Прекогниција

С Википедије, слободне енциклопедије
Слика Казимира Маљевича

Прекогниција је психички феномен гледања или на други начин директне свести о догађајима у будућности.

Као и код других паранормалних феномена, не постоје прихваћени научни докази да је прекогниција стварни ефекат, а широко се сматра да је псеудонаука. Чини се да преикогниција такође крши принцип узрочности, да се ефекат не може појавити пре његовог узрока.

Кроз историју се веровало у прекогницију. Упркос недостатку научних доказа, многи људи верују да је стварна; и даље се извештава и остаје тема истраживања и дискусије унутар парапсихолошке заједнице.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Dunne, J. W. (1927). An Experiment With Time. A. C. Black. 
  • Flieger, Verlyn (1997). A Question of Time: JRR Tolkien's Road to Faërie. Kent State University Press. 
  • Hines, Terence (2003). Pseudoscience and the Paranormal. Prometheus Books. ISBN 978-1-57392-979-0. 
  • Hyman, Ray (2007). „Evaluating Parapsychological Claims”. Ур.: Robert J. Sternberg; Henry L. Roediger; Diane F. Halpern. Critical Thinking in Psychology. Cambridge University Press. стр. 219—223. ISBN 978-0-521-60834-3. 
  • Inglis, Brian. (1986). The Paranormal: An Encyclopedia of Psychic Phenomena. Paladin (Grafton) 1986. (1st Edition Granada 1985)
  • Priestley, J.B. Man and Time. Aldus 1964, 2nd Edition Bloomsbury 1989.
  • Wynn, Charles M.; Wiggins, Arthur W. (2001). Quantum Leaps in the Wrong Direction: Where Real Science Ends...and Pseudoscience Begins. Joseph Henry Press. ISBN 978-0-309-07309-7.