Принцеза Ирена од Грчке и Данске
| Принцеза Ирена од Грчке и Данске | |
|---|---|
.jpg) Портрет | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. мај 1942. |
| Место рођења | Кејптаун, Јужноафричка Република |
| Породица | |
| Родитељи | Павле Грчки Фредерика од Хановера |
| Династија | Глуцкбург |
| Принцеза Грчке и Данске | |
| Претходник | Константин II Грчки |
| Наследник | Алексија од Грчке |
Принцеза Ирена од Грчке и Данске (грч. Ειρήνη της Ελλάδας; Кејптаун, 11. мај 1942) je принцеза Грчке и Данске и популарна пијанисткиња.[1]
Породица
Принцеза Ирена је треће дете по реду и унука Павла Грчког (1901-1964) и његове супруге Фредерике од Хановера (1917-1981). Она је такође сестра Софије од Грчке и бившег краља Константина II Грчког. Принцеза Ана је слободна и нема деце.
Биографија
Ирена је рођена у Кејптуну у Јужноафричкој Републици. Њена породица се преселила у Кејптун током првог светског рата. Године 1946. враћа се у Грчку и прима неопходну едукацију, поготово када је њен отац проглашен за краља након Референдума, 1947. године. Њена професорица пијаноа је била Гина Бахауер.[2]
Као млада није имала прелепо детињство због Грчког грађанског рата који је био први пример послератне комунистичке побуне. Године 1964. Иренин отац умире од последица операције желудца. Његов син Константин преузима престо иако је криза у Грчкој била на највишем нивоу. 18. септембра венча се са Ана-Маријом од Данске. 21. априла 1967. године избија диктатура пуковника познатија и под именом Режим пуковника који приморавају породицу да оде у егзил.
Након диктатуре
Након кратке посете Риму, Ирена и њена мајка одлазе у Ченај у Индији. Принцеза остаје у том граду све до смрти своје мајке, краљице Фредерике. Наставља студије и учи филозофију веданта. [3]Након смрти своје мајке, одлази у Шпанију заједно са својом сестром Софијом.[4] Од 1986. године, принцеза се бави хуманитарним борбама и заштитом животиња. Европска заједница одлучила је те године да закоље четири милиона говеда како би вештачки смањила производњу млека али Ирена се супродставља и шаље око 1000 говеда у Индију. Тамо се ове животиње сматрају светим, док се њихово млеко дели сиромашној деци.[5]
Принцеза је 1986. створила фондацију под називом (франц. Fondation Monde en Harmonie) непрофитну организацију која има за циљ да промовише солидарност међу народима и саосећање према животињама. Такође, активно учествује у многим добротворним акцијама и културним активностима.[6]
Оштета
Године 1994. њен брат, бивши краљ Константин, поднео је жалбу против владе Атине, Европском суду за људска права ради утврђивања његове имовине одузете од стране Хеленске републике. Успео је да врати половину. Након тога, марта, 2002. године, Ирена такође добија велику своту новца од грчке владе као накнаду за одузимање имовине краљевске породице од стране Републике.[7]
Библиографија
Eva Celada Rodríguez: periodista, escritora y gastrónoma
Референце
- ^ „Princess Irene of Greece”. Unofficial Royalty (на језику: енглески). 13. 2. 2019. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „You are being redirected...”. www.greekroyalfamily.gr (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Irène de Grèce : émouvant retour à Tatoi – Noblesse & Royautés”. www.noblesseetroyautes.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „La princesse Irene de Grèce est devenue citoyenne espagnole”. parismatch. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Irène de Grèce (1942)”. Dictionnaires et Encyclopédies sur 'Academic' (на језику: француски). Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ Leonard, Seth B. (11. 5. 2019). „Eurohistory: The 77th Birthday of Princess Irene of Greece and Denmark”. Eurohistory (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „BOE.es - Documento BOE-A-2018-4570”. www.boe.es (на језику: шпански). Приступљено 23. 4. 2020.