Константин II Грчки
 | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. (Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења) |
| Константин II Грчки | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 2. јун 1940. |
| Место рођења | Атина Краљевина Грчка |
| Династија | Гликсбург |
| Отац | Павле Грчки |
| Мајка | Фредерика од Хановера |
| Супружник | Ана-Марија од Данске |
| Потомство | Alexia of Greece and Denmark, Pavlos, Crown Prince of Greece, Nikolaos of Greece and Denmark, Theodora of Greece and Denmark, Philippos van Griekenland en Denemarken |
| Краљ Грчке | |
| Период | 6. март 1964 — 1. јун 1973. |
| Претходник | Павле Грчки |
| Наследник | функција укинута |
Константин II Грчки (2. јун 1940) је био последњи краљ Грчке од 1964. до 1973. године, када је укинута монархија.
Садржај
Биографија[уреди]
Био је једини син Павла, краља Грчке 1947—1964. Своје прве године живота провео је у егзилу у Египту. Краљевска породица се вратила у Грчку 1946. године. Завршио је студије као натпросечно даровит студент.[1] Служио је у сва три вида војске. Учествовао је на Олимпијским играма 1960. у Риму, освојивши златну медаљу у једрењу.[1]
Његов отац умро је 1964. од рака, а наследио га је 23-годишњи Константин. Дана 18. септембра 1964, у Атини се оженио Ана-Маријом Данском. Устоличење Константина поклопило се с крајем 11-годишње владавине десничарских странака и доласком на власт центристе Јоргоса Папандреуа. грчка је још увек осећала поседице подељености из грађанског рата. Уставна криза и нестабилност влада у парламенту одвеле су до војног пуча 21. априла 1967. године. Тада је на власт дошла војна хунта позната под називом Режим пуковника.
Режим и Константин нису имали најбоље односе. Дана 13. децембра 1967, краљ је покушао да изврши неуспешан контраудар у Атини, али није наишао на ширу подршку. Истог дана, он, његова породица и премијер Колиас отишли су авионом у Рим, где су остали у егзилу све до пада Режима пуковника 1974. године.
Након одласка краља, Режим пукјовника почео је припреме за укидање монархије и проглашење републике. Један од пуковника унутар хунте, премијер Јоргос Пападопулос, оптужио је краља за издају и одржао рефередум 29. јула 1973. године. За укидање монаргије гласовало је 78 % гласача.
Догађаји у јулу и турска окупација Кипра године 1974. године, узроковали су пад Режима пуковника и рестаурацију демократије. Константин након пада диктатуре није позван натраг у Грчку. Био је организован нови референдум на којем се 69 % гласача изјаснило за укидање монархије и успоставу републике. Константин је признао резултате референдума.[2]
Од тога тренутка, Константин и његова супруга живе у Лондону.
Константин је почасни члан Међународног олимпијског комитета.
Породично стабло[уреди]
| 16. Кристијан IX Дански | ||||||||||||||||
| 8. Ђорђе I Грчки | ||||||||||||||||
| 17. Лујза од Хесен-Касела | ||||||||||||||||
| 4. Константин I Грчки | ||||||||||||||||
| 18. Константин Николајевич | ||||||||||||||||
| 9. Олга Констатиновна | ||||||||||||||||
| 19. Александра од Саксе-Алтенбурга | ||||||||||||||||
| 2. Павле Грчки | ||||||||||||||||
| 20. Вилхелм I Немачки | ||||||||||||||||
| 10. Фридрих III Немачки | ||||||||||||||||
| 21. Princess Augusta of Saxe-Weimar and Eisenach | ||||||||||||||||
| 5. Софија од Пруске | ||||||||||||||||
| 22. Алберт од Сакс-Кобург и Гота | ||||||||||||||||
| 11. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота | ||||||||||||||||
| 23. Викторија Хановерска | ||||||||||||||||
| 1. Константин II Грчки | ||||||||||||||||
| 24. Георг V од Хановера | ||||||||||||||||
| 12. Ernest Augustus, Crown Prince of Hanover | ||||||||||||||||
| 25. Princess Marie of Saxe-Altenburg | ||||||||||||||||
| 6. Ernest Augustus, Duke of Brunswick | ||||||||||||||||
| 26. Кристијан IX Дански (= 16) | ||||||||||||||||
| 13. Тира од Данске | ||||||||||||||||
| 27. Лујза од Хесен-Касела (= 17) | ||||||||||||||||
| 3. Фредерика од Хановера | ||||||||||||||||
| 28. Фридрих III Немачки (= 10) | ||||||||||||||||
| 14. Вилхелм II Немачки | ||||||||||||||||
| 29. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота (= 11) | ||||||||||||||||
| 7. Викторија Лујза од Пруске | ||||||||||||||||
| 30. Frederick VIII, Duke of Schleswig-Holstein | ||||||||||||||||
| 15. Princess Augusta Viktoria of Schleswig-Holstein | ||||||||||||||||
| 31. Adelheid of Hohenlohe-Langenburg | ||||||||||||||||
Породица[уреди]
Супружник[уреди]
| име | слика | датум рођења |
|---|---|---|
| Краљица Ана-Марија | 30. август 1946. |
Деца[уреди]
| име | слика | датум рођења | супружник |
|---|---|---|---|
| Алексија од Грчке | 10. јул 1965. | Карлос Моралес Куинтана | |
| Павле, престолонаследник Грчке | 20. мај 1967. | Мари Шантал Милер | |
| Никола од Грчке | 1. октобар 1969. | Татјана Блатник | |
| Теодора од Грчке | 9. јун 1983. | није удата | |
| Филип од Грчке | 26. април 1986. | није ожењен |
Види још[уреди]
Извори[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Curley, W.J.P. (1975). Monarchs In Waiting. London: Hutchinson & Co Ltd. стр. 39—41.
- ^ „Constantine II”, Encyclopædia Britannica Online Academic Edition, Encyclopædia Britannica, 2011, Приступљено 12. 11. 2011, »On June 1, 1973, the military regime ruling Greece proclaimed a republic and abolished the Greek monarchy. A referendum on July 29, 1973, confirmed these actions. After the election of a civilian government in November 1974, another referendum on the monarchy was conducted on December 8. The monarchy was rejected, and Constantine, who had protested the vote of 1973, accepted the result.«
Литература[уреди]
- Curley, W.J.P. (1975). Monarchs In Waiting. London: Hutchinson & Co Ltd. стр. 39—41.
Спољашње везе[уреди]
 |
Константин II Грчки на Викимедијиној остави. |
| Претходник: Павле |
Грчки краљеви 1964 — 1973. |
Наследник: - |
 | Овај чланак везан за владаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
| Краљевина Грчка (1832—1924) |
|    |
|---|---|---|
| Друга грчка република (1924−1935) |
| |
| Краљевина Грчка (1935—1974) |
| |
| Трећа грчка република (од 1974) |
| |
