Константин II Грчки

Константин II Грчки
Константин II Грчки
	Константин II 1987. године
Датум рођења	2. јун 1940. (82 год.)
Место рођења	Атина; Краљевина Грчка
Династија	Гликсбург
Отац	Павле Грчки
Мајка	Фредерика од Хановера
Супружник	Ана-Марија од Данске
Потомство	Alexia of Greece and Denmark, Pavlos, Crown Prince of Greece, Nikolaos of Greece and Denmark, Theodora of Greece and Denmark, Philippos van Griekenland en Denemarken
Краљ Грка
Период	6. март 1964 — 1. јун 1973.
Претходник	Павле Грчки
Наследник	функција укинута; Михаил Стасинопулос као председник

Константин II Грчки (2. јун 1940) је био последњи краљ Грчке од 1964. до 1973. године, када је укинута монархија.

Биографија[уреди | уреди извор]

Константин II 2010. године

Био је једини син Павла, краља Грчке 1947—1964. Своје прве године живота провео је у егзилу у Египту. Краљевска породица се вратила у Грчку 1946. године. Завршио је студије као натпросечно даровит студент.^[1] Служио је у сва три вида војске. Учествовао је на Олимпијским играма 1960. у Риму, освојивши златну медаљу у једрењу.^[1]

Његов отац умро је 1964. од рака, а наследио га је 23-годишњи Константин. Дана 18. септембра 1964, у Атини се оженио Ана-Маријом Данском. Устоличење Константина поклопило се с крајем 11-годишње владавине десничарских странака и доласком на власт центристе Јоргоса Папандреуа. Грчка је још увек осећала поседице подељености из грађанског рата. Уставна криза и нестабилност влада у парламенту одвеле су до војног пуча 21. априла 1967. године. Тада је на власт дошла војна хунта позната под називом Режим пуковника.

Режим и Константин нису имали најбоље односе. Дана 13. децембра 1967, краљ је покушао да изврши неуспешан контраудар у Атини, али није наишао на ширу подршку. Истог дана, он, његова породица и премијер Колиас отишли су авионом у Рим, где су остали у егзилу све до пада Режима пуковника 1974. године.

Након одласка краља, Режим пукјовника почео је припреме за укидање монархије и проглашење републике. Један од пуковника унутар хунте, премијер Јоргос Пападопулос, оптужио је краља за издају и одржао рефередум 29. јула 1973. године. За укидање монархије гласовало је 78% гласача.

Краљица Ана-Марија.

Догађаји у јулу и турска окупација Кипра године 1974. године, узроковали су пад Режима пуковника и рестаурацију демократије. Константин након пада диктатуре није позван натраг у Грчку. Био је организован нови референдум на којем се 69% гласача изјаснило за укидање монархије и успоставу републике. Константин је признао резултате референдума.^[2]

Од тога тренутка, Константин и његова супруга живе у Лондону.

Константин је почасни члан Међународног олимпијског комитета.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

16. Кристијан IX Дански

8. Ђорђе I Грчки

17. Лујза од Хесен-Касела

4. Константин I Грчки

18. Константин Николајевич

9. Олга Констатиновна

19. Александра од Саксе-Алтенбурга

2. Павле Грчки

20. Вилхелм I Немачки

10. Фридрих III Немачки

21. Princess Augusta of Saxe-Weimar and Eisenach

5. Софија од Пруске

22. Алберт од Сакс-Кобург и Гота

11. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота

23. Викторија Хановерска

1. Константин II Грчки

24. Георг V од Хановера

12. Ernest Augustus, Crown Prince of Hanover

25. Princess Marie of Saxe-Altenburg

6. Ernest Augustus, Duke of Brunswick

26. Кристијан IX Дански (= 16)

13. Тира од Данске

27. Лујза од Хесен-Касела (= 17)

3. Фредерика од Хановера

28. Фридрих III Немачки (= 10)

14. Вилхелм II Немачки

29. Викторија фон Саксен-Кобург и Гота (= 11)

7. Викторија Лујза од Пруске

30. Frederick VIII, Duke of Schleswig-Holstein

15. Princess Augusta Viktoria of Schleswig-Holstein

31. Adelheid of Hohenlohe-Langenburg

Породица[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име	слика	датум рођења
Краљица Ана-Марија		30. август 1946.

Деца[уреди | уреди извор]

име	датум рођења	супружник
Алексија од Грчке	10. јул 1965.	Карлос Моралес Куинтана
Павле, престолонаследник Грчке	20. мај 1967.	Мари Шантал Милер
Никола од Грчке	1. октобар 1969.	Татјана Блатник
Теодора од Грчке	9. јун 1983.	није удата
Филип од Грчке	26. април 1986.	није ожењен

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Curley, W.J.P. (1975). Monarchs In Waiting. London: Hutchinson & Co Ltd. стр. 39—41.
^ „Constantine II”, Encyclopædia Britannica Online Academic Edition, Encyclopædia Britannica, 2011, Приступљено 12. 11. 2011, »On June 1, 1973, the military regime ruling Greece proclaimed a republic and abolished the Greek monarchy. A referendum on July 29, 1973, confirmed these actions. After the election of a civilian government in November 1974, another referendum on the monarchy was conducted on December 8. The monarchy was rejected, and Constantine, who had protested the vote of 1973, accepted the result.«

Литература[уреди | уреди извор]

Curley, W.J.P. (1975). Monarchs In Waiting. London: Hutchinson & Co Ltd. стр. 39—41.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Званична страница Грчке краљевске породице

Овај чланак везан за владаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Претходник: Павле	Грчки краљеви 1964 — 1973.	Наследник: -

[waiting-1] а ^б Curley, W.J.P. (1975). Monarchs In Waiting. London: Hutchinson & Co Ltd. стр. 39—41.

[2] „Constantine II”, Encyclopædia Britannica Online Academic Edition, Encyclopædia Britannica, 2011, Приступљено 12. 11. 2011, »On June 1, 1973, the military regime ruling Greece proclaimed a republic and abolished the Greek monarchy. A referendum on July 29, 1973, confirmed these actions. After the election of a civilian government in November 1974, another referendum on the monarchy was conducted on December 8. The monarchy was rejected, and Constantine, who had protested the vote of 1973, accepted the result.«

[1]

[2]

п р у Председници Грчког олимпијскoг комитетa
Краљевина Грчка (1832—1924)	Принц Константин (1894–1912) Краљ Константин I (1913) Принц Ђорђе (1921–1922) Краљ Ђорђе II (1922–1923)
Друга грчка република (1924−1935)	Георгиос Авероф (1924–1930) Јоанис Дросопулос (1930–1936)
Краљевина Грчка (1935—1974)	Принц Павле (1936–1948) Краљ Павле (1948–1952) Константинос Гергакопулос и Јоанис Кецеас (1953–1954) Принц Константин (1955–1964) Принцеза Ирена (1965–1968) Теодосиос Папатанасијадис (1969–1973) Спиридон Велијанитис (1973–1974)
Трећа грчка република (од 1974)	Апостолос Николаидис (1974–1976) Георгиос Атанасијадис (1976–1983) Ангелос Лемпезис (1983–1984) Ламбис Николау (1985–1992) Антониос Цикас (1993–1996) Ламбис Николау (1997–2004) Минос Кириаку (2004–2009) Спирос Капралос (2009-)