Прокоп Велики

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прокоп Велики

Прокоп Велики (око 1380 – 30. мај 1434) је био један од најзначајнијих хуситских вођа.

Биографија[уреди]

Године 1421. приступио је Таборитима, радикалном делу Хусита. Три године касније, након смрти Јана Жишке, постао је вођа таборита. Као војсковођа, нарочито као стратег, је и надмашио Жишку. Увидео је да дефанзивним дејствима не може спречити крсташке ратове феудалне католичке реакције против Хусита у Чешкој. Због тога 1745. године продире на територију Моравске и у Аустрију, а наредне године код Устјија над Лабем, односи победу над Саксонцима, једну од највећих хуситских победа. Године 1427. је командант хуситских снага у походу на Лужицу. Августа исте године је натерао у бекство крсташку армију (80-100.000 људи) која је продрла у Чешку. Почетком 1430. командовао је хуситском армијом која је допрла до Нирнберга. Августа следеће године односи велику победу код Домажлица. Крајем исте године изводи походе у Угарску и Аустрију. Успешно је бранио интересе чешке реформације на Базелском сабору (1432-3). Погинуо је у бици код Липанија.

Извори[уреди]