Дизниленд (Париз)
| Датотека:Дизниленд Париз.jpeg | |
| Место | Париз,  Француска |
|---|---|
| Тема | бајке и Дизнијеви карактери |
| Власник | The Walt Disney Company |
| Отворено | 12. април 1992. |
| Оперативна сезона | током целе године |
| Бр. посетиоца годишње | 9,84 милиона (2018) |
| Површина | 22,3 km² |
| Веб-сајт | disneylandparis |
Дизниленд Париз, некада Еуро дизни ресор и Дизниленд Ресор Париз је туристички и урбани комплекс изграђен у општини Шеси (Сена и Марна), тридесет два километра источно од Париза . Туристички комплекс укључује два тематска парка - Дизниленд Парк и Валт Дизни Студиос Парк - као и 7 хотела и један голф терен. Поред наведеног кочплекса постоји и градски комплекс који се припаја за парк и садржи један од највећих комерцијалних центара у Француској.
Комплексом управља група Еуро Дизнеј[1], котирана на париској берзи од 1989. до 2017. године, када је Волт Дизни кампани откупила 97,08% акција и после тога је уклонила са котације[2]. од Од 12. децембра 2018. директорка комплекса је Наташа Рафалски која је заменила Катарину Повел.
Историја
Стварање пројекта
Захваљујући успеху Дизнеиланд парка у Калифорнији, отвореног 1955. године, Волт Дизни кампани је почела тражити нове локације како би успоставила друга " зачарана краљевства " и проширење ван Калифорније . То је довело до отварања светског летовалишта Валт Дизнеј на Флориди 1971. године, затим токијског летовалишта Дизнеј у Јапану 1983. године.[3].
Оснивање Дизниленд парка у Француској је веома стар пројекат када је 1976. компанија Валт Дизнеј започела преговоре са Датаром, који нажалост није успео. 1984. године направљен је састанак између Патрика Субремона, шефа кабинета министарства спољашњих трговина и туризма, Раи Ватсона, председника Валт Дизнеја и Франк Станека, спонзора Токио Диснеиланда. На карају тог састанка Американци предају Французима различите документе на размишљање о стварању новог комплекса у Француској. Едит Кресон, обавјештава председника Републике Француске Франсоа Митерана, али се број људи који знају о пројекту своди на минимум : секретар "Нових градова", инвестициона банка Лазар за финансијска питања и кабинет Боурдис за студију и проналажења локација. Министар унутрашњих послова, Гастон Дефере, је обавештен у пролеће 1984. године, када хеликоптери које су Американци унајмили почињу, у више наврата, да лете изнад потенцијалних територија имплантације, али ова необична активност не пролази незапажено и становници који су их уочили замишљали су да ће парк бити близу Марсеја .
Јавни пројекат
Почетком 1985. француске новине су откриле пројекат и популаризовале га, док је Царл Г. Бонгино, потпредседник Валт Дизнеја примљен од стране премијера који је поднео досије у коме су изведене Диснеијеве намере укључујући три потенцијална налазишта у Француској: једно у Ардечу, једно у Вару и последње на истоку париске регије која је по Французима најбоље место. Од јануара до јуна, Французи умножавају путовања у Сједињене Државе, али без пуно организације и не успевају да формирају прави тим што Американци то користе како би повећали притисак и траже конкретне закључке.
Између Француске и Шпаније
20. јануара, након прве селекције, само две шпанске и две француске регије се задржавају потецијални кандидати. У међувремену, Французи, који се међусобно раздвајају око финансирања проширења РЕР-а за будући парк, нису у стању да се конкретно укључе у пројекат и покушавају по сваку цену да добију више времена, али Американци су желели да прекину преговоре почетком лета 1985. У Шпанији су власти и штампа одушевљени идејом да угосте будући парк и доведу Мики Мауса у Шпанију.
Суочене са повећањем конкуренције шпанских конкурената, четири главна члана француске радне групе одлучила су да поново успоставе преговоре са одговорним за пројекат о Дизнеју. Један од њих одлази у Калифорнију, али Американци га слушају само у потпуној и леденој тишини. Шпанци су тада сигурни у своју победу али трунком упорности и убеђивања, француски преговарач успева да поново успостави преговоре и Американци цене његову динамичност. 20. јануара , Французи се реорганизују и одлучују да их представља само један човек, Жан Пејрелеваде тада председник финансијског предузећа компаније Суез.[4].
Француски преговарач је успео да одложи рок до краја септембра који је Дизнеј договорио за представљање солидног финансијског предлога. Сходно томе, Французи, одлажући своје политичке сензибилитете, напредују ударцима уступка, овај пут чак и пребрзо. Микаел Гирауд, председник регије Ил де Франс, даје озбиљан подстицај у корист продужења РЕР-а, а француска влада даје субвенције за кредите на 9,75% - у време када је инфлација била врло висока - и обећава пореске олакшице.
Локалитети у Шпанији су имале предност климе и близина Медитерана . Локација у близини Аликанте је напуштена када је установљено да сваке године током неколико недеља дувају јаки ветрови. Слично томе, француско налазиште у близини Тулонаје одбијено због геологије свог подземља, која је била превише тешка. Коначно, Барселона није изабрана због своје превише удаљене европске локације, атрактивне љети за годишњи одмор, али премало зими.
Битка до последњег дана
Французи су задовољни урађеним радом и сматрају да последњи детаљи неће спречити коначно потписивање феноменалног уговора пре Божића. Али, дан након њиховог доласка, у петак 13. децембра , Американци захтевају финансијско продужење од Сеине-ет-Марне-а, а председник Генералног савета Паул Серами, горљиви бранилац пројекта, пристаје да уложи неколико десетина милиона додатних франака, посебно када Французи откривају да је Дизнеијев председник Микаел Еиснер још увек преговара директно са Шпанцима. 18. децембра,Еиснер долази у Париз и потписује је меморандум о разумевању са француском владом и регионом Ил-де-Франс за изградњу парка Дизнеиланда у Марн-ла-Вале.
