление ВС СССР от 03.12.1990 № 1809-I |wslink=:ru:Постановление ВС СССР от 03.12.1990 № 1809-I |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref>
+Врховни совјет СССР је 3. децембра подржао концепт нацрта Споразума о савезу који је предложио предсједник СССР Михаил Горбачов и упутио га на расправу 4. сазиву [[Конгрес народних посланика СССР|Конгреса народних посланика СССР]].<ref>{{cite wikisource |title=Постановление ВС СССР от 03.12.1990 № 1809-I |wslanguage=ru |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref>
-Посланици Конгреса народних посланика СССР су 24. децембра 1990. године, послије појединачног гласања, одлучили да сматрају неопходним очување СССР као обновљене федерације равноправних суверених република, у којима би се у потпуности осигурала права и слободе особа било које националности.<ref>{{cite wikisource |title=Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1853-I |wslink=:ru:Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1853-I |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref>
+Посланици Конгреса народних посланика СССР су 24. децембра 1990. године, послије појединачног гласања, одлучили да сматрају неопходним очување СССР као обновљене федерације равноправних суверених република, у којима би се у потпуности осигурала права и слободе особа било које националности.<ref>{{cite wikisource |title=Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1853-I |wslanguage=ru |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref>
-Истог дана, на иницијативу и инсистирање предсједника СССР Михаила Горбачова,<ref>{{cite book |last1=Любарев |first1=А.Е. |title=Выборы в Москве: опыт двенадцати лет. 1989–2000 |date=2001 |publisher=Стольный град |location=Москва |isbn=5-89910-019-2 |page=412 |url=http://lyubarev.narod.ru/elect/book/soderzh.html |accessdate=6. 1. 2019 |language=ru}}</ref> Конгрес је усвојио резолуцију о питању одржања референдума о очувању обновљеног Савеза као федерације једнаких суверених Совјетских Социјалистичких Република. За усвајање резолуције гласало је 1677 посланика, против 32, док је 66 било уздржано.<ref>{{cite wikisource |title=Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1856-I |wslink=:ru:Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1856-I |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref>
+Истог дана, на иницијативу и инсистирање предсједника СССР Михаила Горбачова,<ref>{{cite book |last1=Любарев |first1=А.Е. |title=Выборы в Москве: опыт двенадцати лет. 1989–2000 |date=2001 |publisher=Стольный град |location=Москва |isbn=5-89910-019-2 |page=412 |url=http://lyubarev.narod.ru/elect/book/soderzh.html |accessdate=6. 1. 2019 |language=ru}}</ref> Конгрес је усвојио резолуцију о питању одржања референдума о очувању обновљеног Савеза као федерације једнаких суверених Совјетских Социјалистичких Република. За усвајање резолуције гласало је 1677 посланика, против 32, док је 66 било уздржано.<ref>{{cite wikisource |title=Постановление СНД СССР от 24.12.1990 № 1856-I |wslanguage=ru |year=1990 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref>
 == Референдум о опстанку Совјетског Савеза ==
 {{main|Свесавезни референдум о очувању СССР}}
-Референдум о очувању СССР одржан је 17. марта 1991. године и већина грађана подржала је опстанак СССР, изузев становништва шест совјетских република (Грузија, Естонија, Јерменија, Летонија, Литванија, Молдавија),<ref>{{cite wikisource |title=Сообщение Центральной комиссии референдума СССР об итогах референдума СССР, состоявшегося 17.03.1991 |wslink=:ru:Сообщение Центральной комиссии референдума СССР об итогах референдума СССР, состоявшегося 17.03.1991 |year=1991 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref> у којима су највиши органи власти одбили да одрже референдум, из разлога јер су раније прогласиле независност или су се кретале ка независноти према резултатима раније одржаних референдума о независности.
+Референдум о очувању СССР одржан је 17. марта 1991. године и већина грађана подржала је опстанак СССР, изузев становништва шест совјетских република (Грузија, Естонија, Јерменија, Летонија, Литванија, Молдавија),<ref>{{cite wikisource |title=Сообщение Центральной комиссии референдума СССР об итогах референдума СССР, состоявшегося 17.03.1991 |wslanguage=ru |year=1991 |publisher= |location= |page= |pages= |scan=}}</ref> у којима су највиши органи власти одбили да одрже референдум, из разлога јер су раније прогласиле независност или су се кретале ка независноти према резултатима раније одржаних референдума о независности.
 == Федерални тип реорганизације ==
@@ Ред 30: / Ред 30: @@
 == Напомене ==
-{{notelist|}}
+{{notelist}}
 == Референце ==
-{{reflist|}}
+{{reflist|30em}}
 {{клица-политика}}