Константин II Грчки

С Википедије, слободне енциклопедије
Константин II Грчки
King Constantine.jpg
Константин II 1987. године
Датум рођења(1940-06-02)2. јун 1940.
Место рођењаАтина
 Краљевина Грчка
Датум смрти10. јануар 2023.(2023-01-10) (82 год.)
Место смртиАтина
 Грчка
ДинастијаГликсбург
ОтацПавле Грчки
МајкаФредерика од Хановера
СупружникАна-Марија од Данске
ПотомствоАлексија од Грчке и Данске, Павле, принц-престолонаследник од Грчке и Данске, Никола од Грчке и Данске, Теодора од Грчке и Данске, Филип од Грчке и Данске
Краљ Грка
Период6. март 1964 — 1. јун 1973.
ПретходникПавле Грчки
Наследникфункција укинута
Михаил Стасинопулос као председник

Константин II Грчки (2. јун 1940 — 10. јануар 2023) био је последњи краљ Грчке од 1964. до 1973. године, када је укинута монархија након другог узастопног референдума о државном уређењу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Константин II 2010. године

Био је једини син Павла, краља Грчке 1947—1964. Своје прве године живота провео је у егзилу у Египту. Краљевска породица се вратила у Грчку 1946. године. Завршио је студије као натпросечно даровит студент.[1] Служио је у сва три вида војске. Учествовао је на Олимпијским играма 1960. у Риму, освојивши златну медаљу у једрењу.[1]

Његов отац умро је 1964. од рака, а наследио га је 23-годишњи Константин. Дана 18. септембра 1964, у Атини се оженио Ана-Маријом Данском. Устоличење Константина поклопило се с крајем 11-годишње владавине десничарских странака и доласком на власт центристе Јоргоса Папандреуа. Грчка је још увек осећала поседице подељености из грађанског рата. Уставна криза и нестабилност влада у парламенту одвеле су до војног пуча 21. априла 1967. године. Тада је на власт дошла војна хунта позната под називом Режим пуковника.

Режим и Константин нису имали најбоље односе. Дана 13. децембра 1967, краљ је покушао да изврши неуспешан контраудар у Атини, али није наишао на ширу подршку. Истог дана, он, његова породица и премијер Колиас отишли су авионом у Рим, где су остали у егзилу све до пада Режима пуковника 1974. године.

Након одласка краља, Режим пуковника почео је припреме за укидање монархије и проглашење републике. Један од пуковника унутар хунте, премијер Јоргос Пападопулос, оптужио је краља за издају и одржао рефередум 29. јула 1973. године. За укидање монархије гласало је 78% гласача.

Краљица Ана-Марија

Догађаји у јулу и турска окупација Кипра године 1974. године, узроковали су пад Режима пуковника и рестаурацију демократије. Константин након пада диктатуре није позван натраг у Грчку. Био је организован нови референдум на којем се 69% гласача изјаснило за укидање монархије и успоставу републике. Константин је признао резултате референдума.[2]

Од тога тренутка, Константин и његова супруга живе у Лондону.

Константин је почасни члан Међународног олимпијског комитета.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Кристијан IX Дански
 
 
 
 
 
 
 
8. Ђорђе I Грчки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
4. Константин I Грчки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Константин Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
9. Олга Констатиновна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Александра од Саксе-Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
2. Павле Грчки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Вилхелм I Немачки
 
 
 
 
 
 
 
10. Фридрих III Немачки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Princess Augusta of Saxe-Weimar and Eisenach
 
 
 
 
 
 
 
5. Софија од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Алберт од Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
11. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Викторија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
1. Константин II Грчки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Георг V од Хановера
 
 
 
 
 
 
 
12. Ernest Augustus, Crown Prince of Hanover
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Princess Marie of Saxe-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
6. Ernest Augustus, Duke of Brunswick
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Кристијан IX Дански (= 16)
 
 
 
 
 
 
 
13. Тира од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Лујза од Хесен-Касела (= 17)
 
 
 
 
 
 
 
3. Фредерика од Хановера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фридрих III Немачки (= 10)
 
 
 
 
 
 
 
14. Вилхелм II Немачки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота (= 11)
 
 
 
 
 
 
 
7. Викторија Лујза од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Frederick VIII, Duke of Schleswig-Holstein
 
 
 
 
 
 
 
15. Princess Augusta Viktoria of Schleswig-Holstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Adelheid of Hohenlohe-Langenburg
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења
Краљица Ана-Марија
H.M. Queen Anne-Marie of Greece Allan Warren cropped.jpg
30. август 1946.

Деца[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења супружник
Алексија од Грчке
Princess Alexia of Greece.jpg
10. јул 1965. Карлос Моралес Куинтана
Павле, престолонаследник Грчке
Pavlos, Crown Prince of Greece.jpg
20. мај 1967. Мари Шантал Милер
Никола од Грчке 1. октобар 1969. Татјана Блатник
Теодора од Грчке
Princess Theodora 2012.jpg
9. јун 1983. није удата
Филип од Грчке
Prince Philippos of Greece.jpg
26. април 1986. није ожењен

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Curley, W.J.P. (1975). Monarchs In Waiting. London: Hutchinson & Co Ltd. стр. 39—41. 
  2. ^ „Constantine II”, Encyclopædia Britannica Online Academic Edition, Encyclopædia Britannica, 2011, Приступљено 12. 11. 2011, »On June 1, 1973, the military regime ruling Greece proclaimed a republic and abolished the Greek monarchy. A referendum on July 29, 1973, confirmed these actions. After the election of a civilian government in November 1974, another referendum on the monarchy was conducted on December 8. The monarchy was rejected, and Constantine, who had protested the vote of 1973, accepted the result.« 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Curley, W.J.P. (1975). Monarchs In Waiting. London: Hutchinson & Co Ltd. стр. 39—41. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Константин II Грчки на Викимедијиној остави.


Претходник: Грчки краљеви
1964 — 1973. 		Наследник:
-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_II_Грчки&oldid=25509479”