Базелски сабор

Из Википедије, слободне енциклопедије

Базелски сабор (14311449) је преузео решавање свих питања унутар Римо-католичке цркве после сабора у Констанци. Учествовало је 14 епископа и опата, не рачунајући обично свештенство. Један од важнијих закључака овог сабора је давање предности бројнијем свештенству од мање бројних епископа. Овакву одлуку подржали су принчеви и велики хуманиста Никола Кузански. Папа је под притиском немачког двора и тешком политичком ситуацијом са Италијом 15. децембра. 1433. издао булу којом је признао одлуке сабора. Овим сабором су решена питања именовања кардинала и остали послови Курије. 1437. дошло је до коначног прекида са Православном црквом. Како је Папа желео седиште у Италији, Евгеније је пребацио сабор у Ферару, док су они који су се томе супротставили, остали у Базелу. Супротставили су се Папи као јеретику и изабрали Амадеа VIII од Савоје као антипапу (Феликс V) 1439. године. Обнова шизме коштала је сабор угледа, и сви су постепено признали власт Евгенија. 1448. Сабор је премештен из Базела у Лозану где је Феликс V абдицирао и 1449. признао папину власт.

Литература[уреди]

Види још[уреди]