Америчка компанија је намерно играла конкуренцију између локација како би добила уступке од власти које су неки сматрали претераним. 12. марта 1987. , Роберт Фитзпатрицк именован је председником Еуро Дитнеиланд-а али је само 24. марта француска држава потписала 30-годишњи уговор за развој комплекса "Еуро Дизнеи Ресорта". Од тада радови започињу. Тако је нови Дизнеј рођен у Марне-ла-Вале, мање од 40. минута од Париза.
Почетак парка
Комплекс отвара своја врата 12. априла 1992. године. Поред првог забавног парка, укључује неколико хотела и један забавни центар: Дизнеј фестивал (преименован у Дизнеј Вилаж 1996. године). У оптимизму, 1995. године најављено је отварање другог парка.
Комплекс
Име комплекса је промењен више пута:
- Еуро Дизнеј ресорт 5 од отварања па све до 1994. године
- Дизнејланд Париз од првог октобра 1994
- Дизнејланд ресор Париз од 1. јануара 2002 до септембра 2009. године
- Дизнејланд Париз од септембра 2009, године па до данас.
Организација комплекса
До 2010. године површина парка је 19,43 км2 ( 1 943 ха) и проширен је на 22,30 km2( 2 230 ха ) након интеграције пројекта Вилаж Натур . Комплекс је углавном организован у кругу пута званом Циркуларни булевар (fr Boulevard circulaire), који се налази северно од комплекса. Управо у том кругу се налази већина елемената који чине овај чаробни комплекс. Тежиште комплекса није центар круга, већ се налази 500. метара северозападно, на оси аутопута која долази од А4 и назива се авенија Паул Серами. Тематски паркови се налазе лево од авеније док су хотели са десне стране. Али трагови Дизнеијевих финансијских проблема на тренутној организацији комплекса дубоко су видљиви. Тако је трговачки центар Вал д'Еуропе, који је морао бити изграђен да би донео новац и извор зараде Еуро Дзнеа, изграђен унутар обода кружног булевара, који је првобитно требао да садржи само елементе "Дизнеи магије".
Приступ Дизнејланд Паризу
Комплекс је ситуиран тако да је приступан свим видовима превоза захваљујући специјалној станици која је изграђена баш за парк званом "Марн ла вале-Шеси-Парк Дизнејланд.
Други видови приступа су:
- Колима: Аутопутем А4
- ТЖВ: Станицу Марн ла вале-Шеси посебно пролази ТЖВ који повезује друге градове у Француској и Северној Европи
- РЕР (регионални воз): регионални воз који десервира парк сваких 13-15 минута.
- Аутобус: Многе аутобуске линије из различитих мрежа такође служе комплексу Дизнејланд Париз, преко аутобуске станице Марн ла вале-Шеси.
- Авион: Аеродроми Шарл де Гол Париз и Орли доступни су Дизнеј бусевима који их повезују са парком.
Отварање другог парка
1. јануара 2002. године, у ишчекивању отварања другог парка, комплекс је преименован у "Дизнејланд ресор Париз". Први тематски парк преименован је у "Дизнејланд Парк". 16. марта 2002. године, парк је обогаћен другим парком под називом Валт Дизнеј Студиос. Смештен јужно од првог парка, дуж линије РЕР, отварањем, парк доприноси 10. атракција и мноштво представа.
Циљеви учесталости, након овог проширења комплекса, нису постигнути и компанија је прошла кроз нове финансијске потешкоће. У лето 2003. године, Еуро Дизнеј, први пут од 1994. године, објавио је да не може испунити своје финансијске обавезе. Да би ојачао своју атрактивност, од 2007. године, Валт Диснеи Студиос Парк прошао је дубоке промене. Појављују се нове атракције а једна од напјпоњнатијих је и чувени хотел куле страха који је игуиран 2007. године.
Поред свих нових атракција парк се пење на нови ниво поготову током прославе петнаестог рођендана. 2007. године промет је износио 1,22 милијарде евра уз повећање од 12 одсто . Овим растом Дизнеј отвара нову атракцију под називом ’’Рататуј’’ створена директно из истоименованог цртаног филма. Свеукупно, нова атракција представља инвестицију од 250 милиона евра.
Проширење парка Валт Дизнеј Студиос
Роберт Игер у посети Елизеју упознао је Емануел Макрона и најавио улагање од 2 милијарди евра за унапрђење Дизнејланд Париза, укључујући удвостручавање Валт Дизнеј Студиоса изградњом три зона између 2021. и 2025. године. Тим проширењем Валт Дизнеј Студиос би требао добити три нова ланда као и вештачко језеро.[5]
Референце
- ^ „EURO DISNEY ASSOCIES S.C.A. à CHESSY (397471822) - Infogreffe”. www.infogreffe.fr. Приступљено 2016-09-04.
- ^ Чланак ([{{fullurl:{{{1}}}|action=edit}} уреди] | [[Talk:{{{1}}}|разговор]] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=history}} историја] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=protect}} заштити] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=delete}} обриши] | [{{fullurl:Special:Whatlinkshere/{{{1}}}|limit=999}} везе] | [{{fullurl:{{{1}}}|action=watch}} надгледај] | извештаји | прегледи)
- ^ Sébastien Roffat, Disney et la France : les 20 ans d'Euro Disneyland, p. 53
- ^ „Le jour où Disneyland a bien failli ne pas s'installer à Paris”. Le Huffington Post. Приступљено 2017-02-25.
- ^ „Disney investit €2 mds dans le développement de Disneyland Paris”.