Права лица која су лишена слободе у области МАР

С Википедије, слободне енциклопедије

Права лица која су лишена слободе у области медицински асистиране реподукције (акроним МАР) иако се сматра да су заснована на најбољем интересу за детета, превиђају чињеницу, да тај најбољи интерес детета дефинишу одрасли онако како сматрају адекватним. Тако настају парадоксалне ситуације где се са једне стране права деце и њихов интерес уздиже и поприма карактер сакралног, док се са друге стране, та иста права се и не помињу или се њихов садржај прилагођава потребама одраслих, када лица која су лишене слободе покушавају да докажу да је заштита њихових интереса и њихових права у репродукцији у најбољем интересу деце.[1]

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Став против[уреди | уреди извор]

Као главни разлозима због којих су судови одбијали да дозволе затвореницима право на МАР, према аутор Вилијамсу (Williams) своде се на три основна:

1. Природне последице осуде — по којој сама природа казне затвора не дозвољава затвореницима да оснују породицу,

2. Добробит детета — због које држава не би требала да дозволи рађање детета које ће (макар и привремено) одрастати са једним родитељем

3. Једнако поступање са мушким и женским затвореницима — по коме би уколико МАР буде доступна мушким затвореницима тешко би било одбити такво право и женама које се налазе у затвору.

Став против у супротности са другим правима[уреди | уреди извор]

Многи правници постављају питање повезаности чланова 8 и 12 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, које у:

Члан 8

У Праву на поштовање приватног и породичног живота (члан 8), наведено је следеће:[2]

  • Свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота, дома и преписке.
  • Јавне власти неће се мешати у вршење овог права сем ако то није у складу са законом и

неопходно у демократском друштву у интересу националне безбедности, јавне безбедности или економске добробити земље, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других

Члан 12

У Праву на склапање брака (члан 12), наведена је заштита институцији брака, односно стварање породице:

  • Мушкарци и жене одговарајућег узраста имају право да ступају у брак и заснивају породицу у складу с унутрашњим законима који уређују вршење овог права.
Имајући напред наведене ставове поставља се читав низ питања:
  • Да ли је заиста интересу свих притворених лица да им се омогући реализовање права на потомство са којим неће моћи да одржава нормалан однос?
  • Да ли је у интересу детета да буде рођено у ситуацији где ће сасвим извесно од самог почетка одрастати са једним родитељем?
  • Какве даље психолошке импликације на дете може имати чињеница да му се један родитељ налази на издржавању казне затвора?[3]

Коначна одлука[уреди | уреди извор]

На коначну одлуку о регулисању права лицима код којих постоје медицинске индикације за МАР, и реализација њиховог права на заснивање породице у начелу доноси управника затвора, који су благонаклонији лицима код којих постоји проблем неплодности, јер су шансе за успех код њих веће, имајући у виду да се...

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. стр.179
  2. ^ Keir Starmer, European Human Rights law: The Human Rights Act 1998 and the European Convention on Human Rights, Legal Action Group, 1999.
  3. ^ Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. стр.179
  4. ^ Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018. стр.180-181

Литература[уреди | уреди извор]

  • Правилника о кућном реду казнено-поправних завода и окружних затвора, Сл. гласник РС, бр. 110/2014 и 79/2016.
  • Закон о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења, Сл. гласник РС, бр. 72/2009